Sve što znamo

Najbolje čuvana tajna svih vremena: Da li su Romanovi satvarno ubijeni? I ako jesu, zašto su im kosti rasute po svetu? (FOTO)

Nikolaj II Romanov i njegova porodica ubijeni su na današnji dan, 17. jula 1918. godine, ali postoji večita spekulacija od

Objavljeno: 17.07.2019. 18:22h 18:56h
Autor:
Foto: Profimedia

Ubistvo poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova i cele carske porodice decenijama intrigira javnost. Istraga je u jesen 2016. godine ponovo pokrenuta i ona bi trebalo da razjasni da li su svi članovi carske porodice ubijeni ili je, ipak, neko od njih preživeo.

Prema zvaničnoj verziji, cara Nikolaja II, njegovu suprugu Aleksandru, njihove četiri ćerke Anastasiju, Mariju, Olgu i Tatjanu i njihovog sina carevića Alekseja, kao i četiri člana kraljevske posluge, boljševici su streljali u podrumu kuće u Jekaterinburgu 1918. godine.

A sve je počelo ovako:

Ljubav majke Carice Aleksandre Fjodorovne Romanova i poslednjeg Cara Nikolaja II Aleksandroviča Romanova krunisana je brakom u novembru 1894. godine.

Pored četiri ćerke, na kraju su dobili i sina, koji je na nesreću njegove porodice bolovao od hemofilije. Carica Majka, koja je bila nemačkog porekla izazvala je na početku rata burne reakcije naroda, koji ju je proglašavao špijunom.

1. Olga Nikolajevna Romanov

Rođena je 1895. godine kao najstarija ćerka Nikolaja i Aleksandre. Bila je po opisima divno dete, jedna od najučenijih princeza tog doba i vrlo inteligentna. Svojim najboljim životnim prijateljem smatrala je 18. meseci mlađu rođenu sestru Tatjanu. Imale su nadimak "Veliki par", pošto se skoro nikada nisu odvajale, a na poklon su dobile i određeni broj vojske koji su mogle da kontrolišu. Za vreme rata, prošla je bolničku obuku i zajedno sa svojom majkom i mlađom sestrom Tatjanom vodila računa o ranjenicima, sve do kućnog pritvora 1918. godine. Imala je nepune 23 godine kada je ubijena.

2. Tatjana Nikolajevna Romanov

Bila je velika kneginja od Rusije, rođena 1897. godine. Opisivali su je kao najlepšu carsku kćerku, i bila je omiljena svojoj majci Aleksandri. Taj izgled je zdravstveno narušen kada je dobila boginje i svoju kilažu vidno izgubila, ali je to nije sprečilo da svom mlađem bratu Alekseju bude kao druga majka kada je porodica Romanov bila zarobljena.

Kralj Srbije Petar I nameravao je da osigura ruku mlade princeze za prestolonaslednika Aleksandra. Prilikom posete Petrovgradu 1914. godine predsednik srpske vlade, Nikola Pašić, predao je pismo Kralja Petra na koje je Car Nikolaj odgovorio da on prepušta svojim kćerkama da odluče za koga se žele udati. Imala je 21 godinu kada je streljana. Vest o masakru porodice Romanov stigla je na Solunski front gde se naslednik Aleksandar burno oprostio od svoje nesuđene supruge i jugoslovenske kraljice.

3. Marija Nikolajevna Romanov

Kao treća ćerka u porodici, rođena je 1899. godine. Bila je miljenica cara Nikolaja zbog svoje ljupkosti i topline. Važila je za anđela porodice, s obzirom na to da su sestre govorile da ona nije njihova sestra, jer nikada ne upada u nevolje. Sa sestrom Anastasijom, najmlađom ćerkom dinastije, važila je za "Mali par". Govori se da je pokazala ogromnu hrabrost pred samo ubistvo u Sibiru, a imala je svega 19 godina.

4. Anastasija Nikolajevna Romanov

Rođena kao porodično "spadalo" 1901. godine. Sa činom najmlađeg člana porodice, gde je sa prethodno troje dece sve već bilo viđeno, zadatak joj je bio da bude glavni zabavljač porodice. Sa Marijom je bila u "Malom paru", na koju je zbog svoje energičnosti imala velikog uticaja. Guvernanta Margarita Iger govorila je da je Anastasija najšarmantnije dete koje je ona poznavala.

Za vreme pritvora, mentalni razvoj joj je bio usporen i praćen izuzetno teškim emotivnim uslovima, ali je ipak pored svega uspevala nekako da razvedri svoju porodicu. Većina veruje da je u svojoj 17 godini ubijena sa ostalim članovima porodice, ali postoji sumnja da je ipak preživela kada je nađena masovna grobnica i to se vodi kao jedna od najvećih misterija 20. veka.

O sudbini ženskog dela porodice već decenijama polemišu istoričari. Mišljenja su podeljena. Ima onih koji se slažu sa zvaničnom verzijom da su svi članovi carske porodice iste noći streljani, ali i onih koji veruju da su imperatorka i velike kneginje preživele.

Francuski istoričar Mark Fero je tvrdio da je u leto 1918. godine ženski deo porodice bio predat Nemcima. Posle predaje, velika kneginja Olga se nalazila pod zaštitom Vatikana i kasnije je umrla u Italiji. Velika kneginja Marija se udala "za jednog bivšeg ukrajinskog kneza". Imperatorki Aleksandri Fedorovnoj je bio dat azil u Poljskoj — ona je zajedno sa svojom ćerkom Tatjanom živela u Ljvovskom ženskom manastiru.

U Nemačkoj se 1920. godine pojavila mlada žena koja je koristila ime Ana Anderson, a koja je tvrdila da je najmlađa ćerka cara Nikolaja II — velika kneginja Anastasija.

Ta devojka bila je spašena nakon pokušaja samoubistva i prvobitno je odbijala da otkrije svoj identitet. Tek je 1922. godine rekla da je ona princeza Anastasija Nikolajevna.

Govorila je čak i ruski. Mnogi rođaci carske porodice govorili su tada da je ona prevarant.

Od 1968. živela je u SAD i svima je govorila da je ona ruska velika kneginja. Umrla je 12. februara 1984. godine. Njeno telo je kremirano i sahranjeno u Nemačkoj. Tada je napravljena DNK analiza kojom je dokazano da Ana Anderson i Anastasija Nikolajevna nisu ista osoba i da je Ana zapravo bila Poljakinja Franciska Šankovska. Međutim, i danas ima onih koji misle, pa i koji tvrde da je Ana bila prava Anastasija.

Postoji verzija da su 1946. godine Amerikanci potegli pitanje o nasledstvu dragocenosti koje su pripadali kneginji Anastasiji. Staljin je kao odgovor naredio da se kod Jekaterinburga napravi lažna grobnica ubijene carske porodice, čime je zatvoreno pitanje o velikoj kneginji i njenim dragocenostima. Operacija je nazvana "Krst“, a nju je navodno predvodio jedan od bližih Staljinovih saradnika Vjačeslav Molotov.

Lažne princeze i carević

Ana Anderson nije bila jedina koja se predstavljala kao velika kneginja Anastasija. Lažnih Anastasija bilo je u svetu najmanje 34.

Još više je bilo lažnih carevića — čak 81. U istoriji su poznate takođe i 53 samozvane Marije, 33 Tatjane i 28 Olgi.

Osim toga, dve strankinje su se predstavljale kao ćerke ruskog imperatora, koje nikada nije imao — kao Aleksandra i Irina. Poslednja je navodno bila rođena posle Oktobarske revolucije, u toboljskom izgnanstvu, i uz saglasnost sovjetskih vlasti prebačena je u inostranstvo.

Ukupno je izbrojano najmanje 230 prevaranata, koji su se lažno predstavljali kao članovi porodice Romanovih.

"Preživeli" car i carević

Jedan od "čudesno preživelih carevića Alekseja" — poljski špijun Mihail Golenjevski tvrdio je da čak nikakvog streljanja nije ni bilo. U njegovom kazivanju čak ni komandant "kuće od posebnog značaja" Jakov Jurovski nije bio ubica Romanovih, već spasitelj — zahvaljujući njemu carska porodica je uspela da napusti Jekaterinburg i pređe u Poljsku. U početku su se Romanovi, navodno, naselili u Varšavi, a zatim su prešli u Poznanj.

Isti izvor je tvrdio da je Aleksandra Fedorovna umrla 1925. godine, posle čega se porodica raselila po svetu:

Anastasija se preselila u SAD, Olga i Tatjana u Nemačku, a Aleksej i Marija su ostali u Poljskoj sa ocem.

Prema rečima "carevića", car je obrijao bradu i brkove i samim tim je promenio svoj izgled. Ali, nije sedeo skrštenih ruku — predvodio je tajnu "rusku imperatorsku antiboljševičku organizaciju", u kojoj je, podrazumeva se, bio i njegov sin, kome su roditelji promenili ime u Mihail Golenjevski.

Navodno, želja carevića da se osveti komunistima odvela je već odraslog carevića u vojnu obaveštajnu službu socijalističke Poljske. o

Ciljevi poljskog špijuna Golenjevskog, kao i ostalih lažnih kneginja i carevića, bili su očigledni — svako od njih je želeo da se dočepa bogatstva Romanovih.

I Golenjevski i Ana Anderson su godinama pokušavali da dobiju pristup računima carske porodice u zapadnim bankama. Andersonova je čak pokrenula i sudski proces u kojem je tražila da bude priznata kao naslednica Romanovih. Parnica je sa povremenim pauzama trajala skoro 40 godina. Andersonova je izgubila bitku.