Sveštenik Miladin Malić: Ako se pridržavate ovih pravila, duša se sama čisti od greha!

Šta post podrazumeva? Kako se posti danas, a kako se postilo nekada?

Post obuhvata jednu priču koja je vezana za čoveka kao celokupnu ličnost i za dušu i telo. Post nije uzdržavanje od određene hrane.

Post se spominje još u Starom zavetu, kada je Bog stvorio čoveka. Njegova prva zapovest je bila o postu da se ne uzimaju plodovi sa drveta Poznanja dobra i zla.

Samim tim je Bog preporučio čoveku šta je za njega dobro, a šta loše. To drvo nije bilo otrovano, već je bio neka vrsta iskušenja. Bog je dao slobodu čoveku da sam izabere hoće li biti u zajednici sa Bogom ili ne.

Ja potičem iz jedne domaćniske seoske porodice. Kod nas se o postu nije mnogo pričalo. Sad se o postu priča: "Kako ću postiti? Da li ću moći?" Pa sretnem ljude, a oni kažu baš sam lepo jeo, kako sam lep posni obrok spremio...

Pre se mrsilo tako što se meso nije jelo svaki dan. Jelo se nedeljom, a pečeno meso se jelo za Božić, Vaskrs itd...

Jela se kuvana hrana i nije se jelo mnogo masno. Kada se postilo, meso se nije stavljalo i sve ostalo je bilo isto. Nije se postavljalo pitanje o načinu posta. Ali tada se sveštenik pitao. Znalo se koliko ko može da posti na vodi kako bi se pričestio.

Znali su da je to bitno za zdravlje duše i tela i da se povezuju sa Bogom i nije se mnogo tumačilo to pričešće.

Ljudi su to prihvatali sa jednostavnom i prostom verom. Nije bilo poveravanja. Imali su veru. Nije bio pitanje da li ću se zaraziti na pričešću jer svi uzimaju pričest iz iste kašičice. Danas se o tome mnogo priča. Po tome bi i sveštenik bio u opasnosti, jer sveštenik na kraju i sam uzme pričešće od onog šta ostane.

Koliko je bitna ispovest pre pričešća?

Ispovest je bitna jer se čovek koji traži oproštaj preko sveštenika, oslobađa tereta kada govori o njemu. Sam sveštenik je taj koji može da razreši greha i da se moli zajedno sa pokajnikom. Ispovest ne mora biti pre pričešća; ona nije vezana za pričešće, ali je poželjna. Zbog toga je bitno da čovek pre posta dođe kod sveštenika pa u razgovoru sa njim odredi kako da posti. Na osnovu tog razgovora, sveštenik će odrediti vrstu posta i parohijan će moći da postigne ono što je suština posta: Da očisti telo i dušu.

Monah Serafim za Stil o deci, vaspitanju i novcu: Ne trčite za parama, zapamtite ove reči!

Kako da posti onaj ko radi težak fizički posao?

Postoje pravila posta koje je crkva ustanovila, koje bi trebalo da mi hrišćani prihvatimo dobrovoljno, ali po toleranciji. Tu je pre svega merodavan parohijski sveštenik.

Onaj ko želi da posti mora da se konsultuje sa sveštenikom i da sveštenik sagleda u kojim uslovima on živi, pre svega kakavog je zdravlja i da sagleda da li on prihvata post kao dijetu ili kao iskorenjivanja iz sebe grešnih misli i osobina. Sveštenik treba da objasni smisao posta i da sveštenik preporuči post tj. jačinu posta.

Imamo parohijane koji zbog određene bolesti moraju da piju jogurt kako bi popili određene lekove. Tada u dogovoru sa sveštenikom oni poste uz dozvolu da piju recimo jogurt.

Post ne sme biti mučenje čoveku! Monasi su izuzetak, ali opet uz dogovor sa igumanom.

Greška je danas što ljudi post prepisuju jedni od drugih. To nije loše jer mi jesmo slični, ali opet smo dosta različiti po zdravlju, konstituciji i pravila nisu ista za sve. U razgovoru sa sveštenikom se određuje vrsta posta.

Čoveku je sada teško da posti jer sebe zadovoljava sa mrsnom, jačom hranom. Ako bismo gledali iz ugla nutricionista, čovek kada uzima jaku hranu, meso i masnoće, u njemu se stvara neka vrsta pojačanog izražavanja emocija agresivnosti, nesmirenja i ako čovek to ne troši kroz fizički rad, dolazi do ozbiljnih problema.

Koliki je greh postiti, a ne pričestiti se ili ispovediti se?

Post je uzdržavanje od greha, loših misli i hrane zbog čišćenja čoveka kroz pokajanje. On ima mnogo širu konotaciju od onoga u definiciji. Post nije uslov za pričešće, ali se preporučuje.

Kada se spremamo za pričešće to nije doručak to je sjedinjenje sa Hristom kroz hleb i vino. Mi moramo da se očisitmo i dušom i telom i post je preporučljiv i neophodan. Post se nikad ne odvaja od molitve. I molitvom se isteruju i odagnjuju demoni.

Samo postom i molitvom se teraju demoni.

5 jela za post na vodi: Duša se puni, struk se tanji! (RECEPT)

Koju molitvu da molimo kada postimo?

Oče naš, Simvol vere itd. I sa molitvom se mora biti oprezan. Ljudi se opterete sa mnogo molitve pa ne uspeju da sagledaju njenu srž. Preporuka je osnovna molitva. Obraćati se Bogu svojim rečima, da to bude iskreno iz naše želje i ljubavi prema Bogu a nikako da nešto ispunjavamo. Molite se na principu ljubavi. Mora da čovek sebi zagreje i srce i dušu.

Kad se završi post ljudi nekako misle da je završena borba. Jedva čekaju Vaskrs da se omrse. Ima to svoju draž, ali pokušati to što smo dobili u toku posta da to zadržimo. Da i u mrsu to održimo. Ali čovek je slab i to je normalno.

Duhovni život sadrži pad i ustajanje, pad i ustajanje. Ako čovek padne u greh ne treba čekati post već odmah ustati i u mrsu ostati čist kao i u postu.

O tome se slabo priča. Kad mrsimo da ne mrsimo pogrešno. Treba biti umeren i u mrsu i u postu. Imamo slučaj kod ljudi koji kada počinju da poste ne mogu da poste jer su mrsili mnogo. Navikao je organizam na jaku hranu i ne mogu da pređu lako.

Preporuka i doktora je da budemo umereni. Da ne biste došli u situaciju da vam doktor kaže: Gospodine imate masnoće, morate da postite.

Dotkor neće reći:”Idi posti, moli se Bogu!” Nego će reći: nemoj da jedeš masno, slano, slatko... Ljudi to povežu sa crkvom pa dođu kod nas pa ne mogu, pa borba. Sveštenik kaže radi ovo; doktor - radi ono; pa dođe do konfuzije i ne mogu i jedno i drugo.

Koliko je bitno dobročinstvo?

Uz post je veoma bitno. Vrline nije samo dobra osobina. Vrlina prevazilazi to. Svima je prirodno da pomognemo nekome, ali to nije vrlina. Ona je više od toga. Recimo kada damo nekome krov nad glavom, ustupimo dom da prespava kod nas ili da se žrvrujemo za druge... Ljudi vole da se zadovolje osnovim moralnim zakonom, a vrlina je iznad tog zakona. Ako ne možemo da ispunimo više od toga, onda makar da radimo ili razmišljamo o dobročinstvu. Ako razmišljamo o tome makar ćemo sebe promeniti na bolje.

Nije isto činiti dobro i hvaliti se sa tim. To mora da se razgraniči. Hrišćani pogotovo moraju da čine dobro ne hvaleći se! To je osnova svake religije.

Reči koje će vam pomoći da izgurate post: Milost za vašu dušu!

Da li je post danas trend?

Ima trenda, ali to potiče iz toga što čovek uviđa da se nezdravo hrani. Oseća bolest. Dođe u stanje oboljenja gde jednostavno traži leka sebi da mora da promeni način ishrane i ponašanja.

Stres je problem. Nervoza i depresija je ta koja često navede osobu da posegne za lekom. Mi često imamo priliku da vidimo parohijane koji imaju ozbiljne probleme, dođu da im pročitamo molitvu, ali vidimo da on tu molitvu ne shvata.... Tada se sa njima razgovara i upućuju se da pomoć potraže kod psihologa. Nije sramota potražiti pomoć!

Kako idete kod doktora da lečite pritisak, srce, tako možete da odete i kod psihologa. On je doktor kao i svaki drugi. Danas imaju fantastične metode kojima se kroz psihološke radionice ljudi oslobađaju od stresa... Postoji mnogo načina da se čovek rastereti, odlaskom u prirodu, fizička aktivnost.

Odlazak u crkvu je jedan vid rasterećenja.

Opet, ljudi dolaze u crkvu jer im nedostaje kontakt. Kada sveštenik daje blagoslov on položi ruku na rame ili na glavu parohijana. Ljudi osećaju da je ta ruka od Boga i hoće što duže da je zadrže.

Hrišćanstvo je zasnovano na kontaktu, dodiru i zagrljaju. Kada blagosiljamo, kada čestitamo, kada tešimo.... Ali treba opet shvatiti zašto to radimo. Da li stvarno znamo zašto postimo i koja je svrha toga.

Da li istu vrednost ima post jednu nedelju ili ceo post?

To je isto kao kada odete kod doktora i on vam kaže: Sagledao sam vaše zdravstveno stanje i sada vam dajem 7 inekcija, dođite posle da utvrdimo da li ste se izlečili.

Čovek ode kući i odluči da uzme samo jednu inekciju. On sam svoje zdravlje dovodi u pitanje.

Tih sedam inekcija upoređujem sa sedam nedelja posta!

Stvorilo se mišljenje prva i zadnja nedelja i u sredini prazno. To sa neke strane može biti i po blagoslovu, ali nikako na svoju ruku da kažete ja neću to tako, ne mogu da izržim.

Post treba da bude normalno stanje. Čovek zna šta je zdravo samo to neće da primeni. Slabost. Traži mu se piće, jelo, svakakve stvari i čovek voli da pogreši da bi se kajao. To je nama urođeno, ali ne bi trebalo da bude pravilo. Nije pravilo da čovek pogreši da bi se kajao.

Duša je vredna i ona se mora čuvati. Koliko toliko!

Autor: Vanja Milenković

Monah Arsenije Jovanović: Problem u porodici nastaje kada žena izgubi ove dve osobine!