Pre više od sedam decenija Rouzmeri Kenedi, sestra američkog predsednika Džona Kenedija, podvgrnuta je katastrofalnoj lobotomiji koja ju je ostavila mentalno hendikepiranom. Dve nedavno objavljene biografije o slavnom klanu otkrivaju srceparajuće detalje o njihovoj najmračnijoj tajni.
Najmračnija tajna Kenedijevih: Potresna priča o neželjenoj ćerki! (FOTO)
Kada je Rouzmeri Kenedi, ćerka Džoa i Rouz Kenedi tiho preminula 2005. u 86. godini, bila je okružena preživelim članovima porodice: sestrama Junis, Pat, Džin i bratom Tedom. I dok su sa Rouzmeri provodili poslednje godine njenog života, tokom perioda od čak dve decenije od lobotomije 1941. godine, njeni najbliži nisu je ni videli, niti su znali gde se ona nalazi. U knjizi "Rouzmeri: Sakrivena ćerka Kenedijevih" (Rosemary: The Hidden Kennedy Daughter) autorka Kejt Kliford Larson opisuje kako je lobotomija ostala sakrivena od ostalih članova porodice.
Početkom 1941. godine Džo je razgovarao sa suprugom Rouz o operaciji za koju su mu rekli da će učiniti Rouzmeri "poslušnijom i manje podložnom promenama raspoloženja". Na Rouzin zahtev, Rouzmerina mlađa sestra Ketlin istražila je proceduru (kojoj se protivilo Američko medicinsko udruženje) uz obrazloženje: "Učinićemo sve što treba za Rouz."
Ukleti klan Kenedijevih: Rabin prokleo svu decu da umru pre majke! (FOTO)
"Čak i da je Rouz saopštila Džou svoje slutnje o operaciji, on je nije poslušao", piše Larson. "Bez da je obavesti, Džo je naredio da se obavi procedura što je pre moguće."
Lobotomija je izazvala katastrofalne posledice. Rouzmeri je ostala invalid, sa mogućnošću izgovaranja svega nekoliko reči.
Rouzmerinoj mlađoj sestri Džin rekli su da se odselila na zapad kako bi postala učiteljica. Najmlađi Ted nije smeo da se suprotstavi ocu i radio je sve što je zahtevano od njega, bojeći se da će u suprotnom i njega zadesiti Rouzmerina sudbina.
Tek 1961. godine, kada je Džo doživeo šlog koji mu je oduzeo moć govora, Rouzmerinoj porodici je rečeno da ona živi u katoličkoj ustanovi St. Coletta, u kojoj je boravila od 1949. godine, sve do njene smrti, prenosi People.
Prvi put iz ljubavi, drugi zbog para, treći zbog prijateljstva: Svi muškarci Džeki Kenedi!
"Džou je rečeno da ne posećuje Rouzmeri, jer je to emotivno poražavajuće, tako da je to i učinio", piše Elizabet Keler Pentakov, autorka knjige "Nestali Kenedi: Rouzmeri Kenedi i tajne veze četiri žene" (The Missing Kennedy: Rosemary Kennedy and the Secret Bonds of Four Women). "Ali čim je njihova majka postala glavna, stvari su počele da se menjaju. Gospođa Kenedi želela je da Rouzmeri ima bogat društveni život."
Junis, koja je bila veoma bliska sa svojom sestrom Rouzmeri, redovno ju je posećivala i pozivala u svoj dom. Takođe, često je zvala časne sestre koje su negovale Rouzmeri.
"Junis se brinula o njenom zdravlju i koliko vežba, kao i njihova majka, gospođa Kenedi", navodi Keler Pentakov, čija je tetka, časna sestra Polus Tejlor bila dugogodišnja Rouzmerina negovateljica.
Da ne pukne bruka: Monstruozni čin dede kraljice Elizabete!
Tedove posete bile su opuštenije. "Ted se povezao sa njom na emocionalnom nivou, ne kao roditelj, ne kao osoba koja će da joj govori: "Bolje bi ti bilo da jedeš to, koliko si vežbala" i slično, već se brinuo da li se Rouzmeri dobro provodi", piše u knjizi.
I dok autorka Kejt Larson veruje da je Džon Kenedi na kratko posetio Rouzmeri tokom predsedničke kampanje 1958. godine, nema nikakvih dokaza o njihovom susretu.
Rouzmeri je 1963. godine na televiziji videla atentan koji je izvršen nad Džonom i to ju je mnogo pogodilo.
"Časne sestre su joj rekle šta se desilo, nakon čega Rouzmeri nije mogla da se odvoji od televizora", napisala je Keler Pentakov. Nakon ovih vesti, Rouzmeri je sve vreme bila tužna i mrzovoljna.
Interesantno je i to da su se, čak i nakon njen smrti, Rouzmerini članovi porodice raspitivali kod časnih sestara o njoj.
Pismo Merilin Monro iz ludnice: Otkriveno u koliko lošem stanju je bila!
"Šta mislite o Rouzmeri? Šta nije bilo u redu sa njom?" i ostala pitanja upućivali su na činjenicu da njeni najbliži uopšte nisu znali pravu istinu. U to vreme, mentalne bolesti bile su prava nepoznanica.
Obe autorke hvale Rouzmerine sestre i braću, jer su radili na podizanju svesti o mentalnim bolestima. Junis je 1968. godine osnovala Specijalnu olimpijadu u Rouzmerinu čast. Ovaj program namenjen osobama sa posebnim potrebama, odvijao se u Junisinom dvorištu u Merilendu kao letnji kamp.
"Kada razmislite o svemu što su Kenedijevi uradili, što je bilo u njihovoj moći kako bi pomogli svima, dugujemo im zahvalnost. Kada pogledate šta su uradili za mentalno obolele širom sveta, sve te promene se ne bi desile toliko brzo bez njih. A na tome možemo da zahvalimo Rouzmeri", napisala je Keler Pentakov, sa kojom je saglasna i Larson:
"Džo i Rouz uopšte nisu bili empatični ljudi, pa kako su onda vaspitali svu tu decu da budu saosećajni, da urade tako velike stvari za ljude sa mentalnim smetnjama? To je moralo da ima korena u nečemu, a lično mislim da je sve to pokrenula Rouzmeri."
Usvojene poznate ličnosti: Biološki roditelji ih nisu želeli! (FOTO)
