Jedan psiholog je rekao: "U svakoj prilici - uzimajte dete za ruku! Proći će malo vremena, a ono će već prestati da vam daje svoj dlan!"
Sve što radimo u životu naše dece, vraća se trostruko. Ako dete raste u poverenju, ono se takođe uči da ima poverenja u druge, ako mališani dobijaju ljubav i podršku, oni sami postaju pažljivi i brižni.
Ali, postoje strašne greške koje odrasli čine pod uticajem ljutnje ili ravnodušnosti, bez razmišljanja o tome u šta bi se to moglo pretvoriti u duši malog deteta!
Mi jako vređamo našu decu kada radimo sledeće stvari:
1. Ne razumemo ih"Kad sam imala 13 godina, zaljubila sam se. Bio odlikaš i idealan u mojim očima. Međutim, on nije obraćao nikakvu pažnju na mene, a ja sam plakala. Majka je pokušavala da me uteši, govoreći potpunu besmislicu: "Pa šta je tebi! To je tako neozbiljno. Sve će to proći za godinu dana!" A ja nikako nisam želela da moje stanje zaljubljenosti prođe.
Puno godina kasnije sam videla istu scenu u filmu "Ne mogu ni da sanjam":
"Mama, volim Katu!" - "Oh, ne budi smešan. Imaćes milion takvih Kata!" - "A zašto vi, roditelji, sve znate unapred za nas?"
Ovo je najgori tip majke: Ne dao Bog da ste ovakve!
2. Ne podržavamo ihMali Karuso je trčao kući iz škole u suzama: "Majko! Učitelj pevanja je rekao da je moj glas kao vetar koji urla u dimnjaku."
"Pa, šta to govoriš, sine moj! Ne slušaj nikoga. Pevaš kao najlepši slavuj na svetu. Ja to sigurno znam!"
Strašno je pomisliti da svet možda nikada ne bi čuo tog velikog tenora, da ta žena nije bila tako mudra. Uvek recite svojoj deci: "Možeš ti to! Ti ćeš uspeti to da savladaš!" To je vrlo inspirišuće.
3. Upoređujemo sa drugom decom"Pogledaj kakva je Anja - uredna i čista. A ti si kao svinja." Zvuči poznato? Jednu stvar ne mogu da razumem - šta majke žele da postignu govoreći takve reči? Osim mržnje prema Anji, teško je izazvati druge emocije.
4. Rugamo se"Ja i mala sestra smo ušli u prodavnicu. Sestra je imala 3 godine, a lice joj je bilo u mrljama: imala je varičele. Prodavačice, kojima je bilo dosadno i koje nisu našle pametnijeg posla, okrenule su se prema nama i počele da se kikoću: Oh, koja je to lepotica došla kod nas! Pogledajte je! U glavi mi je bila samo jedna misao - gde da nađem pištolj u blizini da ih upucam?", ispričao je jedan mladić.
Ja sam ta majka koja uči ćerku da uzvrati nasilje: Ispovest Srpkinje podigla prašinu!
5. Vređamo delima i rečima"U 8. razredu, smatrala sam se dovoljno zrelom i samostalnom devojkom. Jednom smo dugo sedeli sa tatom rešavajući geometriju, koju je moj mozak kompletno odbijao da razume. A onda me tata iz očaja i ljutnje klepio... Po guzi! To nije bilo toliko bolno koliko uvredljivo! Dugo nisam htela sa njim da pričam nakon toga. A on nije mogao da shvati šta me je zaista toliko povredilo", prisetila se jedna žena.
6. Vičemo i gubimo kontrolu nad sobom"Sećam se kako je u porodilištu moja komšinica u sobi, iscrpljena cviljenjem svog novorođenog deteta, zgrabila bebu i počela da ga trese i vrišti: "Šta ti je, dođavola, šta još želiš?" Nikada neću zaboraviti ogromne, plave, prestrašene oči deteta, koje nije razumelo šta se događa. Čini mi se da se i ona sama nakon toga stidela".
7. IgnorišemoOvo je najgore od svega. Japanski naučnik je pokazao celom svetu eksperiment sa biljkama. Tri ista semena su bila posađena u tri tegle. Svakog jutra, u prolazu pored prve tegle naučnik je pozdravljao sadnicu i govorio joj lepe reči. Dok je prolazio kraj druge tegle, vikao je i govorio biljci uvredljive i ružne reči. Treću biljku je jednostavno ignorisao, prolazio pokraj nje bez da je pogleda. Nije teško pogoditi šta se dogodilo sa biljkama nakon mesec dana. Prva je narasla sočna i zelena po celoj širini prozorske daske, druga se potpuno sasušila, dok je od treće ostao samo trulež! Deca su takođe poput zelene klice - roditelji nakon puno godina, žanju ono što su posejali!
Srpski dečji psihijatar o vaspitanju i kažnjavanju: Da je batina dobra, ne bi izašla iz raja!
