Posle Drugog svetskog rata, direktor jedne škole davao je svojim novim kolegama sledeći zapis:
"Poštovani nastavniče,
Ja sam jedan od malobrojnih koji je preživeo koncentracioni logor. Moje oči su videle takve stvari koje niko ne bi trebalo da vidi: gasne komore koje su konstruisali i izgradili čuveni inženjeri; ljude koje su otrovali visokoobrazovani lekari; dojenčad koje su ubile kvalifikovane medicinske sestre; žene koje su spalili diplomci srednjih škola i univerziteta.
Stoga, ja ne verujem u školovanje.
Moja je molba: pomozite učenicima da postanu čovečniji. Plod vašeg rada ne sme biti učeni društveni šljam, visokokvalifikovane psihopate, obrazovani Ajhmani.
Čitanje, pisanje, aritmetika važni su samo ako decu čine čovečnijom."
Zašto je profesor studentima kuvao kafu: Lekcija koju će pamtiti za života!
