Doktor Endru Dejvidson je američki vojni psiholog koji radi s ratnicima povratnicima koji se suočavaju s gubitkom nekoga ko im je blizak i otkriva da su faze tugovanja mit.
Kada se govori o karakteristikama tuge kao što su poricanje, ljutnja, depresija i ostale, on smatra da tek treba da pronađemo potpuno prihvatanje stvarnosti.
Evo 10 najvećih laži koje je Endru govorio sebi kad mu je si naprasno umro:
1. Prestaćete tugovati nakon godinu dana
- Voleo bih da je istina, ali nije verovatno. Svako je na različitoj vremenskoj liniji. Kad mi je sin umro, nisam želeo da se osećam bolje. Prva godišnjica bila je izuzetno teško vreme i da, osetio sam olakšanje, ali nastavljam da tugujem - priznaje.
2. Vi ste psihički bolesni ako vidite mrtve
Endru se ne slaže.
- Nema šanse. Videti svoje voljene znači da vam nedostaju. Moguće je da imate nedovršenog posla s njima ili možda niste bili spremni na njihov odlazak. Videti ih znači da vam je stalo. Niko ne zna kako se to događa jer niko nema odgovore na najteža životna pitanja - objašnjava.
Čuti ih, pronaći novčić, videti leptira ili čuti posebnu pesmu u ključnom trenutku nije praznoverje.
- To je odnos, način kontinuiranog kontakta koji vas ispunjava nadom. Kao psiholog mogu to da objasnim, ali kao otac ne trebam objašnjenje - dodaje Dejvidson.
3. Prestani da plačeš, osećaćeš se još gore, a i izgledaš slabo
Plakanje, bez obzira jeste li muškarac ili žena, zdrava je funkcija koja čisti vaše telo od toksina. Može da se čini uznemirujućim da vidite nekoga kako plače, ali to je njihov način nošenja s boli.
4. Niko ne zna za tvoju bol
- Ne baš. Povezanost s drugima, koji su doživeli gubitak deteta, osećam kao da smo dieo jedinstvenog kluba. Dobro je biti u njihovoj blizini jer znaju da su reči ponekad besmislene i da je zagrljaj ono što mi treba. Imam i prijatelje koji ni nemaju decu, i oni takođe razumeju. Iako niko ne zna tačno šta osećam, kad bar pokušaju, osećam se lakše - ističe on.
5. Morate odmah da "ustanete"
Prisiliti sebe da se odmah vratite u 'normalu' nije uvek najbolja stvar.
- Pokušao sam da se vratim na posao, ali jednostavno nisam bio spreman pa sam pronašao druge načine da budem produktivan. Povratak na prethodni način života bio je poguban za mene. Promenio sam se i nisam hteo da se vratim u svoj stari svet - kaže.
6. Svet je nepravedan
Ne baš, ali nije ni pravedan. Svet je jednostavno takav. A na vama je da odlučite šta ćete učiniti u vezi s tim. Hoćete li se osamiti u svojoj kući, ili ćete prepoznati koliko je kratak, dragocen i smislen - na vama je.
7. Sebični ste ako želite da umrete
- Ovo je bilo teško za mene. Nije neuobičajeno poželeti da budete s voljenom osobom. Boli te, želiš da bol prestane, ali još važnije, želiš da budeš s njima. Vaša apatija prema životu ne znači uvek da ste sebični. Život je upravo bio veoma bolan, logično je da ne želite ponovo da budete povređeni. To znači da o tome trebate da razgovarate s nekim ko vas razume - savetuje Dejvidson.
8. Ne biste trebali da se ljutite
- Pogrešno. Bog je bio ljut kad mu je sin umro i bio je ljut kad je moj sin umro. Možete da budete ljuti. Potrebno je vreme da prođete kroz svoju ljutnju i shvatite da je sa slobodom koju nam je Bog dao došla i mogućnost da se dogode loše stvari - objašnjava on.
9. Molitva je besmislena jer su ionako umrli
- Potpuno shvatam ovo, ali to je laž. Nisam se molio mesecima, ali kada jesam, nešto se dogodilo. Počeo sam da se povezujem, počeo sam da osećam milost. Počeo sam da opraštam. Počeo sam da se nosim sa svojim besom. Govorio sam o tome, a sada se obraćam drugima. Sada imam priču - ističe on.
10. Ne popravljaš se
Ovo je možda najveća laž. Pogledajte gde ste danas u ondosu na juče, u poređenju s prošlom nedeljnom ili prošlom godinom. Malim koracima. Imaćete padova, ali postajete bolji.
- I evo jedne laži koju sam sam stavio u kategoriju 'Ja sam kriv'. Prirodno je da se osećate odgovornim. Ponekad se to naziva krivicom preživelog. Ponekad se to zove biti roditelj. Često oni koji rade najbolje osećaju najgoru krivicu. Trebalo bi da bude suprotno, ali ljudi koji su najbliži imaju tendenciju da osećaju najveću bol - pojašnjava.
Bez obzira na situaciju, često se osećamo da bi, da smo učinili nešto drugačije, osoba danas bila živa, čak i ako nismo u istom stanju.
- Mi ne biramo smrt, ona bira nas. Istine koje trebate da zapamtite su sledeće: Nikada nećeš biti isti. Ovo nije mit, već je to vaš izbor ako želite biti bolji. I trebaće vremena. Dajte sebi to vreme. Da, možda uvek imate rupu u srcu, ali videti novi život i videti rast u svetu oko vas daće vam nadu. Vi imate svrhu. Da. Imate priču. I svet to treba da čuje... - zaključuje Dejvidson.
