Priča o preseljenju Plećanovih iz Čeljabinske oblasti u Rusiji na Bali deluje kao bjaka.
Naime, Ksenija i Nikolaj Plećanov preselili su se na Bali u Indoneziji pre gotovo godinu dana. Par ima tri kćerkice, vode zdrav način života, a o svemu tome pišu na blogu.
O tome kako provode vreme na Baliju, šta ih je nateralo da promene sredinu, ovaj par otvoreno priča:
Podali sve i otišli na more
"U Čeljabinskoj oblasti, gde smo rođeni i odrasli, vodili smo privatni posao - držali smo prodavnice u kojima smo prodavali evropske robne marke. Ali pre tri godine, nakon rasta evra, morali smo da zatvorio neke radnje. U stvari, naš život je počao iznova. Kako je vreme odmicalo, prodao sam i ostale prodavnice i ostao sam skoro bez novca. Sa malom ušteđevinom odlučili smo se za put u Rusiju. Na Krimu smo živeli dva meseca - bilo nam je super.
Kada smo se vratili u Čeljabinsku oblast, shvatili smo da više ne želimo da živimo tu. U to vreme Ksenija je bila trudna sa našim trećim detetom. Odlučili smo da celu porodicu preselimu u Soči, dok smo u džepu imali samo 40 hiljada rubalja - što je pokrivalo mesec dana života u iznajmljenom stanu.
Naravno, bilo je zastrašujuće - dvoje male dece i treće na putu. Postavljalo se pitanje kako preživeti i prehraniti decu. Pošto u Sočiju nismo imali nikoga na koga bismo mogli da se oslonimo, novac je ponestajao, služili smo se gradskom bibliotekom i njihovim pristupom internetu i tako smo gradili posao. To nam je bila kancelarija," iskreno priča Nikolaj.
Uzeli smo jedan stan - iznajmili ga pa smo ga nudili za dnevne stanove. To nismo pre radili, bilo je to još jedno novo iskustvo. U početku je to bilo privremeno rešenje za ljude koji su došli u Soči. Vremenom je posao lepo išao i kupili smo svoj prvi stan i počeli da ga iznajmljujemo. Nakon nekog vremena širili smo mrežu i kupili smo niz stanova. Sada imamo 17 stanova u našoj upravi. Sada ovaj posao funkcioniše sam od sebe, bez našeg angažovanja. Stoga možemo da živimo gde hoćemo i da putujemo po svetu," zadovoljan je Nikolaj.
Dve godine je ovaj hrabri par živeo u Sočiju.
"Za to vreme smo izgradili pristojan posao. Zatim smo otišli na odmor - mesec dana na Bali. Ostali smo tamo, evo već punu godinu dana. Roditelji nam i dalje žive u Čeljabinskoj oblasti.
Prvo smo stigli na jug ostrva, tamo je bilo jako vruće. Iz nekog razloga, došli smo u grad Ubud, daleko od mora. Iznajmili smo bicikle i krenuli da obilazimo regiju. Kao rezultat toga, kuću smo pronašli sasvim slučajno i uzeli je u zakup.
U određenom životnom trenutku dođete do tačke kada shvatite da idete pogrešnim putem. Moj savet je da pažljivo pogledate u sebe i shvatite šta želite. Preseljenje iz Čeljabinske oblasti je bila odluka uslovljena željom da promenimo svoj život. Ako postoji snažna želja, u životu se nekako sve namesti da se ta želja ispuni. Dok smo još živeli u Čeljabinskoj oblasti napravili smo mapu želja: na njoj su bile palme i more, a sada je to deo našeg života.
Zanimljivo je to što je naša kuća na Baliju ista onoj na "listi želja". Supruga i ja uvek težimo nečem većem. Čitamo motivišuće knjige,gledamo takve emisije, sanjali smo o putovanju...
Prvi korak je možda kupovina te karte - već ste korak bliže. Kada nema povratka nazad, dešavaju se čuda. Svaki put kada se potrudite, otvaraju se nove mogućnosti za vas: promenite posao i okruženje, promenite mesto stanovanja - od sitnih promena sve počinje.
Shvatićete tada da su poteškoće samo u glavi: možete da odete u Indiju, Evropu, Meksiko ili Ameriku - to zavisi od vas, ne od novca ili nekog trećeg.
Zdrav život na Baliju
"Neki naši rođaci možda nemaju razumevanja zašto smo se odjednom preselili na Bali. Misle da ne znamo šta radimo. Ali u Rusiji imamo posao - nadaljinu upravljamo sa iznajmljivanjem naših 17 stanova. Pored toga, ulažemo u razne projekte.
Čak i da nemate posao, na Baliju ga možeš lako naći. Devojke, na primer, zarađuju lepo radeći manikir. Nema velike konkurencije na tom polju ovde.
Na primer, pojedini Rusi su razvili takav posao da dovode nove goste iz Rusije ovde na Bali."
Dok Nikolaj radi na daljinu, ulaže u nove projekte, Ksenija je za to vreme napisala i izdala knjigu. Ona se bavi o duhovnoj strani ličnosti jedne žene i putu ka pronalasku sebe.
Najstarija kćerka ima 7 godina, a njeno obrazovanje se odvija kod kuće. Majka je školuje kod kuće. Deca se aktivno bave sportom i idu u neki vid sportskog kluba na Baliju.
Ksenija i Nikolaj su najviše zadovoljni time što njihova deca plivaju svaki dan, jedu sveže voće i žive jedan zdrav način života.
