Dan uoči Božića, 6. januara po novom, a 24. decembra po starom kalendaru zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom počinje Božićno slavlje. Ujutru rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija obljavljuje se odlazak u šumu po banjak. Badnjak predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio.
Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripemaju trpezu za Božić.
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave i dan Svete prepodobnomučenica Evgenije
Ćerka Filipa, eparha celog Misira. Rođena u Rimu. U to vreme hrišćani su bili izgnani iz Aleksandrije i živeli su van grada. Devica Evgenija posećivala je hrišćane i svim srcem primila je njihovu veru. Pobegla je od svojih roditelja sa dva verna evnuha, krstio je episkop Elije i prerušena u muško odelo stupila u muški manastir, gde primi monaški čin.
NE PROPUSTITE
Toliko je očistila srce svojim podvigom, da je od Boga primila blagodat isceljenja bolnih. Tako je i iscelila neku bogatu ženu Melantiju. No posle je ova žena htela da izvuče Evgeniju na telesni greh i ne sluteći, da je Evgenija žensko. Pa kako bi odlučno odbijena od strane Evgenije, ova zla žena iz osvete ode eparhu i okleveta Evgeniju onako isto kao nekad žena Pentefrijeva celomudrenog Josifa. Eparh naredi da sve te monahe stave u okove i u tamnicu zajedno s Evgenijom.
Međutim, kada je bila izvedena na sud, sveta Evgenija pokazala se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim i bi izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car poslao je nekog opakog vojvodu Terencija, koji došavši u Aleksandriju tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preselila u Rim sa majkom i braćom.
U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u hrišćansku veru, naročito devojke. Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dijanin i razruši se.
Mučitelji baciše je najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan Njegovog Roždestva. Tako i bi. Mačem je posekoše 25. decembra 262. godine u Rimu.
Radujte se
Kada posle toga majka jedne noći plakaše na njenom grobu, javi joj se sveta Evgenija sa mnoštvom devojaka u velikoj slavi, i reče joj: "Raduj se i veseli se, majko moja, što Gospod Hristos uvede i mene u radost svetih, a oca moga uvrsti u red patrijaraha; u nedelju pak On će i tebe primiti u večnu radost. Zapovedi sinovima tvojim a braći mojoj, da oni do kraja sveto očuvaju znamenje Hristovo koje su primili u krštenju, te da mi budu braća ne samo po telu nego i po duhu, i da tako sav rod naš prinesemo na dar prijatan Bogu".
Kada sveta Evgenija govoraše to svojoj majci, čuše se glasovi mnoštva svetih anđela koji pevahu i slavljahu Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga u Trojici Boga, kome i od nas grešnih neka je slava i hvala.
