Na današnji dan, 7. novembra 1867. godine u Varšavi je rođena Marija Sklodovska, koju svet pamti kao Mariju Kiri, prvu ženu koja je osvojila Nobelovu nagradu.
Marija potiče iz skromne porodice srednje klase koja je cenila obrazovanje. Njen otac bio je profesor matematike i fizike sve dok nije dobio otkaz zbog svojih pro-poljskih političkih uverenja, a majka direktorka ženskog internata.
Ona je napustila svoje radno mesto kada je rodila Mariju, a 10 godina kasnije obolela je od tuberkuloze i umrla. Iste godine, malena Marija krenula je u internat, a zatim upisala žensku gimnaziju koju je završila sa odličnim uspehom.
Želja za daljim obrazovanjem tinjala je u devojci kojoj je otac usadio ljubav prema fizici i matematici, ali u to vreme više obrazovanje u redovnim institucijama bilo je rezervisano isključivo za muškarce.
Prolivena krv nikad se ne suši: Najveća trauma u životu Monike Seleš!
To je bio rezultat patrijarhalnih i političkih prilika u zemlji, ali Marija je svoje mesto pronašla na Univerzitetu Latajksi, patriotskoj instituciji koja je u tajnosti obrazovala Poljake i Poljakinje.
Sanjala je o odlasku u Pariz i upisu na prestižnu Sorbonu. Odlučna u nameri da ostvari svoje snove, napravila je dogovor sa sestrom Bronislavom - finansijski će je pomagati tokom studija medicine, a Bronislava će joj nakon diplome uzvratiti uslugu.
Marija se zaposlila kao guvernanta i privatna učiteljica kod porodice Zoravski i slala novac sestri. Ovaj posao doneo joj je i prvu veliku romansu koja se završila nesrećno. Zaljubila se u Kazimirca Zoravskog, sina svojih poslodavaca koji nisu mogli da prihvate njegovu vezu sa siromašnom guvernantom.
Zaljubljeni par želeo je da ozakoni vezu, ali njihova ljubav je posustala pod pritiscima. Marija se naposletku preselila u Pariz i upisala studije fizike, hemije i matematike na Sorboni. Usledile su godine teškog života, odricanja i gladi, ali odlučna Poljakinja nije posustajala u svojoj nameri da diplomira.
Bog je žmurio kada se ona rađala: Doživela sve nesreće sveta, stekla slavu, ali ne i sreću! (FOTO)
Naučnu karijeru započela je 1894. godine istraživanjem magnetnih svojstava čelika, a iste godine u njen život ulazi fizičar Pjer Kiri. Mariji je bila potrebna laboratorija u kojoj bi mogla da izvodi eksperimente, a Pjer joj je ponudio mesto u svojoj maloj laboratoriji.
Prijateljstvo utemeljeno na zajedničkoj strasti prema nauci polako je preraslo u ljubav, ali Marija je odbila prvu prosidbu svog kolege, jer je verovala da će se vratiti u Poljsku i tamo nastaviti naučni rad. Pjer je bio spreman da se preseli sa njom u drugu zemlju i radi kao profesor francuskog jezika, ali sudbina je za njih imala drugačiji plan.
Naime, Marija nije mogla da dobije posao na univerzitetu u Krakovu zato što je bila - žena. Tada ju je Pjer ohrabrio da se vrati uz Pariz i tamo završi doktorat. Par se venčao1895. godine, a na skromnoj ceremoniji Marija je umesto venčanice nosila tamno plavu haljinu, koju je posle godinama koristila kao uniformu za rad u laboratoriji.
Ima milione u banci, fanove širom sveta, a nema jedino što želi: Gorka sudbina slavnog glumca!
Bračni par Kiri prepustio se naučnom radu koji je 1903. godine rezultirao nominacijom za Nobelovu nagradu.
Odbor je isprva imao nameru da dodeli Nobelovu nagradu za fiziku samo Pjeru i njegovom kolegi Anriju Bekerelu za njihovo istraživanje fenomena radijacije. Međutim, švedski matematičar i borac za prava žena u nauci Magnus Gustav Mitag-Lefler upozorio je Pjera na to, pa je nakon njegove žalbe i Marija Kiri nominovana. Naposletku je postala prva žena koja je osvojila ovu prestižnu nagradu.
Bilo jednom na Divljem zapadu: Životni put najlepše glumice u istoriji filma! (FOTO)
Tri godine kasnije, Pjer je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Marija je nastavila sama da odgaja njihove ćerkice Iv i Irene, a istovremeno nastavlja da jača svoju poziciju u svetu nauke i 1911. godine osvaja drugu Nobelovu nagradu, ovaj put za hemiju.
U međuvremenu je odlučila da ovekoveči život svog supruga na papiru, pa je sama napisala njegovu biografiju pod jednostavnim nazivom "Pjer Kiri". Nedugo nakon toga, Marija odlazi u rodnu Poljsku kako bi učestvovala u polaganju temelja za institut koji danas nosi njeno ime.
Umrla je 4. jula 1934, u 67. godini od posledica aplastične anemije, koja je verovatno nastala zbog duge izloženosti radijaciji.
Mariju Kiri danas slavimo kao jednu od najvažnijih naučnica svih vremena i ikonu feminizma, zbog koje se generacije devojčica usuđuju da sanjaju velike snove.
