Tačno pre 18 godina, na Aranđelovdan 2005., Tamaru Ivanović (13) iz batajničkog naselja Šangaj, ubio je Dragan Nikolić zvani Čombe, pijanac kome je samo htela da pomogne da ustane kad je pao.
Te večeri se vraćala iz škole, a ubijena je u blizini Železničke stanice, na zemljanom putu, sa 19 uboda kuhinjskim nožem. Sahranjena je na sutrašnji dan. Motiv ovog gnusnog zločina nikada nije tačno utvrđen. Ono što se saznalo tokom istrage, a potom i suđenja, jeste da je devojčica kobne večeri, videla pripitog muškarca koji je pao.
Pokušala je da mu pomogne, podigne ga, pružila mu je ruku... A on se pridigao polako, izvukao nož i brutalno je ubio!
Smeškao se tokom izricanja presude
Dragan Nikolić, zvani Čombe, višestruko osuđivani ubica i silovatelj, ubrzo je uhapšen. Izrečena mu je jedinstvena kazna i to četiri decenije za ubistvo Tamare i 15 za obljubu i protivprirodni blud nad N. S. (12) u Opovu. Prilikom izricanja presude, tokom koje se Nikolić sve vreme smeškao, predsedavajući sudija Višeg suda u Beogradu Mirjana Ilić, rekla je:
- Nesumnjivo je utvrđeno da je Nikolić 21. novembra 2005, na na podmukao način ubio Tamaru, kada je devojčica prišla da mu pruži pomoć. Tada joj je kuhinjskim nožem zadao 19 smrtonosnih uboda u leđa i grudi. Sud je kao neistinitu ocenio odbranu koju je Nikolić više puta menjao, jer je pijanstvom pokušao da objasni da je devojčica u tom trenutku za njega bila napadač. Veštaci su, međutim, ustanovili drugačije, odnosno da govori neistinu.
Nikolić je u policiji kada je uhapšen priznao zločin. Međutim, tokom višemesečnog suđenja okrenuo je ploču i tvrdio je da je tek sutradan posle otkrivenog zločina, navodno u novinama, pročitao da je ubijena mlada devojka i shvatio da je to "verovatno" on učinio.
Inače, Tamarin telefon koji joj je posle počinjenog zločina uzeo, prodao na Pančevačkoj pijaci, ali bez kartice, koju je u noći ubistva izvukao. To je za sud bio još jedan dokaz da je svestan kada je počinio zločin.
Roditelji ubijene devojčice, kao i brojni rođaci i prijatelji, iako im je bilo veoma teško da gledaju ubicu i slušaju njegove laži, prisustvovali su suđenjima i izricanju presude.
Tamarini roditelji: Više ne živimo, nego pokušavamo da preživimo
Branislav Ivanović, Tamarin otac, tada je rekao da je njegov i suprugin život izmenjen iz korena.
- Supruga i ja, posle Tamare, više ne živimo, nego pokušavamo da preživimo zbog drugog deteta, sina koji je još mali - rekao je otac Branislav. - Moramo njega da sačuvamo, izvedemo na put, a posle kako bude.
Tamarina majka Jelena je, na pitanje da li je zadovoljna kaznom, ili bi želela da je zločinac osuđen na smrt, odgovorila:
- Mi nismo porodica, niti ljudi, koji bilo kome žele smrt. Moje Tamare više nema i nijedna kazna je neće vratiti u topli roditeljski dom, ocu, majci, bratu, baki i deki, drugarima, svima koji su je voleli. Monstrum će nastaviti da živi, spava, jede, bude na toplom, dok je moje dete u hladnom grobu.
Nikolić se od izricanja presude nalazi u zatvoru u Padinskoj Skeli. Niko ga, kako saznaje Kurir, ne posećuje. Ćeliju deli sa još jednim zatvorenikom. Navodno, miran je i tih. Radi kao higijeničar, odnosno, čisti hodnike u zatvoru.
Majka Jelena: Tada sam je poslednji put videla živu
Tamara je bila je "osmak" u batajničkoj školi, odličan đak, folkloraš. Njena majka Jelena ispričala je:
- Pre njenog popodnevnog odlaska uškolu, a mog na posao, zagrlila sam i poljubila je i rekla joj da stavi kapu i šal, da se ne razboli. Tad sam je poslednji put videla živu...
Utvrđeno je da je devojčica uveče krenula preko pruge, gde je i ubijena. Ukućani su se zabrinuli jer nikad nije kasnila iz škole, pa su je zvali na mobilni telefon. Nije bila dostupna, te su krenuli u potragu. Oko 21.30 pronašao ju je deda u šiblju pored pruge, desetak metara od mesta gde je pronađen i nož.
