Knjiga "Ilustrovani bonton" autora Branka Ivkovića iz davne 1963. godine opisuje do detalja pravila ponašanja u raznim situacijama.
"Tokom decenija i veka iskristalizovala su se 'pravila igre' u međusobnim odnosima ljudi, o stilu života u zajednici bez kojih bi zajednički život bio neugodan. I zato se s pravom očekuje od svakog pojedinca koji se kreće u toj zajednici u najrazličitijim prilikama, da upozna ta 'pravila igre' i da ih se pridržava", piše u uvodu knjige.
Početak knjige rezervisan je za zevanje, te autor savetuje stavljanje ruke na usta i kada ste sami kod kuće. Posebno je bitno suzdržati se od zevanja u društvu. Ali, ukoliko to nije moguće, iako" nije pristojno partneru u razgovoru treba staviti do znanja da njegova priča pojačava vaš umor, te tada diskretno stavite ruku na usta.
Autor se pomalo humoristički osvrnuo i na čistoću tela, savetujući da na sapunu ne treba štedeti. Bonton je uzalud ako čovek ne vodi računa o higijeni.
"Sav trud da se ponašate prema propisima bontona, svi dobro proučeni i sprovedeni propisi biće uzaludni ako ljudi osete miris znoja, vide kako imate neuredne nokte ili da niste očistili uši.
Muškarcima se savetovalo svakodnevno brijanje.
Davne 1963. godine postojala su i neka pravila kako se treba ponašati kada nenajavljeni gost pokuca na vrata:
"Ako ste se pripremili za slobodno veče kod svoje kuće, ako ste već navukli papuče, pripremili svoju zbirku fotografija za lepljenje u album, ako vam je žena ugejala vodu za kupanje dece i ako vam zvuk zvona ledi krv u žilama, a ispred vrata stoji čovek kojeg poznajete, koji je nenajavljeno stigao u posetu- nemojte se mrštiti. Dočekajte ga ljubazno, sklonite sve rekvizite pripremljene za večernju samoću, žena neka se brzo presvuče i dočekajte neočekivanog gosta pristojno, kao da se ništa nije dogodilo.
A zapravo se dogodilo prilično grubo kršenje pravila lepog ponašanja, jer bez poziva i najave, nećemo, po pravilu, ići u posetu bliskim prijateljima...
U slučaju da neočekivanog, ali inače dobrodošlog gosta primite, ponudićete ga sa zlatnom rezervom keksa, kafe ili rakijom, koju za svaki slučaj imate kod kuće".
U ovom delu ste mogli uočiti jedan detalj vezan za žene i odnos prema njima u to doba, a sličnih ima kroz celu knjigu - "žena treba brzo da se presvuče". Tu nije bilo bitno što je muškarac možda već u pidžami, ali izuzetno je bilo važno da žena ostavi dobar utisak na gosta.
Recimo, u savetima o kućnom ponašanju piše kako nije pristojno da žena šeta po prostorijama sa viklerima na glavi.. Savet ženama je redovan odlazak kod frizera.
Navedena su i detaljna pravila o ponašanju u restoranu.
Pravilo je da muškarac prvi ulazi u restoran, a žena ide iza njega. Razlog slikovito objašnjen.
"Restorani su u ovom slučaju nepoznato, neotkriveno područje, gde u teoriji, a ponekad i u praksi, vrebaju razne opasnosti ili neugodne situacije, i muškarcu je dužnost i zadatak da bude zaštitnik".
Prilikom skidanja i oblačenja kaputa "ženi može pomagati jedino muškarac koji je s njom", nikako osoblje restorana.
Prilikom naručivanja sa konobarom razgovara isključivo muškarac.
"Sve porudžbine prenosi konobaru muško lice u društvu". Takođe, nepristojno je vikati. "Ne vičite: 'Konobar, jelovnik' ili ' platiti' tako da svi čuju.Oni će vas sasvim jasno shvatiti ako diskretnim pokretom ruke date znak da priđe stolu..."
Kada je samo naručivanje hrane u pitanju, ako žena muškarcu prepušta da izabere, on nikako ne treba da bira najjednostavnija jela (kajgana ili varivo). Ali, ukoliko ona želi jednostavno jelo, tada neće naručiti "pečenog ćurana ili fazana", i obrnuto.
"Piće bira isključivo muškarac. Pre svoje odluke on može da se posavetuje sa ženom, ali njegova je odluka.
Vala, more i bre: Evo šta zapravo znače ove reči i kako su dospele u naš jezik!
Jelo za stolom započinje žena. Takođe, "plaćanje je dužnost muškarca", ali bilo je dopušteno odstupiti od tog pravila i dopustiti plaćanje pola-pola, ali
u tom slučaju, račun bi platio muškarac, a kasnije, van lokala, račun bi se podelio.
Ako žele da se ponašaju po bontonu tokom šetnje ulicom, muškarci bi trebalo da ženi prepuste mesto s njegove desne strane. Izuzetak su bile
situacije kada muškarac treba da zaštiti ženu, a to može jedino ako mu se ona nađe s leve strane.
Spomenuto je i kakvo cveće muškarac poklanja ženi.
"Muškarac daruje samo rezano cveće, nikako cveće u posudi. Tegle su rezervisane samo ako žena poklanja ženi.
Takođe, crvene karanfile i crvene ruže nije bilo pristojno davati tuđim ženama, kao ni ljiljane "jer se smatraju mrtvačkim cvetovima".
Kada su dolazili gosti, dužnost domaćice je bio da odrede gde će ko sedeti, a sto je trebalo da bude postavljen po određenom pravilu.
Takođe, na kućnoj plesnoj zabavi muškarac je trebalo da pleše barem jedan sat sa svim prisutnim ženama, bez obzira na njihove godine i izgled.
"Davanje prednosti jednoj gošći predstavlja uvredu za sve ostale. Prednost pred svima ostalima ima jedino domaćica".
