Daleke 2001. imao sam više od 180 kilograma. Isprobao sam sve dijete koje sam mogao smisliti da bih izgubio težinu. Čak sam dva meseca radio lice u lice sa pokojnim dr Atkinsom, i nakon što mi je naplatio hiljade dolara, najbolje što je mogao da uradi je da vrišti na mene što sam tako debeo.
Svaka dijeta koju sam isprobao završila se na isti način. Postojala bi lista namirnica koje nisam smeo da jedem. Pratio bih dijetu do kraja. Smršao bih malo a onda bi došlo do neizbežnog trenutka kada više ne bih mogao da izdržim i imao bih veliko pijanstvo.
Koju god težinu da sam izgubio na dijeti vratila bi se kroz nekoliko dana, a nedelju dana kasnije bila bi par kilograma veća nego kada sam započeo sa dijetom. Ovaj obrazac gubitka i dobijanja kilograma počeo je 1990. godine, dok do septembra 2001. nisam dostigao svoj vrhunac od 185 kilograma.
Šta se promenilo?
Doživeo sam prekretnicu. 11. septembra kada umalo da se ne ukrcam na avion. Ubijao sam se radeći na stresnom poslu na Volstritu koji sam mrzeo. Shvatio sam da uopšte ne živim u trenutku i da mi univerzum zapravo pruža drugu šansu.
Tako sam odlučio da jednom zauvek napustim dijetu i rešio sam da više nikada ne budem na dijeti. Umesto toga, pokušavao sam da shvatim zašto se moje telo toliko ugojilo i šta mogu da uradim kako bih ponovo bio mršav.
Naoružan solidnim iskustvom u biohemiji sa Univerziteta u Pensilvaniji, provodio sam 12 sati dnevno istražujući sve što sam mogao o hormonima, enzimima, neurotransmiterima i hemijskim masažerima koji uzrokuju gojenje.
Naučio sam da održivo gubljenje težine nije u brojanju kalorija, već u stvaranju odgovarajućeg hormonskog okruženja u vašem telu koje pogoduje gubitku težine. Budući da stres i emotivni problemi mogu izazvati nepovoljno hormonsko okruženje, to pitanje treba ukloniti iz perspektive uma i tela.
U periodu od dve i po godine izgubio sam oko 100 kilograma, bez dijete. Imam istu težinu već više od 10 godina i još uvek ne držim dijetu. Jedem šta god hoću, kad god poželim.
Ovo su bile ključne stvari moje transformacije:
1. Prestao sam sa dijetom i počeo da hranim svoje telo.
Kroz istraživanje sam saznao da je moje telo hronično gladovalo za određenim ključnim hranljivim sastojcima, kao što su omega-3 masne kiseline, sirova hrana i visokokvalitetni proteini. Pobrinuo sam se da sebi dam što je moguće više zaista kvalitetnih hranljivih materija. Kada sam želeo nezdravu hranu poput slatkiša, čipsa ili pice, jeo bih ih kad god sam hteo, bez oklevanja. Na kraju sam izgubio ukus za svu nezdravu hranu pošto je moje telo naučilo da preferira visokokvalitetnu hranu bogatu hranljivim materijama.
2. Varenje.
Otkrio sam da je jedan od razloga zašto sam toliko gladovao za hranljivim materijama taj što su moji probavni procesi bili ugroženi, tako da nisam mogao efikasno da izvučem hranljive materije iz hrane koju sam jeo. Problemi sa varenjem takođe mogu izazvati upalu, a hormoni upale stavljaju naša tela u režim skladištenja masti. Počeo sam da jedem puno fermentisane hrane, i da uzimam probiotike i digestivne enzime da bih normalizovao varenje.
3. Dobio sam CPAP aparat za apneju u snu.
Apneja u snu je stanje koje pogađa mnoge ljude sa prekomernom težinom. Ona stvara hormonsko okruženje u telu koje podstiče povećanje telesne težine izazivajući povišene nivoe kortizola, što dovodi do žudnje za brzom hranom i insulinske rezistencije. Apneja u snu se lako leči CPAP aparatom. Mašina vam ubacuje vazduh u nos i usta kako bi vam dušnik bio otvoren, tako da možete bez problema da prespavate celu noć.
Većina ljudi koji imaju apneju za vreme spavanja i ne znaju da je imaju, iako bi ljudi sa kojima žive znali, jer ljudi sa apnejom za vreme spavanja hrču veoma glasno. Ispostavilo se da sam imao jedan od najgorih slučajeva apneje u snu koji su moji tehničari za proučavanje sna ikada videli. Od trenutka kada sam nabavio CPAP aparat, počeo sam da imam više energije i manje žudnje za brzom hranom. I težina je počela da se topi zauvek.
4. Počeo sam da praktikujem vežbe uma i tela kako bih smanjio stres.
Baš kao i apneja u snu, stres uzrokuje povišene nivoe kortizola i inflamatornih hormona. Ovi hormoni dovode do stalne žudnje i stavljaju vaše telo u hronično skladištenje masti. Mnogi ljudi ne shvataju koliko je važno naučiti kako da smanje stres. Počeo sam da meditiram svako jutro, za šta sam otkrio da je izuzetno efikasano za smanjenje stresa.
5. Stvorio sam sebi sasvim drugačiji život.
Takođe sam smanjio troškove, preselio se u pristupačniju kuću i počeo da uzgajam neku svoju hranu. Moj život je bio mnogo održiviji i osećao sam se smirenije i lepše. Kad god sam gladn mogu da odem u zadnje dvorište i pojedem nešto sveže i puno vitamina. Hormoni stresa više ne prolaze kroz moje telo, praveći pustoš i pretvarajući ga u mašinu za skladištenje masti.
6. Radio sam na nekim važnim emotivnim pitanjima.
Neki ljudi se osećaju sigurnije sa dodatnom težinom na svom telu. Kao da telo zapravo koristi težinu kao zaštitiu od sveta. Bio sam u toj situaciji i znao sam da moram da se pozabavim emotivnim problemima zbog kojih se moje telo oseća nesigurno. Razrešio sam sve probleme iz prošlosti i time oslobodio svoje telo.
Tokom godina sam otkrio da 65-70% klijenata sa kojima radim koristi težinu kao vid zaštite. Ovo zovem „emotivna gojaznost“. Kada se bavite problemima koji je izazivaju telo je mnogo spremnije da se oslobodi težine. Nakon što sam prekinuo ovo moja težina više nije služila svojoj svrsi - to jest, oklop od masti me više nije činio sigurnijim - težina je nestala.
7. Detoksikovao sam svoje telo.
Nakon što sam izgubio višak kilograma počeo sam mnogo da istražujem o toksinima i kako telo obrađuje i nosi se sa toksičnim hemikalijama. Ispostavilo se da telo koristi masne ćelije za skladištenje viška toksina. Shvatio sam da je poslednjih nekoliko kilograma viška koje je moje telo držalo bilo skladište nakupljenih toksina.
Počeo sam da živim ono što zovem „detoksikacioni stil života“. U suštini, počeo sam da ispiram svoje telo sa puno alkalnih tečnosti, poput vode sa limunovim sokom ili jabukovim sirćetom, zelenim sokovima, zelenilom sa puno salata i klica. To se ispostavilo kao dobro, jer sam poslednje kilograme izgubio mnogo brže nego prve, tako da je stopa mog gubitka težine nastavila da se ubrzava do samog kraja.
Pristup uma i telu koji hrani telo i smanjuje fizičke, mentalne i emocionalne stresove koji izazivaju debljanje je najrazumniji i najodrživiji način da izgubite težinu. Sada sam radio sa desetinama hiljada ljudi u 60 zemalja koji podučavaju ovaj pristup i dobijamo neverovatne rezultate. Ljudi koji su proveli ceo život na jo-jo dijeti sada su izgubili na težini - 50, 100 i 200 funti, bez dijeta prateći ovu tačnu formulu...By Jon Gabriel
