Japanski naučnik Jošinori Osumi otkrio je način ishrane koji pomaže u očuvanju mladolikosti i zdravlja, a za svoje otkriće dobio je Nobelovu nagradu za medicinu.
Naime, ukoliko neko vreme gladujemo, naše ćelije prerađuju sve staro i nepotrebno i podmlađuju se. Taj proces se naziva autofagija.
Proučili smo razne vrste povremenog posta i odabrali najjednostavniji i najbezopasniji način ishrane koja podstiče autogafiju, pomaže da sačuvate mladost i postignete idealnu težinu.
Što je to “prozor ishrane”?
Prozor je vreme kada u toku dana jedemo. Onaj ko ustaje u 7 sati i doručkuje sat kasnije, otvara prozor u 8 sati ujutro.
Ako večera između 20 h i 22 h, prozor je otvoren 12-14 sati u toku dana.
Ranije se smatralo da treba jesti češće i pomalo, da telo ne bi počelo da stvara salo.
6 super caka za smanjenje kalorija u ishrani: Bez dijete do rezultata!
Istraživanja sprovedena 2017. pokazala su da oni koji jedu između 8 h i 22 h su manje zdravi od onih koji konzumiraju između 8 h i 14 h.
Ukoliko se prozor za ishranu otvara samo na 6 do 8 sati, smanjuje se opasnost od dijabetesa, anemije i gojaznosti.
Šta se događa kada suzimo prozor ishrane?
Sprovedeno je više istraživanja kako ograničavanje prozora ishrane utiče na nivo holesterola i šećera u krvi, apetit i kilažu. 2017. godine naučnici su proverili svoje hipoteze, smanjujući ispitanicima prozor na 12, 8, 6 ili 4 sata, pri čemu su svi jeli isto što i obično, a ne posebne namirnice.
Količina kalorija je i za kontrolne grupe bila ista.
Došli su do otkrića da suženi prozor ishrane smanjuje dnevne oscilacije gladi i povećava sagorevanje masti tokom noćnih sati, a takođe poboljšava metaboličku fleksibilnost.
Mali prozor ishrane koristan je i za opšte zdravlje:
- povećava otpornost na ultraljubičaste zrake, rak kože i njeno starenje
- smanjuje rizik od raka dojke snižava krvni pritisak
- smanjuje rizik od srčanih oboljenja
- poboljšava kvalitet sna
Zašto je toliko važno vreme kada jedemo?
Ne samo da je važno smanjiti prozor ishrane, nego i odabrati pravo vreme za jelo. Svaki organizam ima cirkadijalni (biološki) ritam – oscilacije unutrašnjeg sata, vezane za smenu dana i noći.
U jutarnjim satima se luči hormon kortizol, te dobijamo energiju i apetit, dok se uveče luči melatonin i telo se priprema za san. Unutrašnji procesi se usporavaju, a samim tim i varenje.
Kada jedemo veče, remeti se unutrašnji sat:
- ujutro nemamo snage jer je nivo kortizola nizak
- organizam se budi tek tokom dana
- uveče nivo kortizola poraste pa smo gladni i aktivni, a telu je potreban san
- povećava se rizik od dijabetesa, gojaznosti i depresije
Kako napraviti raspored?
- ustati u 6-7 h ujutro ili kada svane
- doručkovati 30-60 minuta posle buđenja
- počnite da radite 2-3 sata nakon ustajanja
- jedite za doručak više nego za ručak
- smanjite prozor ishrane na 6-8 sati, bez promene kalorijskog sadržaja
Evo primera 8-satnog prozora:
- Ustajanje u 7 h, zatim obilan doručak u 8 h, lakši ručak u 12 h, a večera u 16 sati. Za najupornije – bez večere.
Kako se boriti protiv osećaja gladi?
Naučnici su takođe proučavali taj fenomen. Pokazalo se da je hormon gladi takođe vezan za cirkadijalni ritam i najviše se oslobađa oko 8, 13 i 19 h.
Bez obzira jeste jeli ili samo popili čaj, nakon dva sata od svakog vrhunca – napad gladi prolazi. To znači da ne treba verovati osećaju gladi, koji nas namami do frižidera na svaka tri sata.
Naučnici kažu da se telo vremenom navikne na velike pauze između obroka, a osećaj gladi postane slabiji. Ukoliko se jede često, osećaj gladi, obrnuto, postaje jači.
Možda će vam prvi put biti teško smanjiti prozor: nekoliko dana ćete imati neodoljivu želju da pojedete sve živo posle 19 h. Taj period možete preživeti grickajući voće ili povrće.
Ovo je najbolji lek narodne medicine: Obnavlja žuč i topi kamenje za samo 2 nedelje! (RECEPT)
