Mihajlo Pavić, popularni srpski voditelj, stekao je značajnu popularnost svojim pojavljivanjem na malim ekranima, ali detalji iz njegovog privatnog života uglavnom ostaju skriveni.
Jednom prilikom, Pavić je otvoreno progovorio o svojoj teškoj prošlosti i izazovima odrastanja. Naime, proveo je tri godine u domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, što je oblikovalo njegovu ličnost i životnu priču.
- Živeo sam sa samohranom majkom i njenom majkom, mojom bakom. Nažalost, u mojoj šestoj godini mami je dijagnostikovan rak pluća. Tada su joj prognozirali još devet meseci života, međutim, ona je izgurala i mnogo više od toga, što je dokaz koliko se borila - započeo je voditelj.
- Nakon toga sam ostao sa bakom. Bio sam voljen, ali izgubljen u celoj situaciji, jer niko nije mogao da mi objasni zašto mame više nema. Tri godine kasnije ostao sam i bez bake, a nakon toga se desio niz loših ljudi i situacija - dodao je.
Mihajlo je nakon dva velika gubitka menjao mesta prebivališta, a na kraju je bio smešten u dom za nezbrinutu decu.
- Jednog dana sam došao iz škole i zatekao baku koja bez svesti leži u sobi. Imao sam 10 godina. Komšije su pozvale Hitnu pomoć, a tokom dana su se skupili prijatelji, familija, kumovi i razmatrali ko će sada da me čuva. Niko od rodbine nije želeo da me prihvati, ali su se pitali šta će biti sa bakinim nakitom, maminim bundama, kućom, vrednim pokretnostima, ali niko nije vodio računa šta će se desiti sa mnom - ispričao je.
- Odlazio sam od kuće do kuće. Kumovi su izgubili starateljstvo nada mnom zbog neadekvatnog ponašanja, imali su probleme sa alkoholom. Osećao sam se zapostavljeno i maltretirano. Bolje je što su izgubili starateljstvo, jer ne znam kako bi moj život sada izgledao. Nakon odlaska iz te porodice i kratkog boravka kod sestre, ostao sam bez igde ikoga, sestri sam bio prevelika obaveza i tako sam prešao u dom u Zvečanskoj, što je bio moj i majčin najveći strah - pričao je voditelj, za Blic.
- Od tada sam bio loš đak, jer sam izgubio svaki motiv i želju da učim, bio sam potpuno povučen u sebe. Izopšten si i shvataš da tu ne pripadaš, što te svakodnevno priseća na to da nemaš roditelje. Počeo sam da bežim iz škole, bio sam već druga godina srednje škole. Preko puta se nalazila kafana sa lokalnim pijancima i ja sam ih gledao i pomislio da ću i ja tako završiti. To je bio prelomni momenat - rekao je Mihajlo.
Podsetimo, Mihajlo je nedavno dao otkaz na televiziji Pink.
- Nakon punih osam godina, više nisam deo ružičaste televizije. Televizija Pink bila je moja druga kuća, mesto na kom sam stasavao u ličnom i profesionalnom smislu i upravo zbog toga imam potrebu da se svim kolegama pojedinačno zahvalim na svakom stečenom iskustvu i nezaboravnom trenutku! Vreme je za novo poglavlje - napisao je Pavić uz snimak poslednjeg vođenja Nacionalnog dnevnika.
Koju vest ste najteže pročitali u uživo programu?
Da budem iskren – nažalost, bilo je puno takvih situacija. Ovo su izazovna vremena za naš narod, a i bez svih stvari koje nas pogađaju - život sam po sebi zna biti surov sa pričama koje piše. Ljudi često brkaju profesionalizam sa hladnoćom i uzdržanošću. Bilo je dana kada sam posle nekih uključenja odlazio trajno drugačiji, sa suzama u očima, ali sam učio godinama od kolega da moji zidovi to mogu videti i trpeti, ali “zidovi” televizije ne. Najviše me rastuže priče o bolesnoj deci, ugroženim porodicama…
Da li ste nekada obukli samo sako i košulju, a da ste umesto pantalno imali šorts, jer se to ne vidi na ekranu?
Naravno, posebno kad je leto! Sve što se ne vidi na kameri - nije važno! Samim tim, tokom paklenih vrućina, gledaoci ne znaju da smo ispod voditeljskog pulta najčešće u bermudama i plitkim patikama. Sve što ste gledali u filmovima, istina je. (smeh)
O smrti poznanice je jedva izveštavao
Vest koja me je potpuno porazila je samoubistvo ćerke naše koleginice An Mari Ćurčić. Sećam se da je pre skoro tri godine, na putu do posla, usledio poziv od urednice koja mi je rekla da ću tog dana izveštavati o samoubistvu poznate gradske manekenke. U tom trenutku nisam ni slutio da je reč o nekome koga poznajem i sa kim imam mnogo zajedničkih prijatelja. Mariju sam poznavao iz sveta mode, sretali smo se u noćnim izlascima… Kad god bih je sreo, imao sam utisak kao da je reklama za neki bolji život, bez naznaka kakva tragedija bi mogla da se dogodi.
Stil/Blic
