Risto Đogo je u aprilu 1992, zajedno s Ilijom Guzinom, Draganom Alorićem i Draganom Božanićem, učestvovao u osnivanju Srpskog radija i Srpske radio-televizije - “Kanala S” za vreme ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini.
Kao voditelj Dnevnika, naročito je zapamćen po završnicama u kojima je na šaljiv, sarkastičan ili ironičan način prikazivao događaje iz rata, ismejavao poteze muslimanskih (danas: bošnjačkih) političara, ali i režima Slobodana Miloševića. Ti skečevi su mu doneli veliku popularnost u srpskom narodu, ali i omrazu kod Hrvata i Muslimana.
Pod još nerazjašnenim okolnostima , veruje se da je ubijen, poginuo je pred kraj rata 1994. godine. Iza njega je ostala supruga i dva sina, koji su danas odrasli momci kojima bi se sigurno ponosio.
„Svake godine njegove smrti se sete neprijatelji i mi, njegova porodica.
Seća ga se i narod koji čini Otadžbinu.
Živiš, tata…“ Napisao je 12.09. 2023. godine i opomenu srpskom rodu, veliki sin, svog velikog oca, protojerej stavrofor Darko Ristov Đogo.
Nakon masakra nad civilima na pijaci Markale, 5. februara 1994, kada se negiralo da su leševi stradalih ljudi doneseni na Markale, Đogo je u studio doneo nekoliko lutaka kojima je poskidao ruke i noge i razbacao po podu. Završio je prilog sa tri prsta.
Smrt Riste Đoge još uvek je nerasvetljena. Njegovo telo nađeno je u Drini 12. septembra 1994, u Zvorničkom jezeru. Zvanični izveštaji su govorili o nesrećnom slučaju, ali su postojale ozbiljne indicije da je Đogo ubijen i da mu nijedna kost nije bila čitava.
Njujorški “Times”, istražujući njegovu pogibiju, započeo je tekst rečenicom: “Risto Đogo, glavni i odgovorni urednik Televizije Republike Srpske, nije u noći između 9. i 10. septembra 1994. pao s visoke terase zvorničkog hotela “Vidikovac” u Drinu i udavio se. On je ubijen.”
Naime, Đogo je pozvan da bude voditelj programa u Sportskoj dvorani u Zvorniku. Nakon koncerta Đogo je došao na večeru u motel “Vidikovac”. Sedeo je za stolom sa Guzinom kada su ga pozvali da pomeri kola. Veruje se da je pijani Đogo pao s terase Vidikovca i utopio se u Zvorničkom jezeru, gde mu je telo pronađeno.
Risto Đogo je rođen 12. februara 1956. godine u Kalinoviku, a od 1958. živeo je u Sarajevu. Đogo je završio osnovnu školu i Treću sarajevsku gimnaziju. Na Fakultetu političkih nauka (odsek žurnalistika) diplomirao je 1979, sa izuzetnim prosekom. Radio je u „Oslobođenju“ i na Radio-Sarajevu. U predratnoj Televiziji Sarajevo je prošao sve funkcije od novinara, preko urednika do glavnog i odgovornog urednika.
Ljudi su ga upamtili kao velikog patriotu. Dnevnik je najčešće počinjao rečenicom "Pomaže Bog", a završavao je sa podignuta tri prsta u vazduhu.
Stil/Biografija.org
