Radio novinar i nekadašnji pilot Zoran Modli preminuo je u 71. godini 2020. godine. Kada čujemo njegov glas pruži nam dodatnu energiju. Čini se kao vedar i uvek raspoložen čovek. Prilagođen samom sebi i životu. Usklađen sa sobom. U emisiji otkriva kako je potražio i našao svog oca nakon dvadesetak godina odvojenog života i da ga je uvek vodila radoznalost a ne hrabrost...
Modli je počeo karijeru disk-džokeja početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka u beogradskim diskotekama.
Izdao je plocu "Zoran Modli i leteća diskoteka" i bio je urednik jedne rubrike u muzičkom magazinu "Džuboks".
Oca pronašao posle 20 godina
Seća se da je puno vremena, kao dečak, provodio sam i da se tako navikao na samoću i zavoleo je. Ti trenuci su i danas dragoceni jer u njima radi i stvara, i tada je najkoncentrisaniji. Majka, koja ga je sama odgajala , često je morala da radi prekovremeno. Kaže da ga je naučila i marljivom radu. Otac je veoma rano otišao od njih. Nije se slagao sa majkom ali ona Zoranu nikada nije ružno pričala o ocu. Ipak, potražio ga je kada je imao nešto više od dvadeset godina i već bio poznat u Srbiji. Sreli su se. Otac je živeo sa drugom ženom. Zoran mu nikada nije zamerao, i nije imao šta da mu oprosti. Čak je, nakon smrti oca , ostao u lepim odnosima sa njegovom tadašnjom suprugom i kćerkom, Zoranovom polusestrom. Kaže da ga je radoznalost vodila u životu, a ne hrabrost . Smatra da su usponi i padovi čak i prihvatljiva i dobra stanja jer nam nakon prevazilaženja bola život izgleda lepši i sjajniji.
Modli je sa Borom Đordevicem pocetkom 1975. godine osnovao grupu "Hajduk Stanko i jataci", u kojoj je bio pevač, ali su imali samo dva singla.
Bio je veoma popularan radio voditelj tokom osamdesetih kada je imao emisiju "Ventilator 202", sve do 1987. godine. Nakon toga se posvećuje više karijeri pilota putničkih aviona.
Emisiju "Modulacije" Modli počinje na tada novoosnovanom radiju "Pingvin" u maju 1993. godine. Od 2000. pokrece emisiju "Zair" (Zakon akcije i reakcije) koja je godinu dana emitovana na radiju Beograd 202, a danas se emituje na beogradskom Radiju Laguna i na više nezavisnih radio stanica u Srbiji i regionu.
S obzirom na to da je radio i kao profesionalni pilot i instruktor letenja, Modli je pisao i knjige namenjene popularizaciji pilotskog poziva i to ukupno sedam.
Živeo je u Beogradu. Posle više od 20 godina provedenih u JAT-u, gde je upravljao Boingom 727, nastavio je pilotsku karijeru kao kapetan u privatnoj aviokompaniji Princ Aviješn, sve do 15. jula 2010. godine, kada je doživeo udes na aerodromu Brač skliznuvši sa piste mlaznim poslovnim avionom Cesna Sajtejšn 2.
Avion je izgoreo, ali su posada i putnici izašli nepovređeni. Nakon ovog udesa Modli je napustio karijeru pilota ne mogavši sebi da oprosti grešku koju je načinio tokom procedure sletanja i posledičnu nezgodu. Do detalja je opisao svoj poslednji let u prvom poglavlju "Pilotske knjige", s jednim ciljem: da upozori mlade pilote da nikada ne precenjuju svoje sposobnosti kako bi izbegli mogućnost da nešto slično dožive u vlastitoj karijeri.
Iako je bio izuzetno skroman i nikada nije jurio za popularnošću, Modli je uvek bio izuzetno cenjen, zbog čega je svojevremeno otvoren klub njegovih fanova.
— Zamišljao sam kako je to biti popularan, čitao tuđe opise o tome kako dišu obožavaoci, posmatrao kako se ponašaju objekti njihovog obožavanja - sve na tuđim primerima! A onda je do mene iz novina stigla vest da je jedna devojčica iz Zrenjanina osnovala Klub obožavalaca Zorana Modlija. Ubrzo je stigao i poziv da posetim svoj klub. Otišao sam u Zrenjanin osnažen društvom dvojice drugara i devojke jednog od njih. Dočekalo nas je nekoliko dirljivo stidljivih i beskrajno simpatičnih srednjoškolki i najstidljivija među njima, Ana, predsednica Kluba — ispričao je on svojevremeno.
— Bio je to moj prvi (i jedini) zvanični susret sa članicama kluba obožavalaca. Bez vriske, piske, bez cepanja odeće, bez histeričnih ispada, uplakanih lica i pruženih ruku koje vape za autogramom! Tiho zrenjaninsko podne, tri stidljive devojčice, troje mojih beogradskih pratilaca i smeteni ja. Daleko od glamura, ali dovoljno da se i dan-danas s toplinom setim tog dana. I da se sa smeškom zapitam: šta bi bilo da sam se nekim slučajem ozbiljno primio na "klub obožavalaca Zorana Modlija"? Znajući sebe, to bi svakako bila jedna od promašenih investicija: da bi nečiji fan-klub procvetao, pretpostavka je da obožavani pride mora da bude i popularan. Moguće na neki spektakularniji način, a ne kao ja, sa mojom mršavom slavom... Baš nedavno zasmejala me je bliska prijateljica prepričavajući mi pitanje svoje unuke: "Baba, jesi li i ti obožavala Džastina Bibera kada si bila mala?"
YU grupa je dobila ime za njegovim di-džej pultom.
Kako je jednom prilikom ispričao, braća Jelić najpre su bili u grupi po imenu Albatrosi i svirali repertoar grupe Shadows, a potom su prešli u Džentlmene, da bi došli do imena Idejni posed.
— Jelići su povremeno gunđali na, po njima, mlitavo ime "Idejni posed". Poželeli su drugo, zvučnije i dokučivije. U sred praznične svirke, Žika Jelić mi je predložio da pozovemo posetioce da kumuju bendu — otkrio je Modli.
On je istakao da je pozvao prisutne da na poleđini ulaznice ispišu svoje predloge za ime grupe i da mu donesu do disko-pulta.
— Onda smo se Žika, Dragi i ja zavukli pod gramofone i uz svetlo baterijske lampe izabrali ime "YU grupa". Od tog dana je počasni gost na svakom značajnijem koncertu YU grupe, kroz nastupajuće godine i decenije, jedan momčić, zatim zreo čovek, potom otac, danas odavno i deda, Miroslav Stanivuk — prvi i poslednji kum YU grupe — ispičao je legendarni di-džej.
— Kasnije me je uvukao u pevačku avanturu i sa "Suncokretima", s kojima smo otprašili dve baš efektne pesme, "Rokenrol duku-duku" i "Gili, gili bluz", da bi konačno moj "pevački opus" zaokružili u još jednoj postavi, ovog puta pod imenom "Zoran Modli i Ravan taban", sa di-džej himnom "Bugi-vugi za disk-džokeja"!
Zahvaljujući njemu pročulo se za do tada gotovo nepoznate EKV, Partibrejkerse, Psihomodo pop, Denis & Denis itd.
Ipak, Modli se toga prisećao skromno, ističući da je samo želeo da njegove emisije zvuče nešto drugačije, pa su priliku dobili i oni koji nisu ni slutili koliku će im popularnost čuveni di-džej doneti.
— Zar iko ikada pomisli da će nešto iz ove svakodnevice, koliko god bilo uobičajena, jednoga dana postati deo istorije? Ja sam samo želeo da emisija "Ventilator 202" bude ono što druge emisije nisu. Ne mogu reći da sam tragao za formulom, u tom trenutku sam samo tragao za muzikom — rekao je on.
Mnogo kvalitetnih stvari je uradio Zoran Modli, trebalo bi mnogo vremena nabrojati ih sve. Veliki trag je ostavio na više frontova i njegova smrt je bila veliki gubitak za Srbiju.
Stil/Biografija.org/Glossy
