Robert De Niro zablistao je na dodeli Oskara pored svoje skoro 3 decenije mlađe izabranice, Tifani Čen. Slavni glumac je nedavno dobio bebu, a mnogi su bili iznenađeni da se u 80. godini odlučio na taj potez. Prozivke zbog razlike u godinama između njega i Tifani, ne jenjavaju, a zanimljivo je da su bili prozvani i na dodeli Oskara.
Naime, voditelj i komičar, Džimi Kimel potkačio je Tifani Čen i Roberta de Nira u svom obraćanju i to tako da se na društvenim mežama mnogi već šale kako glumac sada njemu postavlja čuveno pitanje iz "Taksiste" - ti to meni nešto?
- Godine 1976, Džodi Foster je bila dovoljno mlada da igra De Nirovu ćerku - kazao je bio Kimel u svom monologu (aludirajući baš na "Taksistu"), pa dodao:
- Sada, ima viška 20 godina da bi mu bila devojka.
Cela sala se smejala, međutim, nikakvih incidenata nije bilo.
Glumac je nedavno i sam priznao da mu je očinstvo u 9. deceniji teško palo, ali da takođe i uživa u ljubavi svog deteta.
– Tako je kako je – rekao je De Niro za Guardian. – U redu je. Mislim, ne dižem ništa teško. Tu sam, podržavam svoju devojku, ali ona obavlja sav posao. I imamo pomoć, što je veoma važno.
Inače, De Niro je prvi put postao tata kada je sredinom sedamdesetih usvojio Drinu de Niro, ćerku njegove supruge Dajen Abot, s kojom je potom dobio sina Rafaela. Potom je s devojkom Tuki Smit dobio blizance Arona i Džulijana, a s Grejs Hajtauer sina Eliota i ćerku Helen.
Glumac je rođen 17. avgusta 1943. u Njujorku od roditelja Roberta De Nira Starijeg, apstraktnog ekspresionističkog slikara, vajara i pesnika italijanskog porekla i slikarke Virdžinije Admiral.
Robert De Niro je imao samo 2 godine kada su mu se roditelji razveli, a glumac je nastavio da živi sa majkom u Njujorku. Kada je imao 13 godina, pridružuje se uličnoj bandi i dobija u Maloj Italiji i dobija nadimak Bobi Mlekce, zbog svog beldog tena.
Kasnije je pohađao Konzervatorijum Stele Adler, kao i glumački studio Lija Strazberga, a kasnije je došao u sukob sa Strazbergovim metodama i svoje članstvo koristio je samo zarad profesionalnog prestiža. Kao student De Niro je često putovao, posebno po Evropi, a jednom prilikom, sasvim slučajno, posetio je i selo Čokot u blizini Niša.
De Niro se dvaput ženio. Iz prvog braka sa Dajen Abot ima usvojenu ćerku Drinu i sina Rafaela koji se jedno vreme i sam bavio glumom. Bio je u kratkoj vezi i s pevačicom Helen Springs, koja mu je rodila ćerku Ninu. Uprkos tome što je zahtevao od nje da okonča trudnoću, pevačica je ipak rešila da rodi. Glumac joj je tada isplatio 50.000 dolara, ali nije želeo da se podvrgne testu za utvrđivanje očinstva.
To je uradio tek posle deset godina kad ga je Springsova tužila za neisplaćenu alimentaciju i otkrio da devojčica uopšte nije njegova. Iz nevenčane veze s bivšim foto-modelom Tuki Smit ima blizance Džulijana Henrija i Arona Kendrika. Dečaci su začeti vantelesnom oplodnjom. Krajem 2004. De Niro se oženio Grejs Hajtauer, bivšom stjuardesom i dobili su sina Eliota. Bračni par je ubrzo podneo zahtev za razvod, između ostalog, i zbog neslaganja oko De Nirovog radoholizma. Ova brakorazvodna parnica nikad nije zvanično okončana, a njih dvoje danas žive zajedno u Njujorku.
"Ljudi svašta pričaju, ali istina je da ne mogu da ne reagujem kada se nađem u društvu neke lepe žene. Nekako mi se jezik razveže, a oči rašire. Sebi u takvom stanju i ne delujem kao posebno šarmantan, više kao idiot. Lepota je bila i ostala moja inspiracija", objasnio je glumac jednom prilikom svoj odnos sa ženama. Budući da je uvek isticao kako mu slava nije važna, isto smatraju i njegova deca koja, kako glumac često objašnjava, nikada nisu pridavala mnogo pažnje tome što im je otac poznat.
Krajem devedesetih počeo je da investira u područje Trajbeka u Njujorku, gde ima svoj filmski studio, a pokrenuo je i filmski festival. Tokom karijere dobio je dva Oskara, jedan za glavnu ulogu u "Razjarenom biku", a drugi za sporednu u filmu "Kum". Zanimljivo je da su on i Marlon Brando jedini glumci koji su dobili ovu nagradu igrajući isti lik, mladog i starog Don Vita Korleonea. Nizu priznanja dodao je i nagradu Stenli Kjubrik za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.
"Nagrade svima prijaju jer to je jedan vid laskanja i priznanja da je ono što smo radili i za šta smo se mučili bilo vredno truda. Najviše mi znače one koje dodeljuje publika, ali i pohvale kolega izuzetno su mi drage", rekao je jednom prilikom glumac koga je sklonost ka hedonističkom životu odvela u bolest 2003. godine, kada mu je dijagnostikovan rak prostate.
Borba sa opakom bolešću
Pošto je kancer otkriven u ranom stadijumu, zbog redovnih kontrola i njegovog odličnog fizičkog stanja, usledio je brz i potpun oporavak. Inače i njegov otac, Robert De Niro Stariji, umro je 1993. od raka u sedamdeset prvoj godini.
Karijeru Roberta de Nira obeležila je i dugogodišnja saradnja sa rediteljem Martinom Skorsezeom, ali i to što se uvek smatrao Italoamerikancem, iako je samo njegov čukundeda bio italijanskog porekla. Na Venecijanskom filmskom festivalu 2004. godine dodeljeno mu je počasno italijansko državljanstvo zbog čega je organizacija Sinovi Italije uložila prigovor premijeru Silviju Berluskoniju tvrdeći da je De Niro narušio imidž kako Italijana, tako i američkih Italijana svojim ulogama kriminalaca. Ministar kulture Đulijano Urbani odbacio je te prigovore, a svečanost je sa zakašnjenjem od dve godine održana 2006. godine u Rimu. Povodom svih tih nesporazuma glumac se nekoliko puta oglašavao u javnosti.
"Poslednja stvar koju želim jeste da uvredim nekog. Samo volim Italiju. Iz svake uloge koju sam odigrao nešto sam naučio i na taj način nadogradio sebe, a pošto ne mislim da sam u svom dosadašnjem životu saznao sve što mogu, nastavljam da glumim. Uvek se toga setim kada dobijem neki scenario na čitanje jer tokom razvijanja lika koji bi trebalo da tumačim otkrivam nove sfere neke ličnosti koje su mi strane", rekao je tom prilikom. Iako se izjašnjava kao italijanski Amerikanac, Robert de Niro ima samo jednu četvrtinu italijanskog nasleđa.
Njegov otac ima italijansko-irsko poreklo, dok njegova majka ima englesko, irsko, francusko, nemačko i holandsko nasleđe po ocu i nemačko po majci. Mada u De Nirovim venama teče i irska, nemačka, holandska i francusko-britanska krv, on je izjavio da se više identifikuje sa svojim italijanskim delom, nego s ostalima.
Robert je uvek bio posvećen svom poslu, o čemu govori i činjenica da se za potrebe uloge Džejka la Mote u filmu "Razjareni bik" ugojio čak dvadeset sedam kilograma i naučio da boksuje, potom je izbrusio zube za "Rt straha", živeo je na Siciliji pre nego što je počelo snimanje "Kuma 2", čak je i tri meseca radio kao taksista zbog uloge u istoimenom filmu, a svoju ljubav prema džezu upotpunio je sviranjem saksofona pred snimanje filma "Njujork, Njujork".
Zbog čestih uloga kriminalaca, koje je perfektno igrao, plašio se da bi publika mogla da ga identifikuje s mafijom i to je bio razlog što je od početka osamdesetih počeo da prihvata uloge u komedijama.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
