Zdravko Čolić i u osmoj deceniji života dominira balkasnkom muzičkom scenom, te je omiljeni pevač i mlađim generacijama. Naime, vlasnik jedinstvenog glasa ispisao je sjajnu muzičku istoriju, postavio brojne rekorde koje niko do danas nije oborio i otpevao vanvremenske hitove. A iako se čini da je sve o njemu poznato u javnosti, o njegovom poreklu postoje brojne spekulacije.
Gotovo svi ga smatraju Bosancem, jer je rođen u Sarajevu, ali je istina zapravo drugačija. I maja i otac su mu čisti Hercegovci. Čola o privatnom životu veoma retko govori, te je tek nekoliko puta spominjao Trebinje i Stolac, majčino rodno mesto Trebinjske šume, ali Vlahoviće nikada. A Čolići su baš iz Vlahovića, jedno od većih sela, 15 kilometara od Ljubinja.
Iako je nekada u tom mestu bilo brojnih familija, škola, crkva, danas je pusto. U mestu otakle potiču Zdravkovi koreni sada žive samo dvoje starijih ljudi i Milivoje Čolić (49), jedan od retkih koji se vratio u selo, a dom mu je tik uz poveliku kamenu kuću gde su rođeni Ćolini otac Vlado i deda Dušan.
Na njoj su još originalna vrata, katanac, krov se skoro urušio, ali još ponosno prkosi vremenu, vetru, kiši i čuva glasove prošlosti. Obrasla je u travu, jedna strana je skoro srušena, ali odoleva, te je čak i poslednji zemljotres nije uspeo pokoriti.
- Evo, ovo je kuća. Tu je rođen Vlade. Ovo je, vidi se, turska gradnja. Knez sela je bio u ovoj kući. Čola ti je od te familije, od poslednjeg kneza iz sela, Čolići su bili kneževi i upravljali su selom. Ulazilo se s gornje strane, dole je bila stoka, gore je čeljad spavala. Šćepan je bio zadnji knez Čolića, to je Zdravkov pradeda. Čola ti ovde nije rođen, on je jednom došao, bio pre deset godina s bratom. Deda mu se preselio u Topolovac, a Vlado, njegov otac, bio je u Sarajevu u policiji. Po meni, nisam ni siguran da Zdravko veruje kako je odavde - otkriva Milivoje.
Međutim, Čolini preci bili su primorani da beže iz sela.
- Iz te kuće, tu je knez stolovao, pobegli su svi Čolići naši, bežali ljudi, i ne samo Čolići, nego svi iz sela od Turaka u Crnu Goru. Kada su se vratili, nema vrata na polači, po starinski su tako zvali kuću. Prepoznali su ih u Bitulji Donjoj, Turci odnieli, to su muslimanska sela do Stoca, oni otišli, skinuli ta vrata i vratili ih - objasnio je Milivoje i istakao da je neizmerno ponosan na sve Čoliće.
