U polufinalu, Srbija je dominirala nad Kanadom i završila utakmicu rezultatom 95:86. Suparnik u finalu će biti ekipa koja izađe kao pobednik iz duela između Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke. Nakon meča, pred gledateljima širom sveta, jedan od najistaknutijih košarkaša u srpskom timu, Aleksa Avramović, nije mogao sakriti svoje emocije i rasplakao se.
"Hvala svima ovo je za Borišu, svi znamo koliko je važan, opet nam je poslao poruku, dali smo poslednji atom snage, znali smo koliko je jedna fantastična ekipa, imaju All-Star igrače, najbolji igrači sveta dolaze iz Kanade. Ali, mi smo pokazali šta je borba za naš grb, šta je borba za našu zemlju, šta je borba za Borišu, šta je borba za naše porodice, naše prijatelje, kumove, drugove, braću, sestru. To smo pokazali danas", rekao je Aleksa Avramović.
"Izvinite što sam ovako emotivno ispražnjen. Svi znate koliko ovo svima nama znači, svi znate šta nas je zadesilo protiv utakmice sa Sudanom. Jedan bezazlena situacija je bila umalo tragična. Međutim, kada nam je Boriša poslao poruku pre 3 dana to je bio jedan nitro za sve nas i ima još gasa u nama", dodao je košarkaš.
Snagu koja je inspirisala igrače da postignu pobedu donio im je upravo srpski reprezentativac Boriša Simanić (25). On je pretrpeo ozbiljnu povredu tokom Svetskog prvenstva u košarci koje se održavalo na Filipinima. Tokom utakmice protiv Južnog Sudana, suparnik Nuni Omot ga je brutalno udario laktom u predelu bubrega. Prvu operaciju je pretrpeo noću između 30. i 31. avgusta, ali zbog komplikacija koje su se javile, 3. septembra je morao ponovo da se podvrgne hirurškom zahvatu, prilikom kojeg mu je bubreg uklonjen.
Na tribinama, navijači su skandirali "Dao si nam bubreg, mi ćemo ti dati srce", gest koji je izazvao duboku emotivnu reakciju i dodatno motivisao igrače da se bore za mesto u finalu.
"Reprezentativac Srbije Boriša Simanić, koji se zbog povrede zadobijene u utakmici 3. kola grupne faze Svetskog prvenstva nalazi u bolnici 'Makati Medical Center' u Manili, podvrgnut je juče još jednoj operaciji. Nakon što je Simanić prvi put operisan u noći između 30. i 31. avgusta, doktori su pratili postoperativni oporavak i doneli odluku da je zbog nastanka komplikacija, nova operacija neophodna", saopštio je KSS.
Podršku za što brži oporavak srpskom košarkašu pružaju saigraiči i svi ostali članovi tima, celokupna javnost, i na prvom mestu, naravno, njegova porodica - majka, otac i sestra, koji su odmah krenuli put Filipina.
Najveći oslonac Boriša je oduvek imao upravo u svojim najbližima, koji su ga nesebično bodrili na nimalo lakom putu ka uspehu.
Simanić je iz rodne Ljubovije u Beograd došao sa samo 15 godina, a odvajanje od porodičnog doma bilo je veliki izazov. Iako je već tada bilo ponuda za inostranu karijeru, bio je suviše mlad da bi se sam otisnuo u drugu državu, a roditelji nisu imali uslova da pođu sa njim.
"U Beograd sam stigao sa 15 godina i već tada su ogromna očekivanja svi imali od mene. Bilo mi je teško... Veoma mlad sam ušao u prvi tim Zvezde, a zna se koliki pritisak nosi crveno-beli dres. Pričalo se da bi za nekoliko godina trebalo da budem na nekom baš visokom nivou. Možda se u početku nisam obazirao na priče, jer smo bili deca, pa smo se igrali. Ali, kasnije je već to postajalo opterećenje. Hteli su da me dovedu Barselona, Real Madrid i Baskonija. Mogao sam da odem u Španiju, ali roditelji nisu bili spremni da me tako mladog puste samog, a nismo imali uslove da mama ili tata krenu sa mnom. U međuvremenu se pojavila ponuda Zvezde i odlučio sam se za nju. To je bilo ostvarenje dečačkog sna. Velika prednost je bila što sam u Beogradu. Da se vratim unazad sve bih isto. Sigurno da dolazak nije bila greška. Cela moja porodica navija za Zvezdu, ja sam oduvek voleo taj klub, tako da sam još kao mali sanjao da jednog dana zaigram u crveno-belom dresu", ispričao je Boriša pre dve godine u razgovoru za "Mozzart sport".
"Najveću podršku sam imao od porodice. Bili su uz mene i saigrači, kao i trener Tomić. Mnogo mi je pomogao Ognjen Dobrić, sa kojim sam često mogao da pričam. Prolazili smo sličan put... On je nekoliko puta bio na pripremama Zvezde, pa se vraćao u FMP. Najbolji smo drugari, pa sam sa njim uvek mogao da razmenim prave reči", dodao je tada sportista, koji je otkrio i kakav je van terena, ali i da ga negativni komentari često pogađaju.
"Miran sam i povučen. Provodim mnogo vremena u dvorani, treninzi su ukupno po sedam sati dnevno. Nekad odem na večeru ili u bioskop. Pratim košarku, Evroligu i ABA ligu najviše, nešto manje NBA, jer su utakmice kasno. Fudbal ne pratim, nije mi toliko zanimljiv, kao nekim mojim saigračima. U Megi ga posebno voli Cerovina, a u Zvezdi Dobrić. Od mreža koristim Instagram, ali ne kačim često fotografije. Volim da čitam vesti iz košarke. Nekad me neki komentari pogode koje pročitam o sebi. Kada znam da nešto nije tako kako je napisano, imam želju da to i dokažem", zaključio je tom prilikom, prenosi Wanted.
