Pre 26 godina, na današnji datum, svet je izgubio princezu Dajanu. Poginula je u tragičnoj saobraćajnoj nesreći u sred Pariza, a godinama posle toga za njom je žalio ceo svet.
Tog sudbonosnog 31. avgusta 1997. godine, sudbine su se ispreplele na mračnom putu tunela Pont de l'Alma, kada je crni Mercedes Sedan udario u potporni stub. Dok su ostali bili na mestu mrtvi, princeza Dajana je preminula na putu do bolnice.
Njenu sahranu gledale su čak dve milijarde ljudi, a dve hiljade je učestvovalo na ceremoniji na Vesminster Abiju. Ovu izuzetnu princezu su voleli i poštovali ljudi širom sveta, najviše zbog njene harizme i lepote, ali i humanitarnog rada kojim se neumorno bavila. Njena pogibija potresla je čitavu kraljevsku porodicu, a najviše njene sinove prinčeve Vilijama i Harija.
Njena ljubav prema ljudima, njeni napori da donese promene i njena spremnost da pruži ruku onima kojima je to potrebno, ostavili su trajni pečat na svetu.
Ova neočekivana tragedija zavila je kraljevsku porodicu u crno, naročito njene voljene sinove, prinčeve Vilijama i Harija. Njihovi životi su se zauvek promenili tog sudbonosnog dana, a dužnost i javna pažnja koja je pratile njihov život postali su još izazovniji.
Dok hiljade i hiljade ljudi nije moglo da zadrže svoju tugu, prepunili su ulice Londona, ostavljajući cveće i poruke saučešća ispred Bakingemske palate. U danima najveće tuge za Veliku Britaniju, sa svih strana su se čule kritike na račun kraljevske porodice, zbog nespuštanja zastave na pola koplja kao znak žaljenja za princezom Dajanom.
Međutim, unutar zidina Balmorala, kraljičinog omiljenog imanja u Škotskoj, bilo je nesuglasica među članovima kraljevske porodice, za koje javnost nije znala.
Pismo koje je tadašnji princ Filip, suprug kraljice Elizabete II, sastavio u tom trenutku pruža dublji uvid u nivo frustracije koji je obitavao unutar kraljevske porodice zbog načina na koji su bili osuđeni nakon Dajanine smrti.
Princ Filip, poznat i kao vojvoda od Edinburga, predao je svoje pismo svojoj sestrični, princezi Margariti od Badena, svega pet dana nakon nesreće. U pismu se naglašava kako je ovaj negativan naboj čak ometao nastojanja da se prinčevi zaštite od medijske pažnje.
"Čak smo kritikovani što smo "primorali" dečake da idu u crkvu u nedelju, na dan nesreće", piše u pismu, u kojem je vojvoda istakao da crkva upravo i služi za molitvu. Međutim, porodici je trebalo 4 dana da na škotskom imanju pogledaju cveće koje je ožalošćeni narod ostavio u Dajaninu čast.
Filipovo pismo koje je napisao 5. septembra 1997. je sada prodato na aukciji za 2.300 funti od strane anonimnog klijenta koji ovaj dokument smatra "istorijskim".
Inače, kraljica je, navodno, odugovlačila sa pojavljivanjem u javnosti da bi zaštitila svoje unuke. U saopštenju koje porodica izdala 4 dana nakon nesreće stajalo je:
"Princeza je bila voljena u narodu, ali je takođe bila i majka koja nedostaje svojim sinovima. Prinčevi Vilijam i Hari u ovom trenutku žele da budu sa ocem i njegovim roditeljima u mirnom okruženju Balmorala".
To odugovlačenje narod im ni danas nije oprostio!
U trenutku kada je Dajana poginula u pariskom tunelu, imala je samo 36 godina. Tek na dan njene sahrane, zastava na Bakingemskoj palati bila je spuštena na pola koplja.
Njene poslednje reči
Scene koje su se odigrale u minutima nakon tog sudara su i dalje duboko urezane u sećanjima onih koji su bili prisutni.
Na zadnjem sedištu smrvljene automobilske olupine, Dajana je ležala u polusvesti, suočena sa strahovitim bolom i teškim povredama. U svojoj muci, tiho je dozivala ime Dodija, tadašnjeg partnera.
Na lice mesta su prvo stigli vatrogasci, hitro reagujući na poziv za pomoć. Među njima je bio i Zavijer Gurmelo, komandir vatrogasaca, čija je pažnja bila usmerena ka princezi. U trenucima kada su sve nade izgledale izgubljene, Dajana je još uvek bila pri svesti, borila se s nepodnošljivim povredama.
"Nisam znao kome pružam pomoć", prisetio se Zavijer, ne sluteći da je pred njim bila britanska princeza. Njegovo prisustvo je dodatno osnažilo Dajanu, koja je disala i razgovarala, pokazujući neverovatnu snagu u tim teškim trenucima.
"Osim povređenog ramena, izgledalo je da je sa ženom koja je bila u kolima sve u redu. Disala je i razgovarala", prisetio se komandir vatrogasaca Zavijer Gurmelo, koji tada nije znao da pomaže britanskoj princezi.
"Kada sam stigao na mesto udesa, još je razgovarala i bila pri svesti. Na engleskom jeziku je izgovorila: „O, Bože, šta se dogodilo?“ Mogao sam to da razumem pa sam pokušao da je smirim. Držao sam je za ruku“, izjavio je Zavijer za „Daily Mail“.
Slično iskustvo delio je i doktor Frederik Mejli, koji se nesrećno našao na tom mestu jer se vraćao kući nakon zabave. Prizor koji ga je dočekao bio je stravičan, s automobilom u olupini i gubicima života.
Mejli je pristupio Dajani, sedeći na hladnom podu automobila, pokušavajući da joj pruži utehu i medicinsku pomoć. U tom trenutku, nije bio svestan identiteta osobe kojoj je pružao podršku. Njegov instinkt kao lekara ga je vodio, a tek kasnije je saznao da je to princeza Dajana.
Njen glas na engleskom, upitan "O, Bože, šta se dogodilo?", odjekivao je u vazduhu. Te reči su svedočile o njenoj ljudskosti, strahu i neposrednom šoku zbog situacije. I dok su je kola hitne pomoći odvozila, Zavijer, doktor Mejli i drugi koji su se našli na mestu nesreće, polako su shvatali da su svedočili trenucima koji će zauvek promeniti tok istorije.
