• Pokajanička Mnogo govorila Premalo ćutala, još manje tvorila. Preblagi, praštaj sva ta tumaranja, od nerada duga odmaranja praštaj sijaset. Preoštrih sudova, retko na njivu iznetih plugova, žednom da l dadoh vode pitke.
  • Zaorah samo brazde plitke, nešto mi šapuće: Mućni kefalo, Al dosta veka protrčalo za ono što mi preostaje valjda bih morala da se pokajem i to mi, vazda, muku stvara, al doteralo do duvara.
  • Šta ćeš guknuti u onom času kad zapitaju: Gde si bila, ti umna gospo, sta si cinila, u sta si vreme protraćila?
  • Zureć u neku na krpi šaru, kraj telefona, na bazaru trošeći reči, to divno seme, na neke vrlo bitne teme,
  • kol’ko si puta, gospo mila, nožicom nežnom zakoračila na put podviga, na stazu spasa, a rekli su ti gde se belasa kroz tamu veka, kroz oblak dima, znala si dobro da je ima,
  • znala si, mila. I da sve drugo zanosi čula, ne traje dugo, i zašto ona, kruno stvaranja, izabra sitna slatka kajanja?
  • Zrno svetosti, zar ti zafali one svetosti koja svakome ljudskom stvoru nežno treperi na obzoru? Pogledaj one tihe i smerne radosti njine neizmerne, pa se ugledaj i zastidi A sve to onaj ko treba vidi, ne brini za sve što je bilo, ima ko će ti razviti krila, da i ti podješ u susred sjaju što obitava u beskraju... Zorica Simeunović

Siluete: Ovo su najlepše fotografije koje ćete danas videti! (GALERIJA)