POČEO GOSPOJINSKI POST: Ovako se pripremite za veliki pravoslavni praznik!

Danas 14. avgusta, pravoslavni vernici započinju Gospojinski post, jedan od četiri velika posta.

Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom praznikuUspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.

Post traje 14 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.

Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post.

Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.

Bogorodica kad je imala samo 3 godine: Ikona koju mnogi nikad nisu videli! (FOTO)

Prvu zapovest o postu nalazimo u Svetom Pismu u priči o padu Adama i Eve, kada su oni prekršili Božiju zapovest da ne jedu sa drveta poznanja dobra i zla (1 Moj 2,17).

Gospod Isus Hristos je postio četrdeset dana i noći (Mt 4,2), kao i prorok Ilija u Starom Zavetu (1 Car 17), ili Prorok Mojsije na gori Horivu (2 Moj 34,28). Prorok Danilo je pokazao da se postom krepi ljudsko telo (Dan 1,10-15). Ninevljani su uz post izbegli katastrofu (Jona 3). Prorok Jezdra je postio kako bi se udostojio posete Božijeg Anđela i dobijanja otkrovenja (2. Jezdrina). Postili su i Sveti Apostoli.

U Hrišćanstvu prvi podvig koji stoji pred čovekom jeste ispunjenje prve Božije zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u Raju. Α to je zapovest ο postu, odnosno o uzdržanju.

Narušavanje zapovesti o postu prvi je greh, zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.

Rana Hristova Crkva nastavila je s poštovanjem propisa ο postu, ali je pridodata duhovna kategorija, koja proističe iz sveukupnog Hristovog učenja. Hristovi učenici su na prvom misionarskom putovanju rukopolagali prezvitere uz molitvu i post (Dap 14,23). Bez obzira na to koliko je apostol Pavle inače iznurivao svoje telo na putovanjima, sam je više puta nalagao post na sebe (2 Kor 6,5; 11,27).

Post kao ustanovu Crkva je očuvala do danas, odredila posne dane u sedmici, i višednevne postove u vezi sa značajnim događajima iz života Gospoda Hrista (Božićni i Vaskršnji post), Bogorodice (Gospojinski post) i apostola (Petrovski post), sve u cilju duhovnog rukovođenja i izgrađivanja svojih vernih. Tu su i sreda i petak koji se poste tokom čitave godine - sreda kao dan kada je Juda izdao Isusa i petak kao najtužniji dan kada je Hrist razapet na krst.

"Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje." (Sveti Jovan Zlatousti)

Molitva Bogorodice Djevo: Kad izgovorite ove reči, sve loše će iščeznuti kao dim!