Borio se za svoje građane
Gradonačelnik na kojeg su Beograđani najponosniji: Živeo u maloj kući, nije imao šofera ni sekretaricu a izgradio je pola današnjeg Beograda!
Za devet godina napravio je najvažnije stvari za narod prestonice
Autor:
Gradonačelnik Branko Pešić, nekadašnji prvi čovek prestonice SFRJ, umro je pre 30 godina. Za vreme njegovog mandata podignuti su "Gazela", "Beograđanka", Terazijski tunel, "Pionir", "25. maj", "Pinki", "Olimp", Muzej savremene umetnosti, Ada Ciganlija postala je uređeno kupalište…
Na čelu Beograda, od 1839. do danas promenilo se 66 gradonačelnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pešić. Ovaj Zemunac od 1965. do 1974. godine stolovao je u Starom dvoru.
Za tih devet godina, Beograd je sa 680.000 porastao na 920.000 žitelja. Izgrađeno je čak 86.000 stanova! U to vreme drugovi i drugarice dobijali su novoizgrađene nekretnine. Međutim, Pešić je živeo skromno u prizemnoj kući koju je nasledio.
Pešić je za života bio cenjen u javnosti zbog toga što je stalno želeo da pomaže građanima. Nije imao službeni automobil ni šofera. Vozio je svog "pežoa 504" i "opel askonu", sa kojima je često znao da usput vozi svoje sugrađane.
Beograđani su bili toliko slobodni da su ga zvali na kućni telefon, a nisu se ustezali ni da mu u Zemunu zakucaju na vrata.
Lukavstvom uspeo je da izgradi moderan auto-put
Znao je danima da obilazi privredne gigante, da ih odobrovolji da daju novac za infrastrukturu. Na prostoru današnje Autokomnde, 1967. nalazile su se stare kasarne i logor, a tuda je trebalo da se izgradi današnji auto -put. General Ivan Gošnjak je Pešića gotovo isterao iz kancelarije, kada mu je ovaj ponudio 43 hektara zemlje u Makišu, a da armija napusti plac od 10 ari koji je na trasi budućeg puta. Tad je Pešić pribegao lukavstvu.
Na jednom prijemu, ispred holandske kraljice glasno je hvalio Tita, kako mu on pomaže oko izgradnje prestonice. Maršalu je bilo milo kako ovaj lepo govori o njemu, pa mu reče, "šta god ti treba, ja ću ti pomoći". I tako je Pešić izgradio glavnu magistralu preko vojnog logora.
Mnogo je voleo boks
Čak je i očevu kafanu dao na korišćenje jedom klubu. Nije mu bilo strano ni da se potuče. Jednom je izudarao dvojicu siledžija koji su na ulici davili milicionera.
"Jednom, dok je bio predsednik Opštine Zemun, spasao je jednu devojku od nasilnika. Sutradan, nakon što ih je istukao, pretučeni nasilnici su došli u njegov kabinet da se izvinjavaju", priseća se Lazar Pešić.
Pored običnog sveta, cenile su ga mnoge ličnosti iz javnog života.
"Za njegov 50. rođendan, tadašnja elita, poklonila mu je jedinstvenu knjigu sa posvetama. Među potpisnicima su bili Duško Radović, Ljuba Tadić, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Čkalja, Pavle Vuisić, mnogi slikari i pesnici tog doba", priča Lazar, dok lista stranice požutelog albuma.
U biografiji Branka Pešića piše da je rođen 1922. godine u Zemunu, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Neposredno pred rat upisao je Pravni fakultet u Beogradu.
Kada se zapucalo, uzeo je pušku u ruke i otišao u rat
Zajedno sa stotinama sremskih partizana, prešao je preko Save u Bosnu. Borio se na Sutjesci, gde je bio i ranjen. Učestvovao je u borbama za oslobođenje Beograda i Zemuna, oktobra 1944. godine. Posle rata počinje političku karijeru. Obavljao je niz značajnih funkcija.
Preminuo je 4. februara 1986, u godini kada je trebalo da ode u penziju. Bolovao je od srca i šećerne bolesti. Ima dve kćerke Branislavu(67) i Sofiju(52), a od sina Lazara (54) ima unučad Tesu i Dimitrija.