Koja vrsta stresa vas pogađa?

Od nekih oblika stresa možete da se razbolite – od drugih ćete postati jača osoba. A koja vrsta stresa vas pogađa? Otkrijte to pre nego što dostignete tačku ključanja!

Brojna istraživanja pokazuju da se nivo stresa povećava u svakoj narednoj dekadi. Prosečan student danas oseća isti stepen anksioznosti kao psihijatrijski pacijent u ranim pedesetim godinama prošlog veka. Drugim rečima, stres kojem je u moderno doba izložena većina ljudi, i to svakodnevno, pre nekoliko decenija bio je razlog zbog kojeg su ljudi tražili pomoć psihijatra. Istraživanja, takođe, pokazuju da su žene osetljivije na posledice stresa od muškaraca. Razlog? Emotivnije su i poseduju istančaniju mentalnu percepciju. Zapravo, ženski mozak je poput mentalnog blendera – sakuplja sve informacije i beskrajno prerađuje problem u glavi.

Izmerite svoj nivo stresa:

Imali ste loš dan na poslu Stres-o-metar: 4

Ovo je najočigledniji primer onoga što stručnjaci nazivaju akutni stres – situacija koja će vas trenutno izvesti iz takta, ali vas neće (mnogo) koštati. Akutni stres ubrzava puls i disanje, povećava krvni pritisak i izaziva pojačano lučenje hormona stresa u organizmu. Ova reakcija je evolutivno opravdana, jer je koristila našim davnim precima da izbegnu opasne situacije i sačuvaju život.

Imate loš dan na poslu… svaki dan Stres-o-metar: 9

Ako se jedan loš dan pretvori u svakodnevnu tenziju, onda ćete biti suočeni sa hroničnim stresom, koji izaziva teže posledice po organizam. Tokom perioda hroničnog stresa nivo adrenalina i kortizola u organizmu konstantno je povišen. Takvo stanje može da izazove depresiju, nesanicu, hipertenziju i kardiovaskularne bolesti. Zapravo, eskperti smatraju da je stres direktan ili indirektan uzročnik čak 80 odsto oboljenja. Nažalost, ne postoji sistem u organizmu na koji stres ne utiče. Tokom vremena, visok nivo kortizola može da oslabi imunološki sistem, pa se organizam manje efikasno bori protiv raznih bolesti. Britanski naučnici su otkrili da stres, iako nije uvek uzrok kancera, povećava rizik od ove bolesti za 20 odsto kod žena koje rade pod velikom tenzijom.

Nedostatak novca Stres-o-metar: 8

Briga zbog kredita i drugih oblika zaduživanja, kao i poteškoća da se pronađe adekvatan posao, ne nestaje preko noći, te stres koji ona izaziva najčešće postaje hroničan, dakle nezdrav. Ono što najviše narušava opšte zdravlje jeste osećaj bespomoćnosti, koji može da se prevaziđe pozitivnijim odnosom prema problemu i pronalaženjem praktičnih rešenja.

Raskid emotivne veze Stres-o-metar: 6

Iako izaziva intenzivna osećanja, raskid emotivne veze je, ipak, epizoda akutnog stresa. U ovom slučaju postoji početak i kraj, a kada to emotivno prebrodite, prestaju štetne posledice i na fizičko zdravlje. Naravno, ukoliko ste bili u braku, ili ste živeli sa partnerom, dodatna anksioznost zbog preseljenja, zakonskog postupka i rešavanja drugih praktičnih problema uvećava pritisak i produžava period emotivnog “isceljenja”. Nije ništa neobično da raskid ili razvod izazove kratku, ali intenzivnu, fazu depresije. Međutim, svaka žena je drugačija. Brzina oporavka zavisi od otpornosti vašeg tela i uma, kao i od drugih stresnih stvari u vašem životu.