Uzgajajte sami jednu od najzdravijih biljaka na svetu: Evo kako da vam đumbir sigurno uspe!

Postoje razni varijeteti đumbira, ali se najčešće gaji Zingiber officinale, koji se i može naći kod nas u prodavnicama. Prilikom odabira biljaka, treba izabrati sveže gomolje (tačnije rizome), sa vidljivim "pupoljcima" na krajevima. Ovi "pupoljci" su zapravo znak da se biljka sprema za vegetaciju. Idealno bi bilo kada bi se našao đumbir sa već ozelenelim "pupoljcima", ali nije neophodno.

Naravno, kada god je moguće, treba težiti kupovini organskog đumbira. Komercijalno gajeni su najčešće tretirani supstancama koje sprečavaju rast. I kod ovakvog đumbira se može izazvati klijanje: potapanjem u toplu vodu preko noći se može stimulisati klijanje. Uspešnim se i pokazalo potapanje preko noći rizoma u tzv. kompostni čaj.

Priprema zemljišta i sadnja

Đumbir uspeva na visoko-kvalitetnim, ocednim, blago kiselim zemljištima, pH vrednost zemljišta bi trebalo da bude između 6,1 i 6,5. Mešanjem baštenske zemlje sa kompostom ili glistenjakom se dobija optimalni supstrat za gajenje đumbira. Đumbiru odgovara delimična zasena sa jutarnjim suncem, zaklonjena od vetra i preterane vlage. Ukoliko rizomi đumbira nisu proklijali, temperatura zemljišta mora biti prilično visoka (20°C i više). Ukoliko se đumbir sadi u saksijama, one moraju biti duboke barem 30-ak cm, sa dosta dobrom drenažom.

Najbolji rizomi za sadnju su čvrsti, sveži, sa zelenkastim "pupoljcima" koji se formiraju na krajevima gomolja i liče na klice kod krompira. Isecite rizome na više delova ukoliko želite da zasadite više od jedne biljke. Sečenje treba vršiti dezinfikovanim nožem ili makazama. Svako parče veličine 4-5 cm sa aktivnim pupoljkom može produkovati posebnu biljku. Nakon sečenja, delove treba ostaviti na suvom nekoliko dana kako bi rane zarasle dovoljno da ne budu podložne infekcijama.

Zasaditi prethodno pripremljen đumbir na svakih 5-10 cm u rastresito zemljište, sa pupoljcima okrenutim ka gore. Ukoliko se sadi u redu, sadi se na razmaku od svakih 20 cm. Rizome treba saditi oko 5 cm duboko. Ukoliko se sadi u saksijama, zasade se 2-3 biljke po većoj saksiji, koja otprilike ima 35 cm u prečniku. Nakon sađenja treba lagano zaliti zemlju. Vlažna, blatnjava zemlja će izazvati truljenje biljaka, te su blago zalivanje i dobra drenaža neophodni. Parče sa tri ili više pupoljaka ima veće šanse da proklija.

Nega i sadnja đumbira

Đumbiru prijaju zaklonjena mesta, sa zasenom, toplo vreme, vlaga i veoma plodno, vlažno zemljište. Đumbir raste polako, te izdanci mogu najbrže iznići nakon par dana ukoliko imate sreću, ali treba nastaviti sa blagim zalivanjem nekoliko nedelja nakon sađenja. Đubrenje nije neophodno ukoliko se đumbir sadi u bogato zemljište. Ukoliko je zemlja posna, ili se žele postići veći prinosi, treba đubriti malim količinama kompletnog tečnog đubriva svakog meseca. Kada đumbir nikne, malč će ga štititi od hladnoće i sprečavaće rast korova, koji ga mogu ugroziti. Debeli sloj malča je obavezan ukoliko temperature prilikom sadnje padnu ispod 10°C.

Vađenje rizoma i ponovna sadnja

Đumbiru treba i do 10 meseci da sazri. Biće spreman za vađenje u proleće, ili ga možete pustiti celo leto, i tek na jesen ga izvaditi, kako biste imali veći rod i zrelije biljke sa jačom aromom. Stabljike đumbira će požuteti u kasno leto ili ranu jesen, sa padom temperatura. Tada je vreme da se postepeno prestane sa zalivanjem, da bi se ono potpuno ukinulo sa odumiranjem stabljike. Đumbir možda neće cvetati prve godine. Ova biljka ima mnogo jači ukus ako se razvija u zemlji. Kada se stabljika osuši, i najmanje 8 meseci nakon sadnje, rizomi se vade. Nekad se mogu rizomi izvaditi 3-4 meseca nakon sađenja. Ovi mladi rizomi se moraju vaditi sa dodatnom pažnjom, budući da im je pokožica veoma osetljiva i podložna modricama, a pritom im je i ukus blaži od zrelijih rizoma.

Blagotvorna dejstva đumbira

Kada ste spremni za vađenje, podignite biljke lagano iz zemlje. Skinite lišće i operite rizome. Kada se cela biljka đumbira izvadi, rizomi se odvoje, i odabere se par njih sa pupoljcima koji su dobri za ponovnu sadnju, a ostatak čuvajte u frižideru, trapu ili na drugi način. Rizomi koji su ponovo posađeni ili ostavljeni u zemlji, ne zahtevaju nikakvu posebnu pažnju dok ponovo ne otopli. Drugi način stalnih zaliha đumbira je da se ne izvade sve biljke, već se po potrebi vade mlađi rizomi. Biljka se ponovo umnožava iz starijih rizoma.

Blagotvorna dejstva na organizam

Đumbir spada u grupu najzdravijih začina. Od davnina se koristi za poboljšanje varenja, pojačavanje imunog sistema (samim tim i u borbi protiv prehlade i gripa), sprečavanje mučnina, bolova u mišićima, kao i raznih upala. Đumbir dokazano snižava nivo šećera i holesterola u krvi i može pomoći kod srčanih problema. Takođe, đumbir poboljšava rad mozga, a po nekim studijama pomaže u borbi protiv raznih oblika kancera. Jedinstveni ukus i aromu đumbiru daju ulja, od kojih je najznačajniji gingerol. To je glavni bioaktivni sastojak đumbira, koji ima dosta korisnih svojstava. On je pre svega značajan za sprečavanje upala, a ima i antioksidativna svojstva.

Budući da je đumbir veoma blagotvoran na ljudski organizam, a njegovo gajenje nije previše komplikovano, ne postoji razlog da se i vi ne oprobate u ulozi baštovana, makar i onog urbanog.