Fešn blogerke: Eksperti bez pokrića

Blogovanje, a pogotovo ono iz oblasti mode, glavna je tema poslednjih dana na društvenim mrežama koje su se pretvorile u pravo poprište bitke za "internet prostor". Čak i internet stručnjaci nisu sigurni koliko zapravo znaju o ovoj formi i pitaju se da li pojedinci koji se time bave imaju pokrića za značaj koji sebi pridaju.

Postoji i dilema koliki je zaista njihov uticaj. U Srbiji blogovanje uzima sve više maha, jer i kod nas, kao i svuda u svetu, ovim fenomenom može da se bavi svako. To svakako i jeste suština ove forme, ali neretko pojedinci predstavljaju sebe i svoje blogove ekspertskim novinarstvom bez realnog pokrića.

U situaciji kada u zemlji koja ima 7 miliona stanovnika postoje možda čak i stotine blogera o najrazličitijim temama, i kada gotovo svakog dana saznamo za nekog novog modnog stručnjaka ili dizajnera, bilo da je isti pevačica, starleta ili osoba koja je svojim obrazovanjem i radom zaslužila to zvanje, pojavljuje se i fenomen tzv. fešn blogerki. Modni blog pokriva mnogobrojne oblasti, poput trendova, ulične mode, modnih izbora poznatih ličnosti, garderobe i aksesoara. Takođe, u ovim blogovima mogu da budu zastupljeni kako čuveni dizajneri, tako i oni "indi", manje poznati.

Od nedavno (u odnosu na ostatak sveta), ovim vidom komunikacije počele su da se bave i srpske fešn blogerke. Neke uspešno, neke manje uspešno, ali jedno im je zajedničko - predstavljaju se kao modni stručnjaci. A čini se da generalno ne znamo dovoljno o blogovanju i modi, jer ionako na ulicama redovno viđamo mnoštvo devojaka -klonova bez sopstvenog stila.

Glavni deo modnih blogova jesu fotografije autorki koje promovišu komade garderobe, obuće i aksesoara poznatih modnih brendova, koji su zatim redom navedeni. Čini se da ne treba mnogo truda za ovaj "posao", jer sve što treba da se uradi jeste da se obučete, fotografišete i popišete sve što nosite. To što pojedine blogerke zarađuju na ovaj način je za svaku pohvalu. Ali, nije realno ovo predstavljati kao novinarstvo ili ekspertizam, a krpice kao "must have", ako na primer, košulja koju nosi blogerka košta 8.000 dinara, uz nedostatak osnovnoškolske pismenosti (čast izuzecima).

Međutim, ukoliko neko već ima dobru finansijsku potporu, onda mu neće predstavljati problem da ističe u prvi plan basnoslovno skupu dizajniranu garderobu, što je u trenutnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji "običnim" ljudima nedostižno.

Činjenica je da jako mali broj njihovih pratilaca može sebi da priušti makar jednu stvar sa blogerkinih fotografija. Ne možemo da znamo ni koliko same blogerke mogu sebi da priušte svu tu garderobu, pa usled insistiranja na modnim brendovima s njihove strane, može se zaključiti da one zapravo predstavljaju pokretne reklame trivijalnim stvarima kao što su markirane krpice. U tom slučaju, njihova objektivnost kada su pohvale u pitanju je upitna, jer je očekivano da će o poklonjenoj garderobi ili kozmetici pisati u superlativu. Pojedinim blogerkama možda to jeste jedini cilj - da dođu do brendiranih komada odeće, što je njihovo legitimno pravo, ali mladim devojkama koje prate njihove blogove to može da stvori iluziju pristupačnosti skupoj garderobi, kojoj, nažalost, teži i robuje sve više ženske populacije u Srbiji.

Upravo to robovanje trendovima, među kojima je i fenomen fešn blogerki, moglo bi biti prolaznog karaktera, jer u današnjem vremenu, usled prezasićenosti informacijama, na malom tržištu kakvo je Srbija, čini se da danas više nego ikad važi pravilo "svako čudo za tri dana"...