Dragocene tajne starih Indijanaca: Zaboravljeni, a besplatni lekovi drevnog plemena!

Životna filozofija Indijanaca

Temelji indijanske životne filozofije su poštovanje i razumevanje. Indijanci su gajili veliko poštovanje prema prirodi, životinjama i zemlji. Pratili su prirodne promene, posmatrali su ponašanje životinja i stečeno znanje su prenosili deci. Međuljudski odnosi unutar plemena bili su tolerantni i pozitivni.

Indijanci su verovali da sve na Zemlji ima dušu – ljudi, životinje, biljke, planine, reke, zemlja... Na tome se temeljio i njihov odnos prema svemu što ih okružuje. Cenili su Majku prirodu, a ona im je vraćala darivajući ih svojim prirodnim bogatstvima. Indijanci su verovali da je za zdravlje bitna ravnoteža duha i tela. Štaviše, verovali su da bolest napada neuravnoteženu osobu koja misli negativno i praktikuje nezdrav način života. Indijanci su jednako poštovali unutrašnji i spoljašnji svet pa su smatrali da je duhovnost preduslov za dobro zdravlje.

Tradicionalne metode lečenja američkih Indijanaca

Prema verovanju Indijanaca, bolesna osoba pati zbog nesklada između duha i tela. Zato su se Indijanci borili da obolelog vrate u ravnotežu i da leče prvo osobu, a ne samu bolest.

Njihova medicina se temeljila na darovima prirode, tj. na lekovitim biljkama. Teško je otkriti kako su prepoznali lekovite biljke, ali pretpostavlja se da su im u tome pomogle životinje. Posmatrali su koju biljnu hranu jedu ranjene i bolesne životinje, pa su tako shvatali da biljke mogu pomoći i ljudima.

Da bi bili zdravi, Indijanci su se pridržavali ovih načela:

• Duh i telo trebaju biti u harmoniji.
• Život u zajednici mora biti skladan.
• Trebamo se brinuti o prirodi i deci.
• Važno je poznavati lekovite biljke.

Lekovite biljke američkih Indijanaca

Američki Indijanci koristili su aloju, kamilicu, kupinu, malinu, koren đumbira, ginseng, ruzmarin, kadulju, metvicu, šipak, eukaliptus, ehinaceju, komorač, sladić, valerijanu, crvenu detelinu, divizmu i mnoge druge lekovite biljke.

Sok i gel od aloje, Indijancima je služio za ublažavanje opeklina, ugriza insekata i rana.

Kamilicu su koristili u obliku čaja kod problema s crevima i mučnine.

Koru i list kupine su, kao i kamilicu, kuvali i pili kao čaj protiv upala i probavnih tegoba.

Koren maline konzumirali su u obliku čaja ili sirov kod proliva i bolesti probavnog trakta.

Koren đumbira koristili su u prahu, kao začin ili čaj, ali i u obliku melema ili obloga kod upala, prehlada i gripa, oslabljenog imuniteta i cirkulacije.

Koren ginsenga dodavali su u hranu pa su od njega pripremali čaj ili melem protiv umora, za jačanje imuniteta i poboljšanje koncentracije, kao i za bolji rad jetre i pluća.

Ruzmarin su koristili kao začin, ali i u obliku čaja kod bolova u mišićima kao i za poboljšanje metabolizma i cirkulacije.

Kadulju su koristili u obliku čaja ili u ishrani kod poremećaja u probavi, prehlade i bolnog grla ali i kao prirodnu zaštitu od insekata.

Metvicu su, kao i kadulju, koristili u obliku čaja ili u ishrani kod prehlade, kašlja i problema s disanjem.

Šipak su Indijanci koristili u ishrani ili kao čaj kod prehlade, kašlja, crevnih problema i upala.

Ulje lista i korena eukaliptusa koristili su kod kašlja, nadraženog grla i groznice. Danas je upravo eukaliptus čest sastojak u sirupima protiv kašlja.

Koren ehinaceje koristili su za jačanje imuniteta ali i kod groznice i infekcija. Danas se koristi u obliku tinktura.

Komorač su Indijanci koristili za žvakanje ili kao čaj kod kašlja, grlobolje i loše probave.

Koren i lišće sladića koristili su kod kašlja, prehlade i bolnog grla. Danas se konzumira u obliku čaja.

Valerijanu su koristili u obliku čaja za olakšavanje bolova u mišićima i za smirenje.

Bobice, stabljike, cvetove i lišće biljke orlovi nokti (drugi naziv je kozja krv) koristili su za lečenje uboda insekata i infekcija kože, a u obliku čaja za lečenje prehlade i glavobolje.

Listove i koren pasiflore, Indijanci su kuvali i pili kao čaj za smirenje i ublažavanje bolova u mišićima, ali i u obliku melema za lečenje opeklina, ugriza insekata i čireva.