Razni običaji
Deda Mraz, vilenjaci, večera na plaži i dobra dela: Evo kako se slavi Božić širom planete! (FOTO)
Prošetali smo globusom u potrazi za odgovorom kako se zapravo slavi Božić u pojedinim zemljama
Autor:
Milioni ljudi na svim kontinentima slave Božić, a svaku zemlju odlikuju drugačiji obredi, ukrasi, hrana i običaji. Za neke je Božić pre svega verski praznik, dok je drugima povod za okupljanje porodice i prijatelja. U mnogim zemljama se ukrašavaju trgovi i ulice, kiti se božićna jelka, najbližima daruju pokloni. Darivanje je neizostavan deo božićnog slavlja, neki narodi veruju da darove dobroj deci donosi Mali Isus, dok drugi željno čekaju Deda Mraza, treći Svetog Nikolu. Prošetali smo globusom u potrazi za odgovorom kako se zapravo slavi Božić u pojedinim zemljama. SAD: Deda Mraz i irvasi Zemlja u kojoj je Božić izrazito komercijalan. Običaji poput ukrašavanja kuća sa šarenim lampicama, božikovinom, imelom i kićenje jelke na središnjem trgu sa Zapadne polulopte su se preneli i u druge države. Sama tradicija Deda Mraza, kakvog danas poznajemo, nastala je upravo u Americi u 19. veku. Zbog prisutne multinacionalnosti i različite klime, u ovoj zemlji božićni običaji su različiti, zavisno koji grad odlučite da posetite. Spektar je vrlo širok – od dočeka Božića na plaži na Havajima, pa do paljenja sveća u prozorima kao što je to običaj na Aljasci ili pak slušanje popularnih božićnih pesama, koje se pevaju uz ručna zvona u Bostonu. Ono što je svima karakteristično jeste da se za ručak jede pečena ćurka.
Norveška: Sveće, vilenjaci i bademi Norvežani počinju pripreme za Božić na praznik Svete Lucije, 13. decembra, ukrašavajući kuće pletenim korpama, krunama od lanenih stabljika i figuricama vilenjaka koji stoje na kori ananasa ili orahu. Na Badnje veče služe se losos, bakalar, pašteta od irvasove jetre i krem od šumskog voća. Gozba se obilno zaliva pivom i norveškom rakijom. Nakon večere pale se lampice na jelci, a deca čekaju božićnog vilenjaka, koji se na Badnjak pretvara u Deda Mraza.
Laponija: Vilenjaci Laponija u severnoj Finskoj domovina je Deda Mraza, ali tamošnji narod veću pažnju poklanja vilenjacima koji rade u Dedinoj radionici. Veruju da svako ima vlastitog vilenjaka koji ga prati i nadzire njegovo ponašanje. Vilenjak javlja svoja zapažanja Deda Mrazu, koji odlučuje o tome da li je pojedinac zaslužio poklone.
I Dženifer Aniston slavi naš Božić: Ove holivudske zvezde su pravoslavci!
Ujedinjeno Kraljevstvo: Imela protiv nesreće Za Britance imela je božićna ikona. Od starih Kelta su nasledili verovanje da njena grančica štiti od zla i donosi sreću domu. Velika Britanija je bila prva država koja je kao božićni ukras počela da koristiti imelu. Venčićima imele ukrašena su vrata i domovi, a svako ko se zatekne ispod venca može biti poljubljen ili nekoga poljubiti. Tradicija nalaže vernicima da zastanu ispod grančice imele i poljube osobu koja se nalazi pred njima da bi joj poželeli sreću.
Irska: Jaslice Na prozor se stavljaju sveće ukrašene zelenilom, kako bi osvetlile put Svetoj Porodici ili putniku koji traži prenoćište. Središnje značenje ima postavljanje jaslica, dok se božićna jelka retko kad ukrašava. Običaj je da se u vreme Božića van kuće ostavi parče pite od mesa i flaša piva za Deda Mraza.
Prvi gost za Božić: Kako se dočekuje položajnik?
Australija: Božić u sred leta Za Australce i Novozelanđane prve asocijacije na Božić su vrućina, sunce i kratke noći. U danima pre Badnjaka mnoge porodice posećuju koncert božićnih pesama pod svećama, koji se održava u parkovima i stadionima širom Australije. Tipičan jelovnik uključuje školjke, salate, pršutu i hladnu svinjetinu. Božićne večere u Australiji često se održavaju na plaži ili kao piknik, ukoliko ostaju kod kuće vesele se uz bazen ili igrajući kriket. Jedu se tradicionalna jela kao što su ćurka, šunka, svinjetina, pita od mlevenog mesa, puding od šljiva.
Francuska: Božićni panj Na Badnjak deca ostavljaju svoje cipele pored kamina kako bi im Deda Mraz doneo poklone. Osim u cipelama, na božićno jutro, slatkiši, voće i male igračke vise sa drveta. Gotovo svaki dom ima jaslice, oko kojih se zapravo vrti celo božićno slavlje. Francuzi prave čokoladnu tortu u obliku debla koju nazivaju La Buche de Noel. Torta se uz ostalu hranu služi za vreme vrlo kasne večere nakon ponoći na Badnjak. Glavno jelo varira od regionalnih kulinarskih tradicija, pa se negde servira guska, u drugim krajevima ćurka s kestenima, dok Parižani slave uz školjke i paštetu od gušćje ili pačje jetre.
Božić nekad i sad: Slama donosi Božji blagoslov, dren simbolizuje zdravlje!
Italija: Tradicija i papa Nedelju dana pre Božića deca idu od kuće do kuće, obučeni kao pastiri i pevaju božićne pesme za šta dobijaju novac. Pravo slavlje počinje postom, 24 sata pre Badnjaka uz obrok u kom dominira panettone, torta odnosno hleb duguljastog oblika. Nakon zalaska sunca pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava početak praznika. U 21 sat u crkvama započinje sveta misa. Nakon mise pristupa se prazničnom obredu u krugu porodice. Na Božić u podne, papa daje blagoslov svima koji se okupe na vatikanskom trgu. Pokloni se izvlače iz tzv. urne sudbine u kojoj se uvek nalazi jedan dar za svakoga. Prema tradiciji, poklone donosi ružna veštica po imenu La Befana na dršci svoje metle. La Befana je trebala da posetiti novorođenog Isusa, međutim zakasnila je i od tada luta ostavljajući poklone u svakoj kući sa decom u slučaju da je Isus tamo. Spušta se niz dimnjak i dobroj deci ostavlja poklone u čarapama i cipelama, a nevaljaloj ugalj.
Švedska: Julmust Božićno vreme u Švedskoj počinje 13. decembra na dan Svete Lucije. Tradicija je da u zoru najmlađa ćerka u porodici obuće belu haljinu i nosi krunu na glavi sa svećama i takva budi roditelje te ih posluži sa kafom i Lucijinim hlebom. Dva dana pre Božića postavljaju božićnu jelku koju često ukrašavaju sa jabukama, švedskim zastavama, patuljcima sa crvenim kapicama i ukrasima od slame. Taj dan se priprema hrana za Badnje veče, postavljaju pokloni ispod jelke. Jedu se tvrde bombone punjene bademima, medeljaci u obliku srca, zvezda ili koza, a pije se Julmust, poznati švedski sirup koji se može kupiti samo u vreme Božića.
Lepota tradicije: Dekoracije i simboli bez kojih se ne može za Božić! (FOTO)
Japan: Sve se više slavi Božić Većina Japanaca ukrašavaju svoje domove i prodavnice i u zadnje vreme je sve više onih koji slave Božić. Deda Mraz je zapravo budistički monah, Hotei-osho, koji u svaku kuću donosi poklone. Veruju da oči ima i na zadnjoj strani glave pa se deca trude da budu dobra. U Japanu Božić nije porodični praznik već se oni trude da taj dan provedu čineći dobra dela za ostale, pogotovo za bolesne.