Ovde se dobro jede, još bolje pije, a stomak vas boli od smeha: Najsunčanija zemlja u Evropi! (FOTO)

Kada se kaže Španija obično se misli na lepote Barselone, sangriju, dobra vina, crvenu boju, flamenko, fudbal, ali i u šali izgovorene fraze koje smo naučili u serijama. Kod nas popularno nazvane španske, te serije su obično meksikanske pa stanovnike ove zemlje to poređenje često zna i da uvredi.

Kraljevina Španska smeštena je na juogzapadu Evrope, zauzima veći deo Pirinejskog poluostrva. Deo Španije su i dva arhipelaga u Sredozemnom moru (Balearska ostrva) i Atlantskom okeanu (Kanarska ostrva). Prirodna lepota i geografski položaj omogućena je zbog izlaska na Sredozemno more na istoku, na Atlantski okean na severu i severozapadu, dok se na jugu graniči sa evropskim delom Gibraltara.

Spada u poredak mediteranskih zemlja, sa njenim severoistočnim komšijama Francuskom i Italijom, čineći tako jednu od najlepših destinacija za godišnji odmor.

Polja limuna i pomorandži, biserno bele plaže: Mesto gde se ne prati moda, ali jede najbolja pasta!

Njen glavni grad je Madrid i on je jedini evropski grad koji ne leži ni na jednoj reci, jezeru ili moru ili bilo kakvoj vodi. Radi se o jednom od najsunčanijih evropskih gradova koji se nalazi na nadmorskoj visini od 665 metara. Upravo ta nadmorska visina utiče da se njegova klima ili može ili ne može podneti nikako. Vlažnost vazduha na 40 stepeni Celzijusa je izuzetno niska što znači da se lakše podnose vrućine.

Region se sa oko 5 miliona stanovnika ubraja u najveće evropske metropole. Sam grad Madrid (bez predgrađa) je sa svojih 3,1 milion stanovnika, posle Londona i Berlina, treći najveći grad u Evropskoj uniji.

Danas oko osamdeset odsto stanovništva živi u gradovima Španije. Ona je prilično homogena što se religije tiče, čak devedeset sedam odsto stanovništva je katoličke veroispovesti.

Prespavati ovde znači uspeti u životu: Ovo mesto je sinonim za mir, spokoj i udobnost (FOTO)

Kada je reč o hrani, španska kuhinja veoma je zanimljiva i turistima koji uz paelju, gaspačo i ćurose upoznaju još jedan deo španske kulture.

Na jugu se prži u ulju, u središnjem delu se peče i roštilja, a na severu se kuva. Rimljani i Mauri stvorili su temelje španske kuhinje, koja je pun oblik dobila pronalaskom i uvozom krompira, paradajza, paprike, čokolade i vanile.

Najpoznatije jelo je “paelja”, sprema se od pirinča i sitno seckanih komadića ribe, plodova mora, mesa i povrća, s obaveznim začinom šafranom. Pije se slatka madeia, sangrija od vina i voća, slatko crveno vino. Tradicionalni deserti nastali su pod maorskim uticajem, prave se od badema ili marcipana, kandiranog voća, meda, jaja, cimeta.

Flan je krem od jaja preliven karamel ­umakom.

Nude 2.000 evra svakome ko se doseli ovde: Italijanski gradić koji vapi za stanovnicima! (FOTO)

Kultura je usko povezana sa religijom, tako je Barselona postala jedna od najvećih evropskih gradova koji svojom godišnjom posetom može stati na crtu najvećim svetskim prestonicama. Katalonski modernizam, odnosno secesija ili kako se još naziva ovaj pravac koji se javlja u raznim zemljama pod drugim imenima, kao i modernizam, koji je poslednji univerzalni pravac koji se javlja u devetnaestom veku.

Barselona je ostavila veliki pečat u stilu modernizma i secesije, odnosno katalonskog modernizma. Tu su slikari i pisci kao Ramon Kasas (Ramon Casas) i Santijago Rusinjo (Santiago Rusiñol) i veliki arhitekta Antonio Gaudi (AntoniGaudí).

Od Gaudija u Barseloni postoje mnogobrojni poznati objekti i tu spadaju osim drugih Kasa Mila (Casa Milà), Kasa Batljo (Casa Batlló), Kasa Kalvet (CasaCalvet), Park Guelj (Parc Güell) i poznata Sagrada Familija (La Sagrada Família), koja je sagrađena 1882. godine i od 2005. godine svrstava se u zgrade koje spadaju u svetsku kulturu pod zaštitom UNESKO­a.

Poznati slikari koji su radili i živeli u Španiji su El Greko (El Greco), Fransisko Goja (Francisco Goya), Salvador Dali (Salvador Dalí), Pablo Pikaso (Pablo Picasso) i mnogi drugi.

Nacionalna biblioteka u Madridu najveća je u zemlji i poseduje više od četiri miliona dela među kojima su dela Servantesa (Miguel de Cervantes).

Mesto koje svi obilaze u širokom luku: Ovde je mrtvima bolje nego živima! (FOTO)

U Muzeju Prado (Museo del Prado) u Madridu, nalazi se jedna od najvećih kolekcija umetničkih dela na svetu.

Jedna od zanimljivosti ove zemlje i svakako detalj koji nas večno povezuje jeste trka sa bikovima, koja se održava svake godine. Španci i avanturisti iz sveta trče pred razjarenim bikovima kroz osamstopedeset metara dugu ulicu do “Plaza de toros”, odnosno arene za borbu s bikovima.

Ovu trku proslavio je američki pisac Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway) u romanu “Sunce se ponovo rađa”.

Jedna od najsunčanijih zemalja Evrope, sa velikim istorijskim i kulturnim bogatstvom, uz dobro vino i hranu, sa svojim mediteranskim duhom donosi za svakoga po neko uživanje. Zbog mentaliteta nasmejanog naroda, mnogi požele da ostanu da žive u Španiji, dok se ostali turisti svakako s užitkom ponovo vraćaju.

8. put zaredom proglašen najpoželjnijim gradom za život: Magija evropske prestonice! (FOTO)

Zanimljivosti - Zbog ovog obožavamo Španiju

1. U španskoj autonomnoj pokrajini Andaluziji nalazi se mesto Koria del Rio u kom preko 700 ljudi nosi prezime Hapon (Japón) jer su potomci samuraja iz 17. veka koji su ostali tu nakon što se ambasada vratila u Japan. Ovo prezime se prvi put pojavilo u zvaničnim dokumentima 1646. godine, a nekim bebama rođenim u ovom gradu pojavljuju se mongolske fleke, urođeni poremećaj na koži koji podseća na modrice, a čest je među narodima Azije.

2. Malo špansko mesto Granjen je, pogođeno finansijskom krizom, 2011. godine odlučilo da odigra lutriju i osvojilo neverovatnih 700 miliona evra.

3. Na Paraolompijadi 2000. godine španski košarkaški tim morao je da vrati zlatne medalje jer se ispostavilo da skoro nijedan igrač nije osoba sa invaliditetom.

4. U Španiji ne postoje zakoni protiv golotinje na javnom mestu, a prostitutke su obavezne da nose fluroscentne prsluke kako bi se izbegle nesreće na putevima.

5. U ovoj zemlji se svake godine održava festival La Tomatina gde se ljudi gađaju paradajzom. Nastao je 1945. godine iz čiste zabave i od tada svake poslednje srede u avgustu, uz povremene zabrane od strane vlasti, stanovnici grada Bunjola u Valensiji bacaju hiljade paradajza jedni na druge.