Sama izabrala
Narodu srpskom darovala srce: Engleska doktorka umrla lečeći Srbe! (FOTO)
Doktorka Ros je verovatno znala gde dolazi, ali ništa nije moglo da je pripremi za pakao koji je tih meseci vladao u Srbiji
Autor:
Svakog 14. februara po medijima se skromno provuče vest da su državni zvaničnici i čelnici grada položili vence na grob doktorke Elizabete Ros na Varoškom groblju u Kragujevcu. Poneko tada i pomene da je reč o ženi koja je u Prvom svetskom ratu mnogo učinila za našu zemlju i srpski narod, ali "znanje" se obično tu završava. Da li je to zaista jedini i pravi način na koji pamtimo prijatelje Srbije iz najtežih trenutaka?
Tokom 1914. i 1915. godine u Srbiji se pojavio jedan novi neprijatelj, smrtonosniji i nemilosrdniji od austrougarskih vojnika. Od epidemije pegavog tifusa u Srbiji je za samo nekoliko meseci umrlo 35.000 vojnika i između 100.000 i 200.000 civila.
Kad je epidemija uzela maha, Srbija je bila prinuđena da zatraži pomoć saveznika. U zemlju je stiglo 200 lekara i 500 medicinskih sestara iz Engleske, Francuske i Rusije. Među njima je bila i Elizabet Ros, mlada doktorka škotskog porekla iz Londona koja se dobrovoljno javila i došla u Kragujevac gde je negovala oko 1.000 bolesnika.
Žena koja je pomerala granice Elizabet Ros poticala je iz bogate porodice. Otac joj je bio direktor Škotske banke u Londonu. Studirala je na Koledžu Kraljice Margrete i diplomirala je medicinu 1901. godine, kao jedna od prvih žena u Ujedinjenom kraljevstvu.
Savremenici je opisuju kao ženu avanturističkog duha, slobodoumnu i hrabru koja nije dozvoljavala da je bilo šta i bilo ko spreče u ostvarivanju svojih nauma. Putovala je i izučavala medicinu drevne Persije (današnjeg Irana), a 1910. godine prihvatila je posao brodskog lekara i tako putovala za Indiju i Japan. Bila je prva žena brodski hirurg u Britaniji.
Od obične žene do velikog filozofa: Pričalo se da je varalica veka, a ona je bila poslata od Boga!
Pakao u koji je dobrovoljno došla
Kada je čula za strahote sa kojima se suočava Srbija, Elizabet Ros se prijavila kao dobrovoljac i u našu zemlju došla sredinom januara 1915. godine.
Doktorka Ros je verovatno znala gde dolazi, ali ništa nije moglo da je pripremi za pakao koji je tih meseci vladao u Srbiji. U zemlji je tada bilo tek 200 lekara i većina je dodeljena vojsci. Najpre je otišla u Niš, a odatle su je poslali u Kragujevac, koga su zbog tifusa nazivali Mrtvim gradom.
Bila je lekar u Prvoj rezervnoj vojnoj bolnici u Kragujevcu. Sa samo 200 kreveta, ovo mesto je zapravo bilo pretvoreno u zaraznu bolnicu gde su lekari i ostalo medicinsko osoblje očajnički pokušavali da se izbore sa tifusom koji se širio neverovatnom brzinom.
Kao doktorka, Elizabet Ros je verovatno znala da postoje velike šanse da će se i ona zaraziti. Na kraju krajeva, u Kragujevcu je videla lekare i bolničarke koji su sada ležali oboleli među pacijentima ili već preminuli. Ali bio je to rizik koji je bila spremna da prihvati.
Neverovatna priča Rahele Ferari: Zbog ovog događaja je potpuno osedela za par minuta!