Usvojili sina, pa ga vratili: Potresna ispovest roditelja koji su zbog dečaka (4) prošli kroz pakao!

Roditelji koji odluče da usvoje dete, najčešće prolaze kroz birokratsko i psihološko čistilište i gotovo ih ništa ne može zaustaviti u nameri da zasnuju porodicu, ali deo tih naizgled srećnih slučajeva završava se neuspehom. Šta to natera roditelje da vrate dete instituciji u kojoj je bilo?

Bi-Bi-Si donosi priču o roditeljima iz Velike Britanije koji nažalost nisu mogli da pronađu zajednički jezik s usvojenim sinom zbog čega su oboje doživeli emotivne slomove i bili su prisiljeni na kraju da "vrate" dete.

Roba (ime je izmenjeno zbog zaštite privatnosti) i njegovu ženu je socijalna služba upozorila da dečak kojeg žele da usvoje može biti težak, ali niko nije mogao da ih pripremi na ono što je usledilo.

"Bio je izuzetno nasilan prema mojoj ženi, šamarao ju je i udarao. Bilo je i emocionalnog zlostavljanja, i to od četvorogodišnjeg, petogodišnjeg deteta. Moja žena sad ima simptome poput osobe koja je pretrpela porodično nasilje", rekao je Rob koji sa suprugom ima svoju decu, ali su želeli i da usvoje.

Usvojili troje dece komšinice na samrti: Jednog dana doživeli šok u kući! (VIDEO)

Psihološka pomoć

U razgovoru za Bi-Bi-Sijev program Viktorija Derbišir rekao je da bi stvari možda bile drugačije da su imali snažniji porodičn oslonac i da je on na kraju oboleo od dosta teškog oblika depresije zbog koje je gotovo izgubio posao, jer je uzeo dosta dugačko odsustvo. Situacija je jednostavno postala neizdrživa i dečak je vraćen instituciji.

Rob je rekao da je to najteža stvar koju je u životu morao da uradi: "Nama se to činilo kao neuspeh. Kao da smo izneverili to dete. I kako to možete da uradite svom sinu kojeg zaista volite? Od toga mora da vam se slomi srce."

U Velikoj Britaniji postupak usvajanja deteta može da traje od šest meseci do dve godine, ali nemaju sve priče očigledno srećan kraj. Statistika na nacionalnom nivou ne postoji, ali pretpostavlja se da u proseku 3 do 9 odsto svih usvajanja iz nekog razloga propadne pri čemu se dete ili vrati u instituciju ili jednostavno napusti roditeljski dom. Udruženja procenjuju da se oko četvrtine svih udomiteljskih porodica nalazi u krizi i da im treba profesionalna pomoć.

Odlučili da usvoje dete: Za ono što im je lekar rekao nisu bili spremni! (VIDEO)

Džuli Selvin, profesorka na odeljenju socijalnog rada pri Univerzitetu Bristol, napisala je izveštaj o problemima porodice s usvojenem decom. Rekla je da mnogima treba dugotrajnija profesionalna terapija.

"To bi trebalo da bude nešto ustaljeno i često će biti jako skupo", komentarisala je i zašto retke porodice dobijaju pomoć.

Dodala je i da će sa starijom decom, koja se smeštaju u novu porodicu, mnogo verovatnije imati više problema:

"Radi se o tome da li ta deca uopšte žele usvajanje i koliko dugo nisu imali nkakvu stabilnost u životu. Često otkriju da odrasli nisu toliko brižni i da ne zadovoljavaju njihove potrebe, pa im je teško verovati novim roditeljima."

Na cene terapije požalila se i jedna žena koja je htela da ostane anonimna, a koja je rekla da dvoje dece koje je usvojila pate od posttraumatskog stresnog poremećaja:

"Kad smo saznali za nova finansiranja i subvencije, otkrili smo da to neće pokriti ni inicijalnu psihološku procenu. Psihoterapija za naše dvoje dece procenjena je na 30.000 funti. Potpuno smo skrhani."

Nismo bogati, ali smo hteli da pomognemo nekome: Jedna odluka im promenila živote! (VIDEO)

Sukob s novim roditeljima

Svoje iskustvo je podelila i Liz (ime je izmenjeno) koja je usvojila dve sestre. Starija je imala devet godina i nikad se nije pomirila s tim.

"Njena ljutnja bila je van svake pameti. Izgubila sam posao zbog stresa i na neki način osećala sam ogorčenost, ali ne prema ćerki nego prema sistemu", rekla je Liz.

Starija ćerka joj je imala 16 godina kad se odselila, a sa 18 je i sama postala majka. Još uvek je u kontaktu s usvojiteljima, ali kaže da se jako borila da ih prihvati:

"Bilo je jako teško zbog promene, pogotovo jer sam imala devet godina. Bilo je jako neobično imati nove roditelje, a posebno mi je bilo teško s novom mamom. Sukobile smo se uglavnom zato jer ja nisam mogla da zaboravim ono što sam prošla s biološkom porodicom", rekla je ćerka.

Surogat majka sam, nisam htela da se odreknem bebe: Iskrene ispovesti žena koje nose tuđu decu!

U Velikoj Britaniji oko 87.000 dece je smešteno po institucijama i čeka usvajanje, a oko 5.500 ih godišnje pronađe novu porodicu. Radi se u većini slučajeva o deci koja su najranjivija i koja nemaju šanse da se vrate u biološke porodice. Iako se vlada hvali povećanjem budžeta za ministarstvo nadležno za ovaj postupak, roditelji smatraju da terapiji treba pristupiti mnogo ranije.

O Robovom usvojenom sinu sad brinu dva socijalna radnika na veliki trošak lokalne zajednice. Rob kaže da su stvari mogle da budu mnogo bolje da su ranije dobili pomoć:

"Toliko smo se nadali da možemo da mu pružimo mnogo, a najgore od svega je što smo dali apsolutno sve što smo mogli, ali ljudi od kojih smo očekivali podršku - jednostavno ih nije bilo."