Molitva jedne majke: Reči koje podižu sa dna i spiraju grehe sa duše!

Nema silnijeg molitvenog obraćanja nego kada majka moli Gospoda Boga za spasenje svoga čeda!

Majčina molitva izbavlja od svakog zla, čuva od loših dejstava i upućuje svog potomka na jedini istiniti i pravi put. Molitvene reči izgovorene iz usta jedne majke nikada ne mogu biti prazne i samo izgovorene reda radi, već je kroz to obraćanje Bogu uvek iskazana bezuslovna majčina ljubav i savršeno čista istina.

Otac Pavle, monah, ispričao je slučaj koji mu se jednom dogodio i koji je samo jedan od brojnih ovakvih primera. Na ulici, ocu Pavlu prišla je nepoznata žena i zamolila ga da dođe i ispovedi njenog sina. Rekla je adresu. On se vrlo žurio i toga dana nije uspeo da ode, a takođe je i zaboravio adresu koju mu je ona rekla. Sledećeg dana ona ga je opet srela ujutro, vrlo zabrinuta. Uporno ga je molila i preklinjala da odmah krene do njenog sina. Nije je upitao zašto i ona ne pođe sa njim.

Otac ju je poslušao. Popeo se uz stepenice i zazvonio. Otvorio je mladić vrlo zapuštenog izgleda i odmah se moglo videti da je pijan. Posmatrao ga je drsko, jer je bio u odeždi. Monah Pavle ga jepozdravio, rekavši: Vaša majka me je zamolila da dođem kod vas. Mladić se isprsi: To je laž. Moja majka je umrla pre pet godina.

Na zidu je stajala njena fotografija. Otac mu pokaza na nju, govoreći: Ova žena me je zamolila da te posetim. A on će izazivački: Znači, vi ste sa onoga sveta došli?

Monah Serafim za Stil o deci, vaspitanju i novcu: Ne trčite za parama, zapamtite ove reči!

Ne. Upravo sa ovoga sveta. A to što ti kažem, ispuni. Sutra ujutro dođi u hram, mirno reče otac Pavle.

A ako ne dođem?, upita mladić. Dođi, majka tako moli. Greh je roditeljsku reč ne poslušati, reče mu mudri otac. Sutradan, on je došao u hram. Na ispovesti se tresao od ridanja, govoreći da je majku isterao iz kuće. Živela je po tuđim kućama. Ubrzo potom je i umrla. On je saznao da je umrla, ali nije išao na sahranu. Toga dana uveče poslednji put se otac Pavle video sa njegovom majkom. Bila je vrlo radosna. Mnogo se zahvaljivala i rekla mu da je njenom sinu oprošteno, jer se pokajao i ispovedio, ali i da se ona sa njim već videla. Ujutro se otac Pavle uputio na dobro znanu adresu. Susedi mu rekoše da je onaj čovek juče umro i da je odvezen u mrtvačnicu.

Majci je bilo dato da vidi sina sa mesta gde je bila posle svog zemnog kraja. Bilo joj je dato da zna vreme smrti svog sina. Dakle, i tamo je njena molitva bila tako silna da joj je bilo dato da zamoli sveštenika da ispovedi i pričesti nesrećnog raba Božijeg. Jer, tako je strašno umreti bez pokajanja i pričešća. I što je najvažnije - ona ga je volela i kao pijanicu koji ju je isterao izkuće. Ona se nije ljutila i žalila, znajući bolje od nas o udelu grešnika. Učinila je sve da taj deo mimoiđe njenog sina. Ona ga je podigla sa grehovnog dna, upravo ona, i to samo silom svoje ljubavi i molitve.

Običaji kojima Srbi skrnave veru: Potpuno suvišni, nedopustivi gresi!