Iznenađujuće

Brak nije naš prvi izbor: Evo šta je ljude nateralo da kažu sudbonosno Da!

Naučnici smatraju da je nešto za šta smo verovali da je naš moralni izbor ili društvena norma zapravo produkt sile prilika

Objavljeno: 14.04.2016. 20:47h 02:56h
Autor:
Foto: Thinkstock

Od ranije je poznato da svest o seksualno prenosivim infekcijama (SPI) i opasnost koju one predstavljaju za ljudski organizam i njegovo potomstvo utiču na seksualno ponašanje pojedinca, a rezultati nove kanadske studije upućuju na to da je fenomen naše pretke prisilio da s poligamne pređu na monogamnu praksu.

Kanadski naučnici koji su sproveli istraživanje pretpostavljaju da je nešto za šta smo verovali da je naš moralni izbor ili društvena norma, zapravo rezultat prirodnih okolnosti. Oni tvrde da je upravo širenje polno prenosivih bolesti među našim precima moglo da utiče na njihovu odluku da poligamno parenje zamene monogamnim.

Stvarni razlog zašto se muškarac ženi: Istina iz prve ruke!

U preistorijskom dobu muškarci su imali više dugoročnih partnerki. Poligamija je bila uobičajena u malim zajednicama lovaca-sakupljača, a činilo ju je tridesetak članova. Naučnici smatraju da je ona tada imala smisla jer je omogućavala preistorijskom muškarcu da poveća izglede za produženje vrste.

Međutim, vremenom su se zajednice menjale, postajale su veće (oko 300 članova) zbog potrebe za obradom zemlje i razvojem naselja, a društvene norme su primorale muškarce na jednu partnerku kako bi se izbeglo širenje polno prenosivih infekcija.

Neverovatna ljubavna priča: Pronašla donora sperme i zaljubili se jedno u drugo! (FOTO, VIDEO)

Polne bolesti uticale na društvene norme

Kompjutorskom simulacijom naučnici su prikazali navike parenja i parametre prenosa bolesti u periodu od 30.000 godina. Ustanovili su da se društvena dinamika menjala s obzirom na rast manjih zajednica u veće. Na to je, smatraju naučnici, uticala svest o opasnosti od polno prenosivih bolesti koje su negativno uticale na plodnost žena. Članovi zajednice kažnjavali su one koji su rizikovali i nisu se prilagodili sigurnijem, monogamnom načinu života.

"Studija je pokazala da je razvoj događaja, odnosno širenje polno prenosivih bolesti snažno uticalo na razvoj društvenih normi", rekao je jedan od autora istraživanja, matematičar Krist Bauk sa Univerziteta Vaterlu.

10 zapovesti pre udaje: Svaka žena mora da zna!

"Bez pomagala kojima raspolažemo danas, poput antibiotika, prezervativa, laboratorijskih testiranja…. polno prenosive bakterije i virusi poput sifilisa, hlamidije i gonoreje rezultirale su neplodnošću, a dugoročno su mogle negativno da utiču i na demografsku sliku", objasnili su autori studije u časopisu Nature Communications. Oni priznaju da bez preciznijih podataka o polno prenosivim virusima i bakterijama među zajednicama lovaca-sakupljača i zemljoradnika nije moguće sa sigurnošću tvrditi da je njihova pretpostavka tačna, ali mogla bi da pomogne u rasvetljavanju načina na koji se razvila društveno nametnuta monogamija.