Ovo niste znali o levorukim

Levoruki ljudi čine oko 10 odsto populacije ali se čini da ponekad društvo potpuno zaboravi na njih. Tehničke naprave, kuhinjsko posuđe i niz drugih stvari dizajnirani su da pristaju u desnu ruku, a levoruki jednostavno moraju da se snalaze. Po čemu se još razlikuju od brojnijih dešnjaka otkrivamo u redovima koji slede.

Šta uzrokuje da neko postane levoruk? Naučnici nisu baš sigurni, ali istraživanja ukazuje da se radi o složenoj kombinaciji između gena i okoline. Iako levoruki gen nije identifikovan, činjenica je da levoruki u porodici najčešće imaju veći broj članova kojima je leva ruka primarna. Levoruki drugačije čuju govor Rezultati studije koju su proveli naučnici sa Univerziteta Džordžtaun Medikal Centra pokazali su da levoruki za razliku od dešnjaka prilikom slušanja znatno lakše mogu da čuju brze promene zvukova. Naučnici koji su sproveli studiju 2012. godine utvrdili su da se leve i desne polutke mozga specijalizovane za različite zvukove. Leva hemisfera, koja kontroliše desnu ruku voli promenjive zvuke kao što su konsonantni, dok desna hemisfera, koja kontroliše levu ruku, voli zvuke koji se polako menjaju, poput slogova ili intonacije. Stručnjaci smatraju da bi ovo istraživanje moglo da dovede do boljeg lečenja moždanog udara i jezičnih poremećaja.

I kod neandertalaca levoruki su bili u manjini

Popularnost dešnjaka nije samo moderni fenomen. Naime, ispostavilo se da ljudi već više od 500 hiljada godina dominantno koriste desnu ruku, a do tog zaključka došli su naučnici sa Univerzteta u Kanzasu i to proučavanjem zuba neandertalaca. Studija, objavljena u magazinu Laterality, pokazala je da su naši davni, davni pretci prilikom jedenja hrane životinjskog porekla jednu stranu hrane držali rukom, a drugu zubima, a sudeći prema istrošenosti zuba, naši preci više su se koristili levom nego desnom rukom. Dominantna ruka može da odredi vaše zdravlje Svega oko 10 odsto populacije je levoruko, a zapanjujuć je podatak da je čak 20 odsto osoba koje pate od šizorfenije levoruko. Slučajnost? Verovatno ne, kažu naučnici koji su u istraživanjima otkrili i kako su levoruki skloniji disleksiji, ADHD-u i određenim poremećajima raspoloženja. Naučnici još uvek ne znaju kako to da objasne. Mozak je podeljen na levu i desnu stranu, a i levoruki i dešnjaci oslanjaju se na levu polutku za zadatke kao što je govor. Ipak, oko 30 odsto levorukih ljudi naklonjeno je desnoj hemisferi, ili nema dominantnu hemisferu. Prema rečima naučnika, daleko je bolje imati jednu hemisferu mozga dominantnu pa su zato levoruki u većem riziku od poremećaja prilikom učenja i poremećaja mozga. Međutim, levoruki mogu da imaju prednost nad drugim zdravstvenim stanjima, pa tako ređe oboljevaju od artritisa i čireva.

Levoruki su bolji umetnici Prema istraživanju objavljenom u časopisu American Journal of Psychology, postoje dokazi da su levoruki bolji u divergentnom razmišljanju, metodi generisanja ideja koja istražuje veći broj mogućih rešenja. Naučnici su utvrdili da levoruki uspešnije ostvaruju karijere u umetnosti, muzici, sportu i informacijonoj tehnologiji. Levoruki češće pobeđuju na izborima Čak sedam poslednjih američkih predsednika među kojima su Barak Obama (Barack Obama), Bil Klinton (Bill Clinton) i Džordž Buš (George W Bush). Iako neki naučnici smatraju kako je to puka slučajnosti, nedavna holandska studija pokazala je kako se levoruki bolje snalaze u televizijskim debatama. Naime, ljudi pokrete desne ruke tumače kao dobre, a one s levom rukom kao loše, a televizija prikazuje sliku u ogledalu.

Levoruki su bolji sportisti

Golf legenda Fil Mikerlson (Phil Mickelson), teniski as Rafael Nadal, bokserski prvak Oskar de la Hoja (Oscar de la Hoya) – svi oni su levoruki. Prema rečima stručnjaka, levoruki su bolji u sportovima koji uključuju dva protivnika, kao šti su tenis, boks i baseball. Levoruki su plašljiviji Istraživanja pokazuju kako levoruke lakše savlada strah nego dešnjake. Kada se suoče sa strašnim događajem, pa makar on bio i na filmu, levoruki su podložniji strahu i češće pate od posttraumatskog stresa. Prema rečima naučnika, dve strane mozga imaju različite uloge u PTSP-u i desna strana mozga uključena je prilikom osećaja straha. Levoruki se lakše naljute Prema malom istraživanju objavljenom u časopisu The Journal of Nervous and Mental Disease, levoruki su skloniji negativnim emocijama i potrebno im je više vremena da obrade osećanja. Levoruki češće osećaju neugodnost Naučnici zaključuju da su levoruki često stidljivi samo-posmatrači. U istraživanju provedenom na Univerzitetu Abtrej pokazalo je kako se levoruki češće brinu o mogućnosti greške kao i da ih kritike znatno više pogađaju nego dešnjake. U poređenju sa dešnjacima, levoruki češće oklevaju, stidljiviji su i zbunjeniji.