Pokušajte
Šta reći nekome ko je pretrpeo veliki gubitak: Magične reči koje leče!
Kada neko vama blizak prolazi kroz veliki gubitak, ovim rečima ćete ga sigurno utešiti
Autor:
Tim Louren, psihoterapeut i novinar, napisao je članak u kojem govori kako zaista možete pomoći čoveku koji doživljava bol. On upozorava da sa uobičajenim frazama podrške treba da budemo oprezni - oni mogu povrediti još više. Objavljujemo članak Tima, koji je i sam pretrpeo gubitak najmilijih u mladosti, i zna šta nam je stvarno potrebno u teškim vremenima.
"Slušam kako jedan moj prijatelj, psihoterapeut, priča o svojoj pacijentkinji. Žena je doživela strašni udes, stalno je bolovima, udovi su joj paralizovani. Čuo sam ovu istoriju desetak puta, i svaki put me šokira jedna stvar. Rekao je toj nesrećnici kako je ta tragedija dovela do pozitivnih promena u njenom životu.
„Ništa se u životu ne dešava slučajno,“ to su njegove reči. Mene iznenađuje koliko je ova banalnost duboko ukorenjena, čak i među psihoterapeutima. Ove reči žestoko povređuju.
On želi da kaže, da nesreća nagoni ženu na duhovni napredak. Ja mislim da je to potpuna besmislica. Nesreća lomi njen život, i uništila je njene snove: to je ono što se desilo, i apsolutno ništa dobro u tome ne postoji…
Jedini greh koji se nikad ne zaboravlja: Žene se iskreno kaju, ali pomoći nema!
Ono što je važno: takav stav sprečava nas da radimo jedinu stvar koju treba: u bolu i nevolji treba tugovati.
Dobro je o tome rekao moj učitelj Megan Divajn: “Neke stvari u životu ne možemo ispraviti. Njih treba samo proživeti.“
Mi tugujemo, ne samo kada umre neko nama blizak. Predajemo se bolu kada odlaze voljeni, ruše se nade, snovi, pojavljuju se čak i opasne bolesti. Ne može se popraviti gubitak deteta, i izdaja voljene osobe – to se može samo proživeti.
Ako se vama desila nevolja i neko vam neprestano ponavlja stereotipne fraze: „Ko zna zašto je to dobro“, „Ovo će te učiniti još boljim i jačim“, „Ništa se ne dešava bez razloga“, „Treba preuzeti odgovornost za svoj život“, „Ovo je moralo da se desi“, „Sve će biti dobro“ – možete slobodno izbrisati tog čoveka iz svog života.
Kada mi takve reči upućujemo svojim prijateljima ili bliskim nam ljudima, čak i u najboljoj nameri, mi im uskraćujemo pravo na tugu i žalost.
Ja sam lično doživeo ogroman gubitak, i svaki dan me prati krivica što sam živ, a oni više nisu. Moj bol nigde nije nestao, jednostavno sam naučio da ga usmeravam u pravom smeru, radeći, i dobro razumevajući pacijente. Ali, ni pod kojim uslovima ne bi mi palo na pamet da je tragedija poklon sudbine koji će dovesti do duhovnog i profesionalnog rasta.
Takve misli bi značile gaziti uspomene na voljene ljude koje sam izgubio isuviše rano. Ne želim se pretvarati da mi nije bilo teško. Zato sam jak, zato sam postao „uspešan“, zato…jer sam „preuzeo odgovornost za svoj život“.
Smrt roditelja me promenila za ceo život: Zbog ovih 10 stvari više nikad neću biti ista!
Savremena kultura smatra tugu kao problem, koji treba ispraviti, ili kao bolest koju treba lečiti. Mi radimo sve da potisnemo i izbacimo svoj bol ili da ga nekako transformišemo. A kada iznenada budete suočeni sa nesrećom, ljudi oko vas se pretvaraju u hodajuće banalnosti.
Dakle, šta govoriti prijateljima i bliskim ljudima, koje je zadesila nevolja, umesto: “Ništa se u životu ne dešava slučajno“?
Poslednja stvar koja je potrebna slomljenom, bolom skrhanom čoveku, to je savet ili uputstvo. Najvažnija stvar jeste razumevanje.
Recite bukvalno sledeće: „Ja znam da ti je bolno. Ovde sam, pored tebe“.
To znači da ste spremni ostati pored njega i tugovati zajedno sa njim koliko bude potrebno i to je neverovatno moćna podrška.
Za ljude nema ništa važnije od razumevanja. Ono ne zahteva nikakve specijalne veštine i navike, to je samo spremnost biti pored, i ostajati toliko dugo koliko će biti potrebno.
Kako me majčina smrt naterala da živim punim plućima: Ne osuđujte me što se smejem, plešem, pevam!
Ostanite blizu. Jednostavno, budite uz tužnu osobu, čak i kad vam nije prijatno, ili mislite da ništa korisno ne činite. Zapravo, baš tada, kada je vama neprijatno, učinite sve napore i ostanite pored.
„Znam da je tebi bolno. Ovde sam, pored tebe.“
Mi tako retko sebi dozvoljavamo ući u ovu sivu zonu – zonu tuge i bola – ali baš tamo se skrivaju koreni našeg isceljenja. Ono počinje kada se ljudi osete spremnim poći zajedno.
Molim vas, uradite to za svoje bliske. Možda nikad nećete saznati, ali vaša pomoć će biti neprocenljiva. I, ako se nekada nađete u nevolji, pronađite čoveka koji će biti spreman da bude pored vas. Garantujem vam, pronaći ćete ga. Dovoljan je samo jedan, pravi! Svi ostali mogu da idu.
Tužna priča doktorke rasplakala Srbiju: Kako sam porodila Milicu!