Igračke koje su ubili kompjuteri: Nove generacije nikad neće osetiti ovakvu zabavu! (FOTO)

Da li pripadate onoj generaciji koja je celo detinjstvo provela u flekama od trave, igri žmurke, trčanjem za loptom kroz nepreglednu livadu?

Onda se sigurno sa nostalgijom prisećate svih tih igračaka koje su predstavljale najveće zadovoljstvo tadašnjim kllincima, poput frizbija, pogo štapova, hulahopa?

Nije bilo veće sreće za devojčice nego kad mama ili baka sašije lutku!

Bizarno odrastanje: Od mene su napravili živu lutku, plašim se stvarnog života! (FOTO)

Nažalost, ove igračke kompjuteri su pregazili i potpuno su nestale i iz upotrebe i iz prodaje. Retko gde danas možete da nađete, na primer, dugu koja je intrigirala decu svojim neprestanim vraćanjem i poskakivanjem. A i retko koje dete bi danas želelo da se time igra, jer "mora" da prati i radi sve što i njegovi vršnjaci.

Da li se sećate kako su se devojčice radovale preskakanju lastiša ili vrtenju hulahopa? A jo jo? Ta mala kugla koju svojim prstom spuštate i podižete, u ranim godinama činilo se kao magija.

Posrnule zvezde: Drogirali se, pili i pušili od detinjstva, završili u ludnici! (FOTO)

Ništa nije moglo da zameni trčanje na svežem vazduhu i istraživanje novih prostranstava. Nismo imali novca za loptu? I plastičan tanjir je mogao da imitira frizbi - bilo je važno druženje!

Graja koju je pravila ulica puna dece bila je melem za uši, kao i njihovo poskakivanje na pogo štapovima, koje su deca naprosto obožavala.

A ko bar jednom nije stao na slomljenu lego kocku, taj ne zna šta je detinjstvo! Naravno, na izgubljenu kockicu i tako slomljenog i rasparnog kompleta... A ni to nije bilo važno, cenili smo ono što smo imali i niko se nije takmičio i isticao čije je skuplje, markirano i lepše.

Ne, nismo jurili čudovišta i pucali na teroriste sa slušalicama na glavi, izbečeni na monitor računara kao zombiji. Dečaci našeg detinjstva igrali su se ratnika - puške su im bile štapovi, a glavna poenta igre trčanje i smeh.

Bili su i kamiondžije - plastične prikolice vukle su kamenčiće, voćke, grančice, sve što je moglo da se nađe unaokolo.

A kada se i zažele armije ratnika, tu su bile plastične figurice, koje su se čuvale za kišne dane, koje deca nikad nisu volela, jer im je ograničavala slobodu i igru opod nebeskim svodom.

Šteta što današnje generacije nikad neće iskusiti radost i zabavu koju su pružale ove igračke i igre!

A da li ste možda razmišljali o tome kako su deca ranije bila mnogo zdravija, a gojaznost kod njih vrlo retka pojava? Da li to možda ima veze sa velikom količinom fizičke aktivnosti, u kojoj im je prolazio veći deo dana?

Mislite o tome!

Mlađi nikada neće saznati: Ovako su se muvale starije generacije!