Nikada neću imati decu zbog prerane menopauze: Kako se Amanda izborila sa teškim saznanjem!
Prošla je kroz tešku psihičku borbu, ali se izvukla i pronašla smisao života. Sad je podrška ženama koje se nađu u istoj situaciji, ali i svim ljudima kojima treba rame za plakanje
Amanda Revel Volton je sa 42 godine planirala da treći put ode na medicinskipotpomognutu oplodnju. Silno je želela dete i verovala je da će to da bude poslednji pokušaj. Ali, nakon rezultata testiranja krvi saznala je strašnu vest - ulazila je u preranu menopauzu i šansi za dete više nije bilo. Prošla je kroz tešku psihičku borbu, ali se izvukla i pronašla smisao života. Sad je podrška ženama koje se nađu u istoj situaciji, ali i svim ljudima kojima treba rame za plakanje. Pročitajte njenu emotivnu ispovest koju je objavio The Independent.
"Odlazeći tog dana od svog lekara s papirom u rukama, u misli mi se urezao broj 46,9, rezultat mog FSH hormonskog testa. Već sam izdržala dva ciklusa medicinski potpomognute oplodnje. Ovo je trebalo da bude moj treći put, treća sreća, moj poslednji pokušaj da imam dete s voljenim suprugom. Ali, ta brojka je pokazivala da je sve gotovo, sa 42 godine ušla sam u preranu menopauzu. Zadnji tračak nade da postanem majka je nestao.
Iskreno, do tada me život žene bez dece još nije toliko pogađao, ali tada kao da me je grom pogodio. Dok odrastate, majčinstvo vam se čini kao nešto što se podrazumeva. Kao devojčice dobijamo lutke, ne samo da bismo se igrale s njima, već da bismo ih volele i negovale. Biti žena isto je kao biti majka, to se podrazumeva, to daje smisao našim životima i da je to deo naše prirode.
"Šta će biti moj smisao života ako neću biti majka?" pitala sam samu sebe. Osećala sam se prevarenom što mi je to pravo uskraćeno. Sama sa sobom sam imala žestoke rasprave u glavi. Propitivala sam se: "Da li sam ja za to kriva?" ili "Jesam li nekako zaslužila sve ovo?" Našla sam se kako analiziram ceo svoj život i propitujem se da li sam mogla u životu nešto drugačije da uradim da me Bog ovako ne liši života kao majke. Mislim da sam tako prošla kroz neku vrstu procesa tugovanja.
Moj gubitak bio je nevidljiv, ali to ga nije činilo manje bolnim. Često me uhvatila duboka tuga dok sam slušala muziku ili šetala psa. Znala sam da će zauvek da bude praznina u mom srcu jer neću biti majka i ono nikada neće biti ispunjeno ljubavlju deteta. Osećala sam se s tom spoznajom kao da sam udarila u zid koji se pojavio niotkud. Bili su to vrlo emotivni trenuci, a usledili su i napadi panike.
Osećala sam se kao da sam zatočena u nekoj crnoj rupi u kojoj ne mogu da se krećem. Ali, došla sam sebi, shvatila sam da nisam ja kriva za to i da je to što ne mogu da imam decu van moje kontrole, na to ne mogu da utičem. Nisam mogla da učinim ništa, već samo da prihvatim da je to tako. Tada sam se počela da se menjam, oslobodila sam se unutrašnjih razgovora same sa sobom.
Pogledala sam oko sebe i shvatila da nisam jedina žena na svetu koja ne može da ima decu. Daleko od toga. Saznala sam da svaka peta žena nema decu. Osetila sam malo olakšanje, čak i oslobođenje. Postupno sam otkrila da život može da bude lep i uzbudljiv i bez dece. Postoje, naravno, iznenadne erupcije tuge i tada se u tišini isplačem, ali takvi trenuci su retki i sve ređi. Umesto razmišljanja o onome što nemam, sada razmišljam o onome što imam u životu. Živim s voljenim čovekom, ali i s mojim dragim psom, zabavno nam je, imam posao koji volim...
Svako ima svoj razlog za život, samo mora da ga pronađe. Za mene je majčinstvo sada briga i ljubav za druge ljude, za moje nećake. To ne mora da bude ništa dramatično, ponekad je dovoljno da ih neko sasluša ili im bude rame za plakanje. To što nemate dete ili veliku porodicu ne znači da ne možete da pomognete, da vodite i negujete druge.
Mogu da kažem da je prošlo četiri godine i da sam došla do stadijuma kada volim svoj život žene bez deteta. Poručila bih drugim ženama da se isplaču, tuguju, ali da ne dopuste da im to uništi život. Strastvena sam u deljenju mog iskustva i pokazivanja da je moguće da imate pozitivan život i bez dece. To je možda samo još jedan put koji možda nisu očekivale, ali i on može da bude podjednako zabavan i srećan."