Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 12. novmebra obeležavaju dan posvećen srpskom kralju Milutinu.
Sveti kralj Milutin, jedan od najmoćnijih srpskih vladara u Srednjem veku, pripadao je dinastiji Nemanjića – bio je mlađi sin kralja Uroša I, mlađi brat kralja Dragutina i otac kralja Stefana Dečanskog.
Srbijom je vladao 40 godina tokom kojih je značajno proširio teritorije osvajajući ih od Vizantije, čime je našoj državi priključen severni deo današnje Albanije i veći deo današnje Makednije. Pored toga, vodio je uspešne ratove sa Bugarima od kojih je trajno osvojio Braničevo.
Kralj Milutin je bio prvi kralj Srbije tokom čije vladavine je Srbija postala ozbiljan politički faktor u regionu – sklapao je saveza radi napada na komšije, a bio je i meta jakih saveza okolnih država.
Ženio se pet puta čime je takođe osiguravao sigurnost teritorija osvojenih u ratovima. Na srpski dvor koji je do tada bio skroman, uveo je raskošan vizantijski protokol, ceremonije i titule.
Sveti kralj Milutin bio je veliki zadužbinar i ktitor manastira. Prema predanju, kada je stupio na presto, Milutin se zavetovao Bogu da će sagraditi onoliko crkava koliko godina bude vladao. Podigao je 42 crkave i to ne samo u Srbiji već i zdanja u Solunu, Sofiji, Carigradu, Jerusalimu i na Svetoj Gori.
Kralj Milutin se smatra najvećim graditeljem i donatorom srpskih crkava i manastira među Nemanjićima zbog čega ga je srpska crkva kanonizovala 1324. godine kao Svetog kralja, piše Istorijski zabavnik.
“Na Zemlji si svom dušom zavoleo Hrista i Njegove si zapovesti sačuvao. Kao reka si bogato napojio siromašne milosrđem, sačuvavši svoj narod. I grob sa tvojim moštima mirisna isceljenja svima podaje: Zato te molimo, Sveti Milutine, isprosi dušama našim veliku milost."
Kako je vlast promenila kralja Milutina?
Na vlast je stupio neočekivano, u 29. godini života, nakon što se njegov brat, kralj Stefan Dragutin, odrekao vlasti. Ubrzo nakon krunisanja 1282. godine, Milutin je napao vizantijsko tle u Makedoniji, uključujući i prestonicu Skoplje, koja je pala pod njegovu vladavinu. Tadašnji vizantijski car, Mihajlo VIII Paleolog, spremao se da objavi rat Srbiji. Umro je pre nego što je uspeo da obavi pripreme, ali je rat ipak započet pošto ga je nasledio Andronik II Paleolog.
Milutin je sa svojim bratom Dragutinom u toku rata napredovao duboko u vizantijsku teritoriju, čak do Kavale u Grčkoj. Narednih petnaest godina odigravao se rat između dve države, sve dok 1299. godine nije potpisan sporazum mira. Car Andronik II Paleolog dao je Milutinu svoju najmlađu kćer Simonidu za ženu kao simbol garancije mira, a Milutin je zadržao osvojene vizantijske teritorije kao njen miraz. Simonida je bila četvrta žena kralja Milutina pa se on zbog svog burnog bračnog života neretko poredi sa ozloglašenim engleskim kraljem, Henrijem VIII.
Nakon sklapanja mira sa Vizantijom, počele su nesuglasice između Milutina i njegovog starijeg brata Dragutina Nemanjića. Dragutin je u međuvremenu vladao teritorijom od Braničeva do reke Bosne na zapadu, sa Beogradom kao prestonicom. Braća su se na krv i nož zavadila i njihova svađa, sa sporadičnim pomirenjima, potrajala je do Dragutinove smrti 1314. godine.
Sukob sa sinom – Stefanom Dečanskim
Dok su bili u zavadi, Milutin je postavio svog sina Stefana Dečanskog za gospodara u Zeti (Crnoj Gori). To je značilo da će Stefan Dečanski biti naslednik srpske krune, a ne Dragutinov sin Stefan Vladislav II kome je kruna po pravu pripadala. Nakon bratovljeve smrti, Milutin je nastavio da pokazuje svoju vladarsku nadmoć prisvojivši njegove teritorije, uključujući i Beograd, i osvajavši mnoge druge. Međutim, 1319. godine, mađarski kralj Karlo I Robert povratio je vlast nad Beogradom i banovinom Mačvom dok je Milutin nastavio da drži teritoriju u Braničevu.
1314. godine je Milutinov sin Stefan Dečanski kovao pobunu protiv svog oca zbog provizantijske politike. Iako je pobuna imala sve izglede da uspe, to se ipak nije dogodilo. Izgleda da je Milutin naslutio šta se dešava i pokušao da započne pregovore sa Stefanom, ali ih je ovaj odbio i podigao se na oružje. Međutim, Milutin je, sudeći prema izvorima, uspeo mnogo brže da okupi vojsku i sa njom je krenuo ka Zeti na Stefana. Snaga Milutinovih trupa u odnosu na one koje je u tom trenutku uspeo da okupi njegov sin bila je drastično veća, zbog čega se on pred njima povukao sa druge strane reke Bojane i prihvatio pregovore koje mu je Milutin, ponovo, ponudio rečima:
“Čedo moje milo i srdačno, zovem te i ne odazivaš mi se. U žalosti mojoj izgleda mi da si blizu mene, no pružam ruku i ne nalazim te. Mnoge suze čine mi slepoću i ljutim bolom cepa mi se srce zbog tvoga razlučenja i deli me plamenovima od mnogog uzdisanja. Zar to beše čedo moje, čemu se ne nadah od tebe? No dođi, dragi sine moj, da se uteši starost moja.”
On je izašao na kolenima pred oca i molio je za milost, ali je Milutin bio nemilosrdan. Nakon što ga je razbaštinio, naredio je da se njegov sin okuje i u lancima sprovede u Skoplje. Tu je u tamnici, posle nekog vremena, po očevoj naredbi oslepljen (po nekim izvorima na zahtev kraljice Simonide), čime je Milutin planirao da ga onesposobi za eventualnog vođu nezadovoljne vlastele, pošto je prema srednjovekovnim shvatanjima kao slep bio nesposoban za upravljanje državom. Međutim, kasnije će se ispostaviti da je Stefan oslepljen samo delimično ili bolje reći privremeno, ali je to od Milutina vrlo vešto skrivao. Ne zna se kako je tačno spašen vid Milutinovom sinu i pored kraljevog naređenja, ali se pretpostavlja da je dželat potplaćen ili da je po sredi zavera protiv kraljeve odluke.
Milutin je posle toga navodno, slepog Stefana sa suprugom Teodorom i dva sina poslao u izgnanstvo u Carigrad kod svog tasta Andronika II. Do kraja Milutinove vladavine, smatralo se da će njegov najmlađi sin preuzeti tron, ali u proleće 1321. Stefan Dečanski se vraća u Srbiju gde mu otac daje pomilovanje.
Tokom jeseni iste godine, Milutin pada u postelju, pogođen bolešću koja mu oduzima moć govora. Izdahnuo je 29. Oktobra 1321. godine u svom dvorcu u Nerodimlju, nedelju dana nakon završetka Gračanice. Imao je 68 godina. Njegova iznenadna bolest i nesređeno pitanje naslednika, stvorili su pravi metež u državi tako da su pljačkaške čete napale čak i sprovod koji je prenosio njegovo bogato ukrašeno telo iz Nerodimlja u njegovu zadužbinu, manastir Banjsku.
Razlozi zašto kralj Milutin nije trebao biti kanonizovan
Kralj Milutin nije imao podvižnički način života. Naprotiv, Milutin se pet puta ženio uprkos svim crkvenim pravilima, a čak je dva puta oženio devojčice od 5 ili 6 godina.
Njegov brak sa Simonidom, devojčicom od 5 godina svi dobro pamtimo iz istorijskih knjiga, pogotovo jer je Milutin tada imao 50 godina. Verovalo se da će kralj da čeka da njegova "mlada" dosegne polnu zrelost, tj. kada napuni 12 godina. Ali priča se da je kralj čekao samo 2 godine.
Simonida Nemanjić bila je ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa i peta supruga srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina. Andronik II je 1299. ponudio srpskom kralju Milutinu ruku svoje maloletne kćeri, kao garanciju mira i prijateljstva između Vizantije i Srbije.
Priča se da je sve to bila ideja Simonidine majke Irine koja je preko Simonide htela da obezbedi slavu i tron svojim sinovima.
Po Pahimerovim rečima, prilikom prvog susreta Milutin je, suprotno običajima, sišao sa konja i Simonidu dočekao pre kao gospodaricu, nego kao suprugu. Milutin, već iskusni političar i ratnik, pridavao je veliku važnost ovom braku, prvom i jedinom koji je jedan srpski vladar uspeo da sklopi sa ćerkom vizantijskog cara. Dogovoreno je da raste i vaspitava se na srpskom dvoru do 12. godine, koji je po ceremonijalu i načinu života sve više ličio na vizantijski.
Venčanje je obavio ohridski arhiepiskop Makarije u proleće 1299.
Simonida je tako postala Srpkinja i četvrta žena 45 godina starijeg kralja Milutina, uprkos tome što je na dvoru Nemanjića bio jak otpor prema braku sa vizantijskom princezom.
Svi su bili zgroženi kada se kralj oženo 45 godina mlađom devojčicom
Dve decenije ona je "trpela" kralja, za nju veoma starog čoveka. Ni svekrva, čuvena Jelena Anžujska, nije je volela, jer nije volela Vizantiju. Trpela je i rođenu majku, caricu Irinu, koja je pokušavala da iskoristi njen položaj na dvoru moćnog kralja Milutina.
O Simonidinom bračnom životu sa Milutinom nije sačuvano mnogo dokumenata, tek nekoliko zapisa. Prema sporazumu, kojim je srpsko-vizantijska granica povučena linijom Ohrid-Štip-Veles, Simonida je trebalo da bude vaspitana na srpskom dvoru sve dok ne bude bila dovoljno zrela da preuzme bračne obaveze. U Srednjem veku, mlade plemkinje su postajale punoletne obično sa 12 godina i tada su najčešće udavane.
Rešila da se zamonaši, ali joj brat to nije dao
Spisak znamenitih antipalamita, otkriva da se Simonida tokom 14. veka živo interesovala za teološka pitanja i maštala o tome da se zamonaši. Kada joj je majka Irina naprasno umrla, mlada srpska kraljica je otišla na njenu sahranu u Carigrad i rešila da se ne vrati mužu.
Po povratku u Srbiju, uspela je da pobegne svojoj pratnji i da se sakrije u jednom manastiru. Tu se i zamonašila, misleći da će tako izbeći povratak svome već ostarelom mužu.
Ali…
Pojavila se u monaškoj rizi pred Milutinovim ljudima. Njihovo zaprepašćenje i zbunjenost presekao je Simonidin polubrat, despot Konstantin Paleolog, koji joj je strgao odeću i naterao je da obuče svetovnu odeždu.
Predao je srpskom poslanstvu i pored Simonidinog opiranja i suza.
Kralj Milutin joj je naredio da se smesta vrati ili će opet da pokrene rat! Odmah je poslao i svoje izaslanike sa pretnjama. Mlada i lepa Simonida tada je imala 22 godine. Vratila se suprugu, a kada se Milutin razboleo, nije se odvajala od njega. Svi su bili zatečeni njenom velikom brigom i negom bolesnog muža.
Milutin je umro 19. oktobra 1321. godine. Dve i po godine kasnije, proglašen je za sveca.
Postoje zapisi da je Simonida, povodom toga, poslala prelepo kandilo da ukrasi njegov grob. Istoričari, poput Stanoja Stojanovića, smatraju da je to bio očigledan dokaz da u njoj nije bilo nimalo mržnje prema mnogo starijem mužu.
A ovako je izgledao njen život nakon smtri kralja MIlutina:
Simonidina velika želja da obuče monašku rizu, ispunila se odmah nakon Milutinove smrti, 29. oktobra 1321. godine. Postala je monahinja u manastiru Svetog Andreje u Carigardu, gde je svu svoju ljubav posvetila Bogu. U monaškoj rizi živela je na vizantijskom dvoru.
“Priča se da je zbog prekinutog detinjstva i nesrećne rane udaje ostala nerotkinja i da je zauvek omrzla muški rod. Paradoksalano, jedini muškarac koga je do smrti iskreno volela, bio je njen otac koji ju je prodao za mir,” piše Isidora Bjelica u knjizi o srpskim kraljicama.
O Simonidinim poznijim danima zna se malo. Poznato je da je naručila posmrtnu pesmu za oca i da je na nagovor maćehe Marije Paleolog, protiv zaljubljenog cara Dušana, rovarila kod njegove ljubavi, udovice Evdokije.
Poslednji put, kako zapisuje istoričar Lasker, Simonida se pominje 1336. godine kao jedna od prisutnih na velikom zboru državnih i crkvenih dostojanstvenika, koji su sudili zaverenicima protiv vlade.
Veruje se da je umrla posle 1345. godine.
Ko su bile žene koje su se pre Simonide udale za Milutina?
Jelena Nemanjić, bila je prva žena kralja Milutina i, kažu istoričari, jedina Srpkinja među njegovim žena. Istorija je nije mnogo pominjala, tek šturo, u par rečenica. Ali Jelena, prva žena kralja Milutina zauzela je veliku istorijsku čast da bude naslikana na fresci koju je za života naručio sam rodonačelnik loze Nemanjića, veliki Stefan Nemanja.
Zbog te okolnosti-nema sumnje da je tast poštovao Jelenu, voleo je, smatrao značajnu za porodicu Nemanjić, pa je zbog toga naložio da se i ona naslika na porodičnoj slici u crkvi Đurđevi Stupovi, u Rasu.
Ni u jednoj drugoj Nemanjinoj crkvi nisu sačuvane freske rađene po njegovoj narudžbi. Đurđevi Stupovi su jedina crkva koja čuva i danas likove Nemanjića, starijih i mladih kraljeva i njihovih žena, naslikanih po želji ktitora crkve Stefana Nemanje.
Doduše, neki su oštećeni, vreme ih je napalo udruženo sa nemarom, pa se lik Jelene jedva razaznaje.
Kao da je vreme htelo da sakrije od nas i lik misteriozne Jelene, kao što je istorija tako udesila da se ona jedva i pominje u spisima koji su doprli do nas, piše Oblakbeli.com
Telarka
Druga žena kralja Milutina, čije se ime ne zna, je bila ćerka sevastokratora Tesalije Jovana Anđela.
Nakon uspešnog ratovanja protiv vizantijskog cara Andronika II, Milutin je 1285. godine vratio Tesalku ocu i oženio se Jelisavetom, Katalininom sestrom, sa kojom je proveo godinu dana.
Jelisaveta Arpad
Jelisaveta Arpad je bila 3. žena. Bila je ćerka ugarskog kralja Stefana V i Elizabete Kumanske. U mladosti je živela u manastiru Svete Margarite na Zečjem ostrvu kod Budima. Pre Milutina bila je udata za češkog plemića Zaviša od Falkenštajna kome je rodila jednog sina. Brak sa Milutinom postojao je u poslednjoj deceniji 13. veka.
Način na koji se Jelisaveta upoznala sa Milutinom daje vizantijski istoričar Georgije Pahimer: Po naređenju Ladislava, Jelisaveta je otputovala u Srbiju. Tamo je već živela njena sestra, kraljica Katalina, koja je bila udata za kralja Dragutina. Na Dragutinovom dvoru, Jelisavetu je upoznao raški kralj Dragutin. Po Pahimeru, Milutin je Jelisavetu zarobio protiv svoje volje. Grčki hroničar nije uvrstio Jelisavetu među Milutinove supruge budući da je ovu vezu smatrao "sramotnom i preljubničkom". Naime, problemi vezani za ovaj brak su sledeći: Jelisaveta je prekršila monaški zavet.
Jelisaveta je pripadala rimokatoličkoj crkvi, dok je Milutin bio pravoslavac.
Jelisavetina sestra Katalina bila je udata za Milutinovog brata Dragutina.
Prva Milutinova žena i dalje je bila živa.
Milutinova majka Jelena obratila se papi zbog nelegitimnosti braka. Jelisaveta je poslata nazad u manastir na Zečjem ostrvu. Izveštaj dominikanca Gijoma Adama iz 1332. godine, kao i Anonimni opis Istočne Evrope iz 1310. godine povezuju raskidanje ove veze sa planiranim brakom Milutina i Simonide.
Ovaj redosled potiče od vizantijskog istoričara Nićifora Grigore: "Prvu ženu što je bila kći arhonta Vlahije (Milutin) je poslao rodbini posle nekog vremena... Uzeo je zatim svastiku svog rođenog brata kojoj je zbacio monašku rizu koju je bila prethodno obukla. Kako se srpska crkva tome braku mnogo suprotstavljala oterao je i nju posle nekog vremena. Kao treću suprugu uzeo je sestru bugarskog vladara Svetoslava. Ni sa jednom od te tri žene nije imao dece."
Period koji je Jelisaveta bila kod Milutina, procenjuje se na godinu dana. Ipak, u mnogim sipsima se pominje da je Jelisaveta rodila Milutinu ćerku Caricu.
Ana Tetret
Ana Terter bila je 4. supruga kralja Milutina i najduže se kao kraljica zadržala u Srbiji, a njen dolazak obeležio je političko-crkveni "manevar". Bila ćerka bugarskog cara Đorđa I Tertera i njegove druge supruge Kiramarije. Brak Đorđa i Kiramarije trajao je od 1279. do 1283. godine, te se Ana morala roditi u tom periodu. To bi značilo da je u trenutku dolaska na srpski dvor mogla imati najviše pet godina.
Brak Milutina i Ane svakako nije postojao već 1296. godine. U crkvi Svetog Ahilija u Arilju oslikana je freska na kojoj su prikazani sremski kralj Dragutin sa suprugom Katalinom i Milutin bez supruge. To je svedočanstvo da njegov brak sa Anom tada već nije važio, mada je bugarska princeza ostala da živi u Srbiji. Đorđa je 1292. godine na bugarskom prestolu smenio Smilec, te Milutin nije imao političke potrebe da održava svoj brak sa devojčicom Anom.
Kada je Andronik II Paleolog kralju Milutinu ponudio ruku svoje maloletne ćerke Simonide, koja je imala 5 godina tada - srpski kralj je to prihvatio sa velikom srećom.
Ana je odvedena u Carigrad, gde su joj se nalazili i otac, majka i maćeha. Carsko izaslanstvo sa kojim je Ana putovala nije odmah ušlo u grad, već je jedno vreme provelo nastanjeno izvan grada. Bivša srpska kraljica zvanično je dočekana 22. novembra 1299. godine. Razvod braka Ane i Milutina naišao je na neodobravanje u vrhu vizantijske crkve. Patrijarh Jovan XII se nije mirio sa činjenicom da se vizantijska princeza Simonida udala za više puta ženjenog srpskog kralja. Po njegovom mišljenju, brak Milutina i Ane Terter bio je zakonit i nije bilo osnova za njegovo raskidanje. Andronik se u Carigrad vratio tek 1300. godine, kada se i sastao sa patrijarhom.
Takođe, Andronik je pravdao brak pred crkvenim pravom. Kako je Milutin oterao svoju prvu suprugu ne raskidajući brak sa njom, ostali brakovi su smatrani nevažećim, te se Milutin i nije ženio nekoliko puta, već samo jednom, pre Simonide. Terterova kći ne može se smatrati zakonitom ćerkom jer je Milutinova prva žena, čije ime u istoriografiji nije poznato, je još uvek bila u životu. Andronik je pozvao crkvene velikodostojnike da sude o njegovim postupcima. Oni su ostali pod utiskom Andronikovog govora, te su opravdali sve što je uradio. Govor je po svemu sudeći ostavio utisak i na patrijarha, te je on obećao da će se već sutradan vratiti u patrijaršiju.
Ana je boravila u Carigradu kada se u nju zaljubio epirski despot Dimitrije Duka Komnin Kutrul, udovac, sin Mihaila II Komnina Duke. Neko vreme oni su živeli u nezakonitoj ljubavnoj vezi, dok se 1301. godine, uz dozvolu cara Andronika, nisu venčali.
Ana sa kraljem Milutinom nije imala dece.
Stil/ srednjeskole.edukacija.rs/ Istorijski zabavnik