Postoje ljudi kojima se drugi obraćaju sa toliko zahteva kao da u danu imaju 48 sati, a ne 24. Čim ih neko pozove, ostavljaju sve što rade i odlaze da pomognu. Kada ih neko nešto zamoli, gotovo automatski pristaju. Bilo da je reč o čuvanju dece, sređivanju dokumentacije, popravkama, kupovini, poslovnim obavezama ili nekom drugom problemu, uvek pronalaze vreme i način da izađu drugima u susret.
U početku im se zahvaljuju, zatim se postepeno navikavaju na njihovu dobrotu, a posle nekog vremena počinju da je podrazumevaju. Toliko se naviknu na nečiju stalnu dostupnost da se iskreno iznenade kada prvi put čuju odgovor: "Ne, ne mogu."
Upravo tada nastaje najneprijatniji deo. Ljudi kojima ste bezbroj puta pomogli ne moraju nužno da budu zahvalni kada im jedanaesti put odbijete uslugu. Naprotiv, ponekad će se naljutiti upravo zato što ste prvi put odlučili da stavite sebe na prvo mesto.
"Šta se desilo? Uvek si pomagao."
Ova rečenica mnogo govori o odnosima u kojima se tuđa ljubaznost vremenom pretvara u očekivanje, a neчија spremnost da pomogne postaje obaveza. Problem nije samo u ljudima koji stalno nešto traže, već i u tome što im se neprestanim pristajanjem šalje poruka da je naše vreme uvek dostupno.
Zato poštovanje ne počinje tako što ćemo zahtevati da se drugi promene, već tako što ćemo sami postaviti jasnije granice i pokazati da naše potrebe, obaveze i planovi imaju jednaku važnost.
1. Ne pristajte odmah na svaki zahtev
Kada vas neko zamoli za pomoć, možda vam je prva reakcija da odmah otvorite kalendar, pomerite sopstvene obaveze i počnete da razmišljate kako da se uklopite u tuđi raspored. Međutim, mnogo je bolje da sebi date vremena pre nego što odgovorite.
Umesto automatskog „da“, možete jednostavno reći:
"Pogledaću svoje planove i javiću ti večeras."
To je sasvim dovoljno. Nema potrebe za dugim opravdanjima, izvinjavanjem ili uobičajenim objašnjavanjem zašto vam je neprijatno da odbijete. Ovakva mala pauza pokazuje da imate sopstveni život, obaveze i planove koji su vam podjednako važni.
Ne znači da odbijate da pomognete, već da ne dozvoljavate drugima da u svakom trenutku raspolažu vašim vremenom.
A šta ako zaista ne možete da izađete nekome u susret?
"Pogledao sam raspored. Ovog puta neću moći."
I tu možete da završite razgovor. Odrasla osoba ne mora da dokazuje da je njen razlog dovoljno opravdan niti da podnosi detaljan izveštaj o tome zašto je odlučila da slobodno vreme posveti sebi.
Ovo je posebno važno za ljude koji godinama žive po principu da im ništa nije teško i da će se već nekako snaći. Upravo oni često najviše zanemaruju sopstvene potrebe, dok drugima nesvesno omogućavaju da se sve više oslanjaju na njih.
2. Ne preuzimajte odgovornost za tuđe greške
Postoji posebna vrsta ljudi koji počinju da rešavaju tuđe probleme čak i pre nego što se osoba koja ih je napravila suoči sa posledicama svojih postupaka.
Prijateljica se upusti u nešto nepromišljeno, a vi već tražite informacije i pokušavate da je upozorite. Suprug ne završi obavezu na vreme, pa vi ostavljate sve svoje poslove kako biste popravili situaciju. Odraslo dete zaboravi važan dokument, a vi počinjete da zovete, raspitujete se i pokušavate da rešite problem umesto njega. Kolega ne stiže da završi posao, pa ostajete do kasno uveče da biste mu pomogli.
Na prvi pogled, sve to izgleda kao nesebičnost. Međutim, ponekad takvim ponašanjem drugima oduzimate priliku da nauče da preuzmu odgovornost za sopstvene odluke.
Ako neko stalno kasni, zaboravlja obaveze, odlaže poslove i ne ispunjava obećanja, a vi svaki put uskočite i popravite situaciju, vremenom će se naviknuti na takav obrazac. Počeće da računa na to da će se neko drugi pobrinuti za ono što je sam trebalo da uradi.
A taj neko najčešće ste upravo vi.
Zato ponekad najbolji način da pomognete drugoj osobi jeste da joj dozvolite da sama pronađe rešenje. Neka pozove, objasni, popravi, plati ili zatraži pomoć. To nije okrutnost, već prihvatanje činjenice da su odrasli ljudi odgovorni za svoje postupke.
Naravno, kada je pomoć zaista potrebna, možete je pružiti. Ali ne morate svaki put da preuzimate tuđi teret kao da je isključivo vaš.
3. Ne jurite za ljudima koji ignorišu vaše molbe
Posebno je neprijatno kada se uloge zamene i vi postanete osoba kojoj je potrebna pomoć.
Obratite se bliskoj osobi i kažete:
"Treba mi do petka. Možeš li da mi pomogneš?"
Dobijete odgovor: "Da, videćemo."
Sačekate, a zatim posle dva dana pošaljete poruku da proverite šta se dešava. Ponovo čujete da će sve biti rešeno, ali konkretne reakcije nema. Prolazi još jedan dan, pa šaljete novu poruku i ponovo podsećate na svoj zahtev.
Tako se neprimetno nađete u ulozi osobe koja stalno moli, podseća i čeka, dok druga strana ne pokazuje naročitu zainteresovanost da ispuni ono što je obećala.
Umesto toga, mnogo je bolje da jednom jasno odredite rok i kažete šta ćete uraditi ukoliko odgovor ne stigne.
"Potreban mi je odgovor do srede. Ako to ne bude moguće, potražiću drugo rešenje."
A zatim zaista potražite drugu mogućnost. Ne da biste nekoga kaznili ili izazvali raspravu, već zato što vaš život i vaše obaveze ne treba da zavise od nečijeg neodređenog obećanja.
Ovo je naročito važno u porodičnim odnosima. Na primer, suprug već mesec dana obećava da će rešiti neki problem u kući. Vi ga podsećate, čekate, nervirate se, a zatim ponovo pokrećete istu temu. Na kraju se sva vaša energija troši na pokušaje da drugu osobu naterate da nešto uradi, umesto da pronađete konkretno rešenje.
4. Ne odgovarajte na nečije nepoštovanje još većom pažnjom
Mnogi ljudi upadaju u zamku verujući da će dodatnim trudom konačno dobiti pažnju i poštovanje koje im nedostaje. Ako neko ne primećuje koliko se žrtvuju, počinju da rade još više. Ako ne ceni njihovu pomoć, trude se da budu još uslužniji. Ako ne dobijaju dovoljno pažnje, ulažu dodatni napor da bi ih druga osoba primetila.
Međutim, takav pristup retko donosi željeni rezultat.
Zamislite ženu koja tokom celog vikenda kuva, čisti, čuva decu i ispunjava suprugove zahteve, a na kraju dana čuje zamerku da ništa nije uradila. Umesto da zastane i zapita se zbog čega se njen trud ne vrednuje, ona narednog dana pokušava da učini još više.
Upravo tako briga i nesebičnost mogu početi da rade protiv osobe koja ih pokazuje. Kada neko uporno zanemaruje vaše potrebe, ne morate neprestano da ulažete dodatni trud kako biste zaslužili njegovo priznanje.
Sasvim je opravdano da preispitate koliko vremena, energije i pažnje ulažete u takav odnos.
Ne morate to da radite iz inata ili želje za osvetom. Dovoljno je da mirno pokažete da očekujete uzajamno poštovanje.
"Očekujem da se i moji zahtevi uzmu u obzir. Ako vam nisu važni, moraću to da imam na umu kada budem odlučivao o svojim obavezama."
5. Ne izgovarajte pretnje koje niste spremni da sprovedete u delo
Ovo pravilo deluje jednostavno, ali upravo zbog njegovog zanemarivanja mnogi ljudi vremenom gube autoritet u odnosima sa drugima.
"Ako to ponovo uradiš, odlazim."
Ipak, ostanu.
"Nikada više neću završavati tvoj posao."
A onda ga ponovo završe već posle dva dana.
"Neću više da provodim svaki vikend ispunjavajući tvoje zahteve."
I opet odustanu od sopstvenih planova čim ih neko pozove.
Kada se ovakve situacije ponavljaju, drugi ljudi prestaju da shvataju ozbiljno ono što govorite. Nauče da vaše reči nemaju stvarne posledice i da će se, bez obzira na sve, stvari na kraju vratiti na staro.
Zato je mnogo bolje da ne izgovarate velike pretnje u afektu, već da unapred razmislite koje ste promene zaista spremni da sprovedete.
Ako više ne želite da završavate tuđe obaveze, jednostavno prestanite to da radite. Ako ste odlučili da jedan dan vikenda sačuvate za sebe, nemojte ga ponovo žrtvovati zbog tuđih planova. Ako neko počne da viče na vas, imate pravo da prekinete razgovor i nastavite ga tek kada se obe strane smire.
Bez dramatizovanja, lupanja vratima i beskrajnih objašnjenja. Važno je da postupci budu u skladu sa onim što govorite.
Tako drugi postepeno shvataju da vaše granice nisu samo prazne reči.
6. Ne pokušavajte da zaslužite poštovanje tako što ćete postati nezamenljivi
Ponekad stalna spremnost da se pomogne nije samo izraz dobrote. Iza nje se može kriti i potreba da se osećamo važno, potrebno i nezamenljivo.
"Ne mogu oni bez mene."
"Koga će drugog da pozovu?"
"Ako odbijem, misliće da sam sebičan."
"Svi znaju da uvek mogu da računaju na mene."
Iako je lepo biti osoba na koju drugi mogu da se oslone, postoji velika razlika između pouzdanosti i stalnog dokazivanja sopstvene vrednosti kroz žrtvovanje.
Pravo poštovanje ne zahteva da neprestano budete dostupni. Ako ste bolesni, ne morate da odlazite da biste nekome učinili uslugu. Ako ste umorni, imate pravo da odložite dogovor. Ako imate sopstvene obaveze, ne morate da ih zanemarite zbog tuđe hitnosti.
Isto važi i za porodične odnose. Odrasla deca mogu da preuzmu odgovornost za svoje obaveze, supružnici mogu ravnopravno da učestvuju u rešavanju kućnih problema, a prijatelji mogu da pronađu rešenje i bez vaše stalne intervencije.
Zanimljivo je da se odnosi ponekad promene tek kada prestanete da budete dostupni u svakom trenutku. Neki ljudi tada počinju više da cene vaše vreme, dok drugi pokazuju nezadovoljstvo jer više ne mogu da računaju na neograničenu pomoć.
I jedno i drugo predstavlja važnu informaciju o prirodi tog odnosa.
7. Naučite da kažete "ne" bez osećaja krivice
Za mnoge ljude najteži deo postavljanja granica nije samo odbijanje tuđeg zahteva, već suočavanje sa neprijatnim osećajem koji se javlja nakon toga.
- "Šta ako pomisli da sam sebičan?"
- "Šta ako se sin naljuti i pomisli da više ne može da računa na mene?"
- "Šta ako se suprug uvredi?"
- "Šta ako kolege počnu drugačije da se ponašaju prema meni?"
Strah od tuđe reakcije često je razlog zbog kojeg ljudi pristaju na stvari koje zapravo ne žele ili za koje nemaju dovoljno vremena i energije.
Međutim, samopoštovanje je teško izgraditi ako svaku odluku donosite isključivo prema tome da li će ljudi oko vas biti zadovoljni. Možete biti dobra osoba i istovremeno odbiti nečiju molbu. Možete voleti porodicu, a ipak ne ispuniti svaki njen zahtev. Možete pomoći danas, ali ne morate biti dostupni i sutra.
Imate pravo da kažete "ne" čak i kada nemate posebno objašnjenje. Ponekad je sasvim iskreno priznati da nešto ne želite, da vam ne odgovara ili da vam je potreban odmor.
Poštovanje se retko stiče tako što drugima stalno govorite da treba da vas poštuju. Mnogo češće počinje onda kada sami pokažete da cenite svoje vreme, energiju, reč i odluke.