Čuveni austrijski neurolog, psihijatar i osnivač logoterapije Viktor Frankl, koji je preživeo Holokaust, doživeo je, čak, 92. godine. Međutim, njegova životna filozofija nije se zasnivala na velikim dostignućima, bogatstvu ili neprekidnoj potrazi za srećom, već na jednostavnoj odluci koju donosi svakog jutra.
„Mladi traže sreću u događajima, a stariji u unutrašnjem miru“
Čitav radni vek proveo je kao psihijatar, pomažući ljudima da se izbore sa strahovima, anksioznošću i gubicima.
Preživeo je rat, siromaštvo, smrt bliskih ljudi, brojne društvene promene i smene čitavih epoha.
Koja je to misao koja mu je promenila život?
„Danas možda neću stići sve da uradim. Ali ću stići da sačuvam svoj mir.“
Zvuči jednostavno? Možda i jeste. Ali, prema rečima ovog psihijatra, upravo takav način razmišljanja pomagao mu je da zaštiti svoje mentalno zdravlje i ne dozvoli svakodnevnim brigama da ga iscrpe.
„Živimo kao da neprestano polažemo neki ispit. Mislimo da moramo sve da držimo pod kontrolom. A kada prestanemo da pokušavamo da kontrolišemo baš sve, odjednom osetimo ogromno olakšanje", govorio je.
Jutro bez žurbe temelj je mirnog dana
Psihijatar je smatrao da mnogi ljudi dan započinju na pogrešan način.
Čim otvore oči, posežu za telefonom, proveravaju poruke, čitaju vesti i počinju da razmišljaju o obavezama koje ih čekaju.
Umesto da sebi daju nekoliko trenutaka da se razbude, odmah se izlažu informacijama koje mogu izazvati napetost.
„Prvi sat nakon buđenja vreme je kada se mozak ponovo prilagođava budnom stanju. Ako ga odmah preplavite brigama, postoji velika verovatnoća da će se takvo raspoloženje preneti i na ostatak dana.“
Zato ovaj psihijatar nije jutra započinjao kafom, planovima ili proveravanjem telefona, već kratkom pauzom posvećenom sebi.
Njegov jutarnji ritual traje svega nekoliko trenutaka
Svakog jutra, čim otvori oči, govorio je sebi:
„Ne moram da budem savršen. Važno je samo da sačuvam svoj mir.“
Zatim bi tri puta polako i duboko udahuo.
Osluškivao je otkucaje svog srca, obraćao pažnju na disanje i tek nakon toga ustajao iz kreveta.
„To nije meditacija. To je način da se pripremim za dan. Kao da upalim unutrašnje svetlo pre nego što zakoračim u tamu“, isticao je.
3 navike koje najviše narušavaju unutrašnji mir
Psihijatar je izdvajao tri svakodnevne navike koje su, prema njegovom iskustvu, ljude često činile nesrećnim.
1. Započinjanje dana brigama
„Šta ako ne stignem sve? Šta će drugi reći? Šta će se dogoditi sutra?“
Takva pitanja mogu da nas iscrpe i pre nego što dan zaista počne.
2. Neprestano vraćanje na stare uvrede
„U 70 odsto slučajeva ljudi ne pate zbog samih događaja, već zato što ih iznova proživljavaju u svojim mislima.“
Kada stalno razmišljamo o nepravdi koju smo doživeli, neprijatne emocije mogu se ponovo javljati, čak i kada je događaj odavno prošao.
3. Upoređivanje sa drugima
„Niko ne vidi tuđe noći, kada i oni koje smatramo uspešnim ljudima plaču.“
Prema njegovim rečima, poređenje sa tuđim životima često nas sprečava da prepoznamo vrednost onoga što već imamo.
Najvažnija lekcija koju je naučio od svojih pacijenata
Podvukao je jednom prilikom: „Za tolike godine rada shvatio sam da gotovo svi anksiozni ljudi ponavljaju istu rečenicu: "Ja moram“.
Moram da budem bolji.
Moram sve da postignem.
Moram svima da se dopadnem.
Moram da ispunim sva očekivanja.
Vremenom je učio da ove rečenice zameni jednostavnijim i mnogo oslobađajućim izrazom: „Ja biram.“
Biram da budem smiren.
Biram da ne ulazim u nepotrebne rasprave.
Biram da se odmorim.
To nije slabost. To je sposobnost da upravljate sobom.