Autizam se neretko prepoznaje tek u odraslom dobu, a mnoge osobe dijagnozu dobiju nakon 30. godine, često sasvim neočekivano. Posebno je to slučaj kod žena, koje tokom odrastanja neretko nauče da prikrivaju određene osobine i ponašanja karakteristična za poremećaj iz spektra autizma (PAS).
Zbog toga znaci mogu dugo ostati neprimećeni, sve dok ih određene životne okolnosti ili stručna procena ne učine vidljivim. O ovoj pojavi govorio je za list „Večernja Moskva” psihijatar, psihoterapeut i psiholog Aleksej Vilkov, ukazujući na specifičnosti kasnog prepoznavanja autizma.
Karakteristike autizma kod odraslih
Kako je objasnio lekar, autizam u odraslom dobu može prerasti u druge dijagnoze — najčešće u šizoidni poremećaj ličnosti ili šizofreniju.
On je naveo nekoliko znakova PAS-a kod odraslih:
- Socijalna neprilagođenost: nizak nivo komunikacionih veština.
- Emocionalna hladnoća: slabo izražavanje emocija ili njihov potpuni izostanak.
- Odvojenost od stvarnosti: osoba živi u svetu mašte, ograđujući se od realnosti.
„Obično se dijagnoza ili znaci poremećaja otkriju slučajno, u odraslom dobu, kada dođe do dekompenzacije — odnosno kada osoba više ne može da se nosi sa životom; na primer, nije u stanju da radi ili uči, ili zapadne u tešku depresiju”, napomenuo je psihijatar.
Vilkov je izdvojio nekoliko varijanti razvoja ovog poremećaja. U jednoj od njih, pacijent zadržava visok nivo inteligencije i sposoban je za obavljanje intelektualnih zadataka, ali izbegava socijalne interakcije.
Za efikasnu pomoć je potrebno više faktora
Kod blažeg oblika šizofrenije (tzv. adaptivne), osoba je u stanju da ovlada nekom profesijom, ali u stresnim situacijama njene socijalne veštine slabe.
Teški oblici autizma karakterišu se niskom produktivnošću i potpunim odsustvom potrebe za komunikacijom. Takva osoba je izolovana i vodi povučen način života.
Šizofrenija takođe može uzrokovati halucinacije, zablude (sumanute ideje) i potpunu ravnodušnost. Ovi simptomi zahtevaju lečenje kod psihijatra, koji može propisati odgovarajuće lekove, uključujući i antipsihotike (ponekad i za doživotnu upotrebu). Takođe je neophodna pomoć kliničkog psihologa i psihoterapeuta.
„Lečenje autizma kod odraslih je dug i složen proces koji zahteva ne samo angažovanje lekara, već i aktivno učešće samog pacijenta, kao i podršku njegovih bližnjih”, zaključio je Vilkov.
Psihijatar i stručnjak za bolesti zavisnosti Anton Rudkovski ranije je izjavio da dugotrajan nedostatak sna kod osoba koje su sklone određenim poremećajima može izazvati konfuziju, sumnjičavost i poremećaje u percepciji. Ukoliko se jave halucinacije i dezorijentacija, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Stil / Dzen