Kolin Farel je irski glumac poznat po ogromnom talentu za glumu i izuzetnoj lepoti. Opasan, zanosan i veoma emotivan, Kolin je san svake žene, ali malo ko zna agoniju kroz koju je glumac prolazio.
Nekada je bio poznat po svom burnom načinu života – stalno je bio prisutan na zabavama, istovremeno se boreći sa zavisnošću od alkohola i droga, a onda je dve godine nakon rođenja sina Džejmsa (23) otišao na rehabilitaciju i do danas je trezan.
Razlog za njegovu trezveznost je upravo njegov sin Džejms koji je rođen sa retkim genetskim poremećajem koji pogađa nervni sistem i uzrokuje teške fizičke i intelektualne smetnje.
Kada je saznao da je dete rođeno sa Angelmanovim sindromom, Kolin je odlučio da postane bolji čovek kako bi mogao da bude uz sina.
Imidž "lošeg momka" odbacio je onaj momenat kada je saznao da će njegovom sinu čitav život biti potrebna neprestana briga i nadzor. Danas Kolin kaže: "Džejms mi je spasao život, dok je roditeljstvo moj najveći trijumf."
"Jedna od stvari kojima me je Džejms naučio jeste kako da u sebi pronađem želju za životom – mada je u početku to više bila misao da želim da živim kako bih bio tu za njega”, izjavio je on ranije.
Dodao je: „Zaista ništa ne uzimate zdravo za gotovo. Prisutan je dubok osećaj straha – trčao sam kroz bolnice sa Džejmsom u naručju dok je imao napade – ali tu je i još dublji osećaj ljubavi i poštovanja.”
Kolin ima još jednog sina, Henrija, kojeg je dobio pre 17 godina sa bivšom partnerkom Aličom Bahledom-Curus.
Nakon Džejmsovog rođenja 2003. godine, Kolin je 2006. – po završetku snimanja filma „Poroci Majamija” (Miami Vice) – otišao na odvikavanje od alkohola.
Džejms je odigrao „veoma, veoma važnu ulogu u tome što sam ostavio piće”, izjavio je ranije za časopis Pipl.
„Nisam bio u stanju da budem prijatelj, a kamoli otac detetu sa tako specifičnim i zahtevnim potrebama. Dakle, da nisam postao trezan, ne bih mogao da budem tu za Džejmsa, da uživam u lepotama njegovog života i da mu pružim podršku na način na koji, osećam, mogu...”
Džejms se nedavno, u retkom pojavljivanju, pojavio uz svog oca u najavi za predstojeći dokumentarni film „Najmanji dodir” (The Slightest Touch).
Kolin je često govorio o tome kakav su uticaj na njega imali Džejms – kojem je prvobitno pogrešno dijagnostikovana cerebralna paraliza, pre nego što je utvrđeno da ima Angelmanov sindrom – kao i Henri.
"Oba moja sina su me mnogo tome naučila. Osećam da su oni vaspitali mene, više nego što sam ja ikada mogao da vaspitam njih. Možda zvuči previše sladunjavo, ali to je istina. Čovek kakav sam danas umnogome je rezultat uticaja mojih roditelja i mog vaspitanja, naravno, ali je u velikoj meri i posledica onoga što su moji sinovi tražili od mene.”
Govoreći o Džejmsu, koji ne govori, Kolin je rekao: „Džejms je neverovatno snažan, hrabar i odlučan. On ulaže ogroman trud kako bi postigao fizičke sposobnosti koje većina nas savlada do druge ili treće godine života. Ali on je divan. Neverovatno je duhovit, pravi mali nestaško. Ima osmeh koji bi mogao da osvetli ceo Menhetn – poseduje tako predivnu dušu, a boravak u njegovom društvu je uvek veoma zabavan.”
"On je obogatio moj život... ali ne želim da umanjim izazove kroz koje prolaze mnoge porodice; strah, uznemirenost, frustraciju i bol...
Kada ste roditelj deteta sa posebnim potrebama, važno je da osećate da niste sami.”
Takođe je dodao da želi da svet bude „dobar” prema svom sinu.
Neposredno pre nego što je Džejms napunio 18 godina, Kolin i Kim su podneli zahtev za starateljstvo nad njim, navodeći da mu je i dalje potrebna pomoć u svakodnevnim aktivnostima, poput oblačenja i pripremanja obroka.
Glumac je kasnije otkrio da on i Kim zajedno proslavljaju i najmanje pobede i raduju se svakom važnom koraku u njegovom razvoju, bez obzira na to kada se dogode – uključujući Džejmsove prve reči u šestoj godini, trenutak kada je sa 19 godina počeo sam da jede, kao i stavljanje epileptičnih napada pod kontrolu.
Kada je Džejms napunio 21 godinu, Kolin i Kim su zaključili da je vreme da on živi u okruženju gde će imati stručnu negu.
Upravo ih je užasnuo nedostatak adekvatnih ustanova, što ih je podstaklo da osnuju „Fondaciju Kolin Farel” organizaciju posvećenu pružanju pomoći porodicama koje imaju članove sa intelektualnim poteškoćama.
Glumac je 2024. godine u Kaliforniji pokrenuo ovu fondaciju u čast svog sina, sa ciljem da je proširi na čitave Sjedinjene Države, a kasnije i na Irsku, odakle on potiče.
Fondacija ima za cilj pružanje podrške odraslim osobama sa intelektualnim poteškoćama, kao i pomoć u programima obrazovanja i zastupanja njihovih prava.
Iako Kolin vodi fondaciju, veliku podršku pruža mu i izvršna direktorka Pola Evans, koja je prethodno osnovala organizaciju FAST (Foundation for Angelman Syndrome Therapeutics – Fondacija za terapije Angelmanovog sindroma).
Kolin je ranije objasnio kako se mnogim osobama koje pate od ovog retkog sindroma često pogrešno dijagnostikuje cerebralna paraliza, budući da ova dva stanja imaju slične simptome.
"Džejms nije mogao da sedi. Nije puzao. Mislim da je imao godinu i po dana kada smo ga odveli na detaljan pregled, nakon čega mu je dijagnostikovana cerebralna paraliza. Bila je to česta pogrešna dijagnoza, jer su stanja delila mnoge zajedničke karakteristike. I to je, svakako, bilo veoma teško saznanje.”
Glumac je otkrio, kada je Džejms imao samo oko dve i po godine, dečji neurolog predložio testiranje na Engelmanov sindrom.
Prisećajući se trenutka kada je dobio dijagnozu, ispričao je: „Sećam se da su prva dva pitanja koja sam postavio bila: ’Koliki je očekivani životni vek i da li je stanje bolno?’
A lekar je odgovorio: ’Što se tiče životnog veka, koliko znamo, isti je kao i kod vas ili mene, a što se tiče bola – ne, nije bolan’.”
Lekar je primetio jedan neobičan simptom koji ga je naveo da posumnja na Engelmanov sindrom i sprovede testiranje.
Kolin je objasnio: „Jedna od karakteristika Engelmanovog sindroma su izlivi smeha. Lekar je primetio da se Džejms često smeje i pravi određene pokrete - maše rukama”.
Engelmanov sindrom takođe karakterišu epileptični napadi, što je, prema Kolinovim rečima, „jedna od stvari sa kojima se roditelji veoma teško nose”.
Džejmsovo stanje je toliko ozbiljno da on ne govori i potrebna mu je pomoć negovatelja koji živi s njim kako bi mogao da obavlja svakodnevne aktivnosti.
Ovo je Henri, drugi sin Kolina Farela koji sada ima 17 godina: