- Preminuo je Mišo Hrnjak, basista najpoznatije postave Azre i deo trojca sa Štulićem i Leinerom koji je obeležio jugoslovenski novi talas.
- Tekst podseća na niz anegdota o bendu i Džoniju Štuliću: od psa na prvoj fotografiji do kontroverzi oko pesme 'Balkan' i nastupa sa šajkačom.
- Navode se i stvarne žene koje su inspirisale neke pesme, kao i Štulićev život u Holandiji bez dokumenata.
Preminuo je Mišo Hrnjak, basista najpoznatije postave Azre, jednog od najvažnijih bendova jugoslovenskog novog talasa. Uz Branimira Džonija Štulića i Borisa Lajnera bio je deo trojca koji je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih stvorio pesme koje se slušaju i više od četiri decenije kasnije.
Istorija grupe Azra i njenog harizmatičnog frontmena Branimira Džonija Štulića prepuna je mitova, skandala, skrivenih značenja i ekscentričnih poteza koji i danas, decenijama nakon raspada benda, intrigiraju javnost.
Iza kulisa kultnog zagrebačkog novotalasnog sastava kriju se sledeće najzanimljivije pikanterije:
1. Prva „fotka” benda sa psom umesto basiste
Kada je Azra tek počinjala da privlači pažnju medija, Štulić, Boris Leiner i Mišo Hrnjak još uvek nisu bili fiksna trojka. Uoči jednog od prvih važnih intervjua i fotografisanja, bend jednostavno nije imao basistu. Da bi u novinama izgledali kao kompletan tročlani rok sastav, Džoni je odlučio da na snimanje dovedu psa koji je "glumio" trećeg člana benda na fotografijama.
2. Skriveno (i vrlo eksplicitno) značenje pesme „Balkan”
Generacije rok fanova odrastale su u uverenju da je pesma „Balkan” prkosna oda mentalitetu i sudbini ljudi sa ovih prostora. Međutim, bubnjar Boris Leiner je mnogo godina kasnije u svojim memoarima otkrio bizarnu istinu: pesma „Balkan” je zapravo napisana u slavu muškog polnog organa. Legendarni refren „Budi mi silan i dobro mi stoj” zapravo je Džonijeva intimna i direktna poruka sopstvenom telu, upakovana u metaforu o Balkanu.
3. Kako su Azra i jedna beba dobile ime u istoj noći
U januaru 1977. godine, lokalno društvo iz zagrebačkog Teatra TD pilo je lozu proslavljajući rođenje ćerke Đoka Grgaca (čoveka kome je Štulić posvetio pesmu „Jablan”). Dok se raspravljalo o tome koje ime dati devojčici, Džoni je izrecitovao stihove Hajneove poeme „Azra” u prevodu Safvet-bega Bašagića: „Ja se zovem El Muhamed, iz plemena starih Azra, što za ljubav život gube i umiru kada ljube”. Te večeri i tek rođena devojčica i Štulićev novi bend dobili su isto ime – Azra.
4. Nastup sa šajkačom na Kalenić pijaci
Tokom burnih ranih osamdesetih godina, Azra je snimala TV nastup na beogradskoj Kalenić pijaci. U vreme kada su političke tenzije u Jugoslaviji počinjale da rastu, Džoni Štulić se pred kamerama pojavio sa srpskom tradicionalnom šajkačom na glavi. Taj potez je u Zagrebu i ostatku zemlje izazvao brojne kontroverze, šok i lavinu komentara, jer niko do kraja nije mogao da protumači da li je reč o provokaciji, performansu ili iskrenom hiru.
5. Ko su stvarne žene iz Džonijevih pesama?
Mnoge od najlepših ljubavnih pesama eks-Ju roka posvećene su stvarnim ženama iz Štulićevog života:
• Gracija: Čuvena pesma („Gracija”) posvećena je Graciji Pedić, devojci u koju je Štulić bio ludo zaljubljen. Kada ju je upoznao na ranojutarnjem kupanju na ostrvu Silba, bio je fasciniran njenom lepotom i odmah joj je posvetio stihove.
• Marina: Devojka iz pesme „Marina” bila je stvarna studentkinja istorije umetnosti iz Zagreba. Džoni je bio očajan jer ona nije previše marila za njega, a pesma je nastala kao proizvod te neuzvraćene tinejdžerske patnje.
• Suzy F: Iz pesme „Meni se dušo od tebe ne rastaje” zapravo je Silvija Foere (Silvia Fohre), Austrijanka u koju se Džoni zaljubio i zbog koje je jedno vreme otišao da živi u Frankfurtu.
6. Fanatični perfekcionizam i "teror" u bendu
Džoni je bio poznat kao apsolutni autokrata i radoholičar. Kada bi dobio inspiraciju, bio je u stanju da drži Leinera i Hrnjaka u podrumu na probama po 12 sati bez prestanka, ne dozvoljavajući im pauzu ni za jelo. Hus iz Parnog valjka je javno izjavio da je Štulić bio težak čovek sa ogromnim egom koji nikada nije tražio tuđe mišljenje, već samo potvrdu sopstvenih stavova. Zbog takvog karaktera, kroz bend je prodefilovalo preko trideset muzičara.
7. Dobrovoljni egzil u Holandiji i život bez dokumenata
Nakon raspada benda i početka rata, Štulić se povukao u gradić Houten u Holandiji, gde živi i danas. Decenijama odbija da uzme dokumente bilo koje od bivših jugoslovenskih republika – živi bez pasoša i lične karte, praktično kao "građanin sveta" ili apatrid.
Vreme provodi prevodeći antičke klasike poput Homerove Ilijade i snimajući obrade narodnih pesama koje s vremena na vreme kači na svoj Jutjub kanal.