Gledajući fotografiju na ekranu majčinog telefona, tinejdžerka je bila zbunjena. Fotografija, očigledno snimljena sasvim nedavno, prikazivala je devetnaestogodišnju Mikajlu i njenu majku Don i oca Klinta, koji su je grlili, dok su se svo troje osmehivali u kameru. Pa ipak, ona se uopšte nije sećala da je fotografija snimljena.
„Zašto se ne sećam ove fotografije?“, upitala je roditelje. Posle duge tišine, Don je, drhteći kao prut, odgovorila rečima koje su pretile da zauvek razore njihovu porodicu:
„To nisi ti. To je tvoja sestra.“
Jer na fotografiji nije bila Mikajla, već njena identična bliznakinja Regan. Sestra bliznakinja za koju do tog trenutka nije ni znala da je ima.
Svaka porodica ima svoje tajne. Ali ova priča o identičnim bliznakinjama razdvojenim po rođenju, kada su njihovi roditelji odlučili da jednu zadrže, a drugu daju na usvajanje, zaista je izuzetna.
Sve je još neočekivanije kada se uzme u obzir da Don i Klint nisu bili dvoje zbunjenih, uplašenih tinejdžera kada su saznali da je Don trudna, već dvoje tridesetsedmogodišnjaka u srećnom i stabilnom braku.
Šta se, zapravo, desilo?
Godine 2000. Don i Klint bili su u teškoj finansijskoj situaciji, pošto su oboje nedavno dobili otkaz na poslovima u osiguranju.
Bili su u braku deset godina i oduvek su želeli da jednog dana dobiju dete. Ali sreća zbog Donine trudnoće bila je pomešana sa brigom zbog njihovih finansija, čak i pre ultrazvučnog pregleda u 12. nedelji. Zato je saznanje da nosi blizance predstavljalo ogroman šok, koji ih je oboje bacio u paniku zbog pitanja kako bi uopšte mogli da priušte odgajanje dvoje dece.
U 20. nedelji trudnoće, posle mnogo nedelja mučenja, konačno su došli na ideju da jedno dete zadrže, a drugo daju na usvajanje, verujući da će tako oboma pružiti najbolju priliku za dobar život.
"Ostala sam trudna u 37, godini, želeli smo samo najbolje za decu, nismo bili svesni da povlačimo pogrešan potez. Silno smo hteli u tom momentu bebu, informacija da nosim bliznakinje nas je šokirala."
Za trudnu Don to je bila mučna odluka i znala je da će joj, kada jednom ugleda bebe, biti nemoguće da izabere koje će dete zadržati. Zato je par odlučio da druga beba koja se rodi ode u svoju divnu novu usvojiteljsku porodicu.
Ipak, bili su prestravljeni pomišlju na to šta će ljudi misliti o njima, pa su trudnoću sa blizancima držali u tajnosti, dopuštajući svima, uključujući i sopstvene roditelje, da veruju kako Don nosi samo jedno dete.
"Kako su mogli da me lažu čitavog života?"
Nimalo iznenađujuće, posle gotovo dve decenije razdvojenosti, konačni susret Mikajle i Regan pokazao se kao težak proces, a njihov put do istinskog sestrinskog odnosa bio je popločan svađama i suzama.
Stvari je dodatno komplikovala činjenica da su Reganini usvojitelji još u ranom detinjstvu rekli istinu, zbog čega se Mikajla osećala ljubomorno i izdano jer je jedino ona bila držana u neznanju.
„Kako su moji roditelji mogli to da urade, da uzmu bliznakinje – jednu ćeliju koja se podelila na dve – i da nas razdvoje?“, priseća se Mikajla tog potresnog dana kada je saznala istinu. „Kako su mogli da me lažu čitavog života, da me gledaju u oči i govore mi da nemam brata ili sestru?“
Svakako, to je odluka koju bi malo roditelja uopšte razmotrilo, a kamoli sprovelo u delo.
Kako, zaboga, neko može da odluči da se odrekne samo jednog svog deteta, a zatim to godinama čuva kao tajnu?
Uobičajenost Mikajlinog detinjstva čini odluku Don i Klinta Vorisa iz 2000. godine još neshvatljivijom, barem nekome ko sve posmatra sa strane.
„Nismo bili ni bogati ni siromašni. Bila sam luda za životinjama i imala sam konje, što mi je pomagalo jer sam često bila usamljena“, kaže Mikajla o svom odrastanju u porodici srednje klase. „Očajnički sam želela brata ili sestru i stalno sam govorila mami: 'Volela bih da imam brata ili sestru, zašto niste imali još jedno dete", započinje priču za "Dejli mejl".
„Oni bi samo rekli da nisu imali dovoljno novca ili da mama više nikada nije zatrudnela, i na tome bi se sve završilo.“
Do 2020. godine Mikajla, tada devetnaestogodišnjakinja, studirala je veterinarsku tehnologiju i radila sa konjima. Još je živela sa roditeljima i pokušavala da se oporavi od nedavnog raskida veze, pa je to za nju bio uznemirujući period. Ali nikada nije mogla ni da zamisli šta će joj roditelji reći u decembru te godine.
„Kad god ti roditelji kažu: 'Hej, moramo da razgovaramo s tobom', odmah pomisliš: 'Šta sam uradila?'“, priseća se. Ipak, ono što je usledilo nije imalo nikakve veze sa bilo čim što je ona uradila.
Na fotografiji je ugledala osobu koja izgleda identično
Bez ijedne reči, Don je pružila telefon Mikajli, zbog čega je ona upitala za fotografiju Regan – svoje slike i prilike – sa njihovim roditeljima. Kada je čula reči „To je tvoja sestra bliznakinja“, Mikajla je u prvi mah pomislila da je u pitanju šala, mada veoma neukusna. „Napola se smejući, rekla sam: 'O čemu, zaboga, pričate?'“
„Kada je mama odgovorila: 'To je tvoja bliznakinja, tvoja krv i meso', počela sam da osećam kao da mi se tlo gubi pod nogama. Tada je mama počela da priča i ispričala mi tu neverovatnu priču.“
Danas i Regan i Mikajla prihvataju da bi mnogi roditelji takvu odluku smatrali šokantnom i pronašli način da zadrže obe devojčice.
Ipak, kada su devojčice rođene u februaru 2001. godine, samo jedna se vratila kući sa Don i Klintom. Nijedan prijatelj niti rođak nikada nije saznao da je rođena i druga devojčica, koja je usvojena posredstvom agencije. Regan Bir odrastala je u drugoj porodici, koja je živela na samo sat vremena udaljenosti.
Ali dok je u Mikajlinom domu vladala potpuna tajnost, u Reganinom je priča bila sasvim drugačija. „Oduvek sam znala da sam usvojena i da imam sestru bliznakinju“, govori mi uz osmeh. „Mama i tata su od samog početka bili otvoreni i iskreni u vezi s tim.“
Zapravo, njeni roditelji bili su u kontaktu sa Don i Klintom, razmenjujući pisma i fotografije sve dok devojčice nisu napunile šest godina. „Sećam se kako mi je mama pokazivala njihovu fotografiju sa Mikajlom. Šalila bih se i govorila: 'To sam ja!'“
Pošto je čitavog života znala istinu, Regan kaže da joj kao detetu nikada nije delovalo čudno što su ona i njena bliznakinja razdvojene po rođenju, iako nije znala tačne okolnosti zbog kojih je data na usvajanje. „To je jednostavno bio moj život. Kada je to tvoja stvarnost i kada odrastaš znajući za nju, ne deluje ti neobično.“
"Stalno sam mislila na nju i čeznula da je upoznam"
Dok Mikajla, koja je živela na samo oko 84 kilometra udaljenosti, u njihovoj rodnoj američkoj saveznoj državi Indijani, nije imala pojma da njena bliznakinja postoji, Regan je odrastala opčinjena mišlju o svojoj sestri.
„Stalno sam mislila na nju i čeznula da je upoznam. Bilo je trenutaka kada bismo mama i ja odlazile u grad u kojem je živela u kupovinu, a ja bih gledala oko sebe i razmišljala: 'Šta ako je danas vidim?'“
Kako su godine prolazile, želja da upozna Mikajlu samo je rasla, što su njeni usvojitelji spremno prihvatali.
„Nisam imala neku naročitu potrebu da upoznam biološke roditelje. Ali kada je bila reč o Mikajli, osećala sam kao da mi nedostaje deo mene.“
Susret u 19. godini
Sa 19 godina, uz podršku roditelja, Regan je kontaktirala kompaniju koja pomaže usvojenim osobama da stupe u kontakt sa svojim biološkim porodicama. „Mislila sam da je najbolje da prvo stupim u kontakt sa Don i Klintom, naročito zato što nisam znala šta je, ako išta, Mikajli bilo rečeno.“
U novembru 2020. godine Regan je nervozno prilazila kafiću u kojem su dogovorili susret. Upravo tamo nastala je fotografija koju će Mikajla videti dve nedelje kasnije.
„Bilo je istovremeno zastrašujuće i čudno videti ih kako sede za stolom i čekaju me“, priseća se Regan. „Imala sam spisak pitanja, i o svom usvajanju i o Mikajli.“
„Želela sam da saznam sve o njoj, ali i da razumem zašto su samo mene dali na usvajanje.“
„U početku smo svi bili veoma uzdržani, zadržavali smo emocije za sebe, ali kako je susret odmicao, svi smo plakali.“
„Bilo je trenutaka kada sam osećala izdaju i povređenost. Ali Don i Klint rekli su da su tada verovali da je to najbolje rešenje za obe i ja sam to prihvatila Sa ove tačke gledišta smatraju da je to užasna stvar i da nisu smeli da nas razdvajaju.“
„Ne znam šta bih ja uradila da sam bila na njihovom mestu i trudila sam se da imam razumevanja – što mi je bilo lakše jer su me odgajili tako divni roditelji.“ Ali bilo joj je teško da čuje da Mikajla – njena druga polovina – još uvek nije znala ništa o tome da ima bliznakinju.
„Imali su sve te godine da Mikajli kažu istinu. Brinula sam za nju, znajući da će joj biti potrebno ogromno prilagođavanje. Ja sam imala čitav život da prihvatim taj važan deo sebe. Mikajla će morati da se suoči sa ogromnim šokom.“
Kada je Regan rekla da želi da upozna Mikajlu, Klint i Don otkrili su da su već planirali da Mikajli ispričaju o svom susretu sa Regan i da im je drago što bliznakinje žele da se upoznaju.
Ali Regan je bila u pravu kada je brinula kako će njena sestra primiti vest. „Kada sam čula mamu kako mi govori da sam bliznakinja, osećala sam kao da se ceo moj svet okrenuo naglavačke“, priseća se Mikajla. „Kao da je nestalo sve što sam znala o sebi, svi temelji mog života.“
„U jednom trenutku pomislila sam: 'Bože moj, konačno imam prijateljicu, imam nekoga ko može da me razume'. Već sledećeg trenutka misli su mi se potpuno zbrkale i toliko mi se zavrtelo u glavi da sam se zamalo onesvestila.“
„Jednostavno nisam mogla da shvatim ono što čujem – da sam bliznakinja, da je moja sestra data drugoj porodici na sam dan našeg rođenja i da je sve to bilo čuvano u tajnosti.“
Dok je Don jecala, Mikajla je zasipala majku pitanjima. „Da li je Regan poput mene? Gde živi? Ima li dečka, psa, konja? Želela sam da znam baš svaki detalj. Sa svakom novom, makar i najmanjom informacijom, mislila sam: 'Moram da je upoznam'.“
„Čak i ako se sretnemo samo jednom i nikada više, moram da je upoznam.“
„Mislim da su moji roditelji razumeli moju reakciju. Mama nam je obema dala broj telefona one druge i rekla: 'Vas dve razgovarajte i uradite ono što želite. Sada je na vama da to rešite'.“
Mikajla je sledećeg dana poslala poruku Regan. „Ne sećam se šta sam napisala, ali se sećam koliko sam bila nervozna. Bilo je tako čudno.“
Nekoliko dana kasnije razgovarale su telefonom. „Nisam mogla da verujem kakav glas i smeh ima“, priseća se Regan. „Bili su potpuno isti kao moji. Ostala sam zapanjena.“
Nedelju dana kasnije Regan se ponovo našla u istom kafiću, ali ovog puta ona je sedela za stolom i gledala prema vratima. „Nije bilo logično, ali plašila sam se da će Mikajla osećati bes prema meni ili da ćemo biti toliko različite da neće imati smisla da nastavimo da razgovaramo“, kaže Regan.
Mikajla se veoma živo seća trenutka kada su se upoznale. „Bila sam prestravljena onim što će se dogoditi, plašila sam se da će nešto poći naopako i da će me ona na kraju odbaciti.“
„Ali onda sam ušla i ugledala samu sebe kako sedi tamo. Gledala sam ženu sa svojim licem, svojim pokretima, čak i svojim osmehom. To je bilo najčudnije, najsrećnije i najintenzivnije iskustvo koje sam ikada doživela.“
„Vreme je stalo“, slaže se Regan. „Toliko toga u mom životu vodilo je ka susretu sa Mikajlom, toliko dugo sam to želela da je izgledalo kao da je vreme stalo, a ja sam pomislila: 'Da li je ovo stvarno?'“
Njih dve su se zagrlile i obe briznule u plač. „Jecale smo“, govori Mikajla kroz smeh. „A kada smo jednom počele da razgovaramo, nismo mogle da prestanemo.“
„Dok sam gledala kako zabacuje kosu baš kao ja, dok sam posmatrala osmeh za koji sam znala da je i moj, osećala sam se kao da sam kod kuće. Sada sam konačno imala osobu koju sam čekala čitavog života.“
Ostale su tamo satima, a tokom narednih nedelja svakodnevno su razmenjivale poruke, redovno razgovarale telefonom i srele se još tri puta – uključujući i jedan susret sa Don.
Za Mikajlu se to pokazalo kao komplikovana situacija. „Jedan deo mene želeo je da nas tri budemo zajedno svakog dana. Drugi deo bio je besan kad god bi me mama pitala za Regan, jer bih pomislila: 'Ne, ti ne zaslužuješ ništa da znaš. Ti si je dala na usvajanje'.“
U međuvremenu, i Regan se borila sa svojim osećanjima. „Toliko toga se dešavalo tako brzo, a ja nisam znala kako da se nosim sa tim. Nisam bila sigurna šta želim da se dogodi, niti kada.“
U februaru 2021. godine, dva meseca nakon što su se prvi put upoznale, dok su se obe sve teže nosile sa svojim ponovnim spajanjem, Don je organizovala zajedničku proslavu njihovog 20. rođendana.
Kada Regan u poslednjem trenutku nije mogla da dođe zbog snežne oluje, emocije su se rasplamsale, što je dovelo do svađe između bliznakinja.
„Svega je postalo previše“, kaže Mikajla. „Bila sam toliko emotivna da sam reagovala besno, rekavši joj da, ako ne može normalno da razgovara sa mnom, onda ne treba uopšte ni da mi se obraća. Tada je prestala da odgovara na moje poruke. Bila sam potpuno slomljena.“
Regan njihov prekid odnosa opisuje kao svojevrsnu žalost. „Bilo je užasno izgubiti odnos za kojim sam čeznula čitavog života. Tugovala sam za budućnošću u kojoj nje ponovo neće biti.“
Naredne dve godine bliznakinje – koje su obe odlazile na psihoterapiju – nisu bile u kontaktu. A onda je početkom 2023. godine Mikajla ponovo kontaktirala svoju bliznakinju.
„Bila sam u boljem životnom periodu“, kaže. „Preselila sam se kod čoveka koji je sada moj verenik i sazrela sam kao osoba. Prevazišla sam bes koji sam osećala prema roditeljima i shvatila da nije na meni da im sudim.“
„Izvinila sam se Regan porukom, rekla sam joj da razumem ako nikada više ne želi da čuje za mene, ali da moram da umirim savest zbog onoga što sam joj rekla u besu.“
Regan opisuje olakšanje koje je osetila kada je dobila taj znak pomirenja. „Bila sam pomalo zatečena kada sam pročitala njene reči, ali bila sam spremna da joj oprostim“, kaže. „Želela sam da vidim možemo li da počnemo iznova.“
Ponovo su se srele u istom kafiću i počele da obnavljaju svoj odnos. „Kada smo obe stekle sigurnost u naš odnos, slagale smo se fantastično“, kaže Mikajla uz osmeh.
Danas nisu samo bliznakinje već i najbolje prijateljice.
„Mikajla je najduhovitija osoba koju poznajem i ima najveće srce“, kaže Regan. „Idemo zajedno na izložbe konja i planinarenje, prespavljujemo jedna kod druge i razgovaramo satima. Volimo se.“
Obe bliznakinje rade na nezi i ulepšavanju životinja. A obe su uspele da prihvate ono što su Don i Klint uradili.
„Sada vidim da su mama i tata bili u veoma teškoj situaciji“, kaže Mikajla. „Želeli su najbolje za mene i Regan, a donošenje te neverovatno teške odluke zahtevalo je mnogo snage.“
Regan povremeno održava kontakt sa Don i Klintom, ali je Mikajla oduvek bila osoba sa kojom je želela da izgradi odnos.
Sada se usredsređuje na opraštanje. „To mi je zaista važno, kao i prihvatanje puta kojim je moj život krenuo. Ništa ne može da promeni ono što je učinjeno, zato želim da izvučem najbolje iz blagoslova koje danas imam.“
A najveći blagoslov za obe žene jeste sada neraskidiva veza sa sestrom bliznakinjom.