Skoro hiljadu godina Londonska kula čuva mračne tajne engleske istorije. Iza njenih kamenih zidina odigravali su se brutalna pogubljenja, ubistva i tragedije, zbog čega ne čudi što se vekovima prepričavaju jezive priče o duhovima i misterioznim pojavama. Nekadašnja kraljevska rezidencija, a kasnije ozloglašeni zatvor, danas važi za jedno od najukletijih mesta u Britaniji.
U novoj epizodi emisije „Uncanny“ na BBC Soundsu, voditelj Deni Robins razgovarao je sa bivšim pripadnicima čuvene garde Bifitera i drugim zaposlenima koji tvrde da su u Kuli doživeli susrete sa neobjašnjivim pojavama, otkrivajući jezivu stranu njene gotovo hiljadugodišnje prošlosti.
Neobična dešavanja za koja nije imao objašnjenje
Kris, bivši pripadnik čuvene garde Bifitera, prisetio se nekoliko jezivih susreta sa natprirodnim pojavama tokom pet godina koliko je radio u Londonskoj kuli. Nakon što je završio 22 godine vojne službe, Krisa je bilo teško uplašiti. Ali njegova prva noć u Kuli dokazala je da nije imun na jezive sile.
Dodeljen mu je stan u prizemlju Kule Grin tokom prvih šest meseci na poslu kao član garde. Jedna od prvih stvari koje je uradio bila je da pokuša da uključi televizor, ali je odmah eksplodirao.
„Svaki put kada bih pokušao da uključim televizor tamo, nikada ne bi radio“, prisetio se.
„Imao sam mali radio. Uključio bih ga zbog pozadinske buke i odmah bih se našao kako pričam naglas. Tako da moja misao...“ Ali gledajući unazad na taj trenutak, nije imao pojma šta ili sa kim razgovara. Stvari su postajale samo jezivije kako se noć približavala.
„Bio sam veoma svestan te prve noći da u uglu, na suprotnoj strani sobe od kreveta, stoji neko, nešto“, rekao je i dodao "Skoro kao da postoji nešto, dodatni mrak, deo sobe koji je tamniji od ostatka sobe koji je ispunjen nečim. I čim ugasite noćno svetlo, prvo što čujete su koraci koji počinju da se približavaju krevetu.“
Zatim je čuo nekoga kako polako seda na veliku kožnu stolicu pored kreveta.
„Mogli ste čuti kako neko tone u tu stolicu i seda pored vas.“
Od tada, svake noći Kris bi bio upoznat sa istim „visokim, impozantnim“ prisustvom.
„Imao je auru da je glavni“, rekao je, dodajući da se osećao kao uljez.
Mesto na kom je bar 10 ljudi izdahnulo
Stvari su postajale još čudnije kada bi stvari počele da nestaju ili bi se zaturile u stanu.
„Čep za kupatilo bi bio unutar sudopera, a čep za sudoperu bi bio u kupatilu“, rekao je.
Jednog dana, kada je krenuo da koristi toster, otkrio je da ne radi. Kada je krenuo dalje da istraži, bio je šokiran kada je otkrio čep za kupatilo na dnu. U tom momentu je Kris postavio zamku da vidi da li je neko ulazio u stan pokušavajući da ga uplaši.
„Svaki put kada bih izlazio, stavljao sam komad presavijenog podmetača za pivo u dovratnik. Video sam to u svim tim špijunskim filmovima i sličnim stvarima. Stavio sam nešto unutra da vidim da ako su otvorili vrata, to je palo. To sam uradio nekoliko puta i nikada se nije pomerilo“, rekao je.
„Sve što se dogodilo, dogodilo se nakon što sam bio tamo tokom noći, većinu vremena“, rekao je.
„Niko spolja nije ušao u tu sobu dok sam bio tamo.“
Ispostavilo se da je stan u kojem je Kris boravio bio mesto gde je najmanje 10 ljudi izdahnulo.
Ana Bolen, Ketrin Hauard i Ledi Džejn Grej su sve pogubljene u Tauer Grinu.
Tri člana Crne straže, puka Škotskog gorja, takođe su tamo ubijena, značajna po činjenici da je njihova uniforma uključivala tamni, teški ogrtač, možda odgovarajući identitetu mračnog prisustva koje je Kris osećao u svojoj sobi.
Posle selidbe su stvari postale još čudnije
Kasnije je otišao da živi u kazamat, u stan koji se nalazio pored bastiona, gde su bili postavljeni topovi i gde se nekada skladištio barut. Odatle su stvari postajale samo zlokobnije.
„Noću bi se čuli teški koraci gore-dole po tom drvenom podu. Napred-nazad, napred-nazad, napred-nazad.“
Zatim bi čuo kako se vrata otvaraju i zatvaraju, a ujutru bi se probudio uz veoma zlokobni trag. Na belim vratima stana bio bi „čađavi crni otisak ruke“ u sredini, kao da je neko „gurao vrata“.
Tokom njegovog boravka u kazamatu, kada je došlo do blokade zbog COVID-a, Krisova ćerka Megan se preselila u Kulu. Iako je Megan bila na poslednjem spratu, a njen otac u podrumu, Kris je počeo da čuje jezive povike mlade devojke.
„Dosta često bih čuo devojački glas koji bi vikao: 'Tata', niz stepenice.
„Moja ćerka me nikada nije zvala tatom, za početak, ali nikoga nije bilo tamo. To se nije dešavalo samo jednom ili dvaput, dešavalo bi se manje-više svaki put kada moja ćerka nije bila u kući.
Glas je bio „glasan i gotovo uplašen“, i zvučalo je kao da dolazi od nekoga ko je imao oko 10 godina, mnogo mlađeg od svoje 18-godišnje ćerke.
Iskustvo drugog čuvara je potvrdilo ukletost
Još jedan Bifiter, Li, takođe je opisao paranormalna iskustva u istoj kući u kazamatima. Prisetio se kako se jedne noći, u tri sata ujutru, probudio uz vrisak svoje devojke. Ona je tvrdila da je videla dečaka obučenog u odeću staromodnog kroja.
Iako je bio skeptičan, Li kaže da nakon toga više nikada nije spavao u mraku – uvek je ostavljao upaljeno svetlo.
Kasnije je primetio da slike padaju sa zidova. Bio je šokiran kada mu je, nakon što je na društvenim mrežama objavio priču o kazamatima, stigla poruka od Megan, koja ga je pitala da li su mu slike „letele sa zida”. Objasnila je da se to obično dešavalo kada njen otac nije bio kod kuće.
„Čuo bih nešto poput udarca koji dolazi iz prizemlja i pomislio: ’Pa, nalazim se na jednom od najbolje obezbeđenih mesta na svetu, tako da to sigurno nije provalnik.’
Sišao sam dole i video da su slike pale sa zida – ali nisu bile na podu tačno ispod mesta gde su visile, već na suprotnoj strani prostorije.”
„Ne znam šta je strašnije: pomisao na uljeza ili saznanje da se u vašem domu nalazi nešto paranormalno što ne možete ni da vidite ni da objasnite. Drugim rečima – ako već nije provalnik, šta onda ta stvar hoće od mene?”
Ispostavilo se da, prema mišljenju istoričara, u 19. veku su se u kazamatima nalazile prostorije škole. To znači da bi ove neobične pojave mogle biti delo nestašnih duhova – dece.
Stil / The Sun