- Vladeta Jerotić je ljubav i brak posmatrao kao odnos koji traži stalno upoznavanje, slušanje i negovanje bliskosti kroz sve životne faze.
- Isticao je četiri komponente ljubavi - duhovnu, intelektualnu, emotivnu i fizičku - i poručivao da nijednu ne treba zanemariti.
- Upozoravao je da razlike u intimnim potrebama, posebno posle 40. i 50. godine, mogu da stvore nerazumevanje ako se o njima ne razgovara otvoreno.
Razmišljanja Vladete Jerotića o ljubavi, braku i muško-ženskim odnosima i danas su zanimljiva svima koji žele da razumeju šta se događa kada početna zaljubljenost preraste u zajednički život.
Poznati psihijatar, psihoterapeut i akademik Vladeta Jerotić ljubav nije posmatrao samo kao osećanje, već kao složen odnos koji se razvija i menja. Za njega je bilo važno da bračni partneri ne prestanu da se upoznaju, slušaju i razumeju, čak ni kada su decenijama zajedno. Njegova razmišljanja podsećaju da stabilna veza ne podrazumeva odsustvo problema, već spremnost da se oni prepoznaju i da se bliskost neguje kroz različite životne faze.
Četiri komponente ljubavi koje ne treba zanemariti
Jerotić je posebno naglašavao složenost muško-ženskih odnosa i važnost međusobnog razumevanja i komunikacije. Smatrao je da ljubav između partnera treba da počiva na poštovanju, prihvatanju i podršci, ali i na spremnosti da se prepoznaju različite emotivne potrebe i načini na koje muškarci i žene izražavaju osećanja. Ljubav, prema njegovom shvatanju, nije samo romantična emocija, već i duhovna veza koja čoveka podstiče da bolje upozna sebe i postane bolji prema drugima. Govorio je o četiri njene komponente: duhovnoj, intelektualnoj, emotivnoj i fizičkoj, naglašavajući da nijednu ne treba unapred smatrati važnijom od ostalih.
"Neću da rangiram, svaka od tih ljubavi je bitna. Idealnog braka nema, ali što više komponenti uspete da sačuvate, to je veza ispunjenija. Čim primetite da jedna od njih slabi, negujte više druge" savetovao je Jerotić.
Posebno je isticao da intimne odnose ne treba zanemariti, naročito u srednjim godinama, kad se životne okolnosti, obaveze i promene u partnerskom odnosu mogu odraziti i na fizičku bliskost. Njegova poruka bila je da ljubav ne treba prepustiti navici, već da partneri treba da ulažu trud kako bi sačuvali različite oblike povezanosti.
Razlike između muškaraca i žena mogu da utiču na odnos
Govoreći o muško-ženskim odnosima, Jerotić se osvrtao i na razlike u intimnoj želji koje se mogu javiti tokom života. Ukazivao je na to da se potrebe partnera ne moraju menjati istim tempom, što ponekad može da dovede do nerazumevanja i udaljavanja.
Prema njegovim zapažanjima, kod nekih žena želja za intimnim odnosima može da oslabi tokom četrdesetih i pedesetih godina, dok pojedini muškarci zadržavaju snažan libido i u poznijem životnom dobu. Takve razlike, ukoliko se o njima ne razgovara otvoreno, mogu da postanu izvor nezadovoljstva i problema u vezi. Jerotić je zato naglašavao značaj pažnje, komunikacije i očuvanja bliskosti. Ipak, važno je imati na umu da se potrebe a intimnim odnosima razlikuju od osobe do osobe i da se ne mogu svesti na jednostavno pravilo koje važi za sve muškarce i sve žene.
Govoreći o muškom libidu i očinstvu u poznijim godinama, Jerotić je rekao:
"Za muškarce je to čudo prirode – libido traje dugo, često dobijaju decu s mladim partnerkama i u šezdesetim ili sedamdesetim godinama. Zbog toga muškarce često nazivam 'sejačima života' ili bludnicima."
Osvrtao se i na ljubomoru u partnerskim odnosima. Prema njegovim zapažanjima, ni žene koje ostaju potpuno ravnodušne prema muževljevim aferama nisu nužno u emotivnoj ravnoteži, jer je ljubomoru u takvim okolnostima smatrao prirodnom reakcijom.
(Blic Žena)