- Bakini saveti i danas nude jednostavne načine da se lakše nosimo sa stresom, haosom i svakodnevnim obavezama.
- Neki od njih možda na prvu zvuče smešno, ali primena pravi razliku.
- Ovo su udrosti koje ovaj užurbani svet čine prihvatljivijim i lakšim.
Često kažemo da su bake riznice životne mudrosti. I zaista, ko bi bolje od njih znao kako se nekada živelo bez interneta, pametnih telefona, mašina za sudove i dostave hrane na kućnu adresu? Dok danas pokušavamo da završimo posao, odgovorimo na deset poruka, ispratimo šta se dešava na društvenim mrežama i pronađemo malo vremena za sebe, bake su imale svoje jednostavne recepte za gotovo sve životne situacije.
Neke njihove metode možda nam danas deluju pomalo neobično, ali iza mnogih kriju se dobre životne lekcije koje smo, u svoj ovoj jurnjavi, gotovo zaboravili.
1. „Loše si raspoložena? Uzmi krpu i sredi kuću!”
Nekada smo mislili da je ovaj bakin savet samo lukav način nas natera da čistim. Danas, kada nam se nagomilaju obaveze, kada nas umore beskrajne poruke i kada nam se čini da nam je glava puna otvorenih kartica, shvatamo da je možda ipak bila na tragu nečega.
Ponekad je dovoljno da sklonimo stvari sa stola, operemo sudove ili sredimo kutak u kojem provodimo najviše vremena. Ne zato što će čist stan rešiti sve naše probleme, već zato što nam mali, konkretan zadatak može pomoći da povratimo osećaj reda i kontrole.
Naravno, ribanje podova nije zamena za odmor niti za stručnu pomoć kada nam je potrebna. Ali kada nas svakodnevni haos preplavi, malo fizičke aktivnosti i uredniji prostor mogu biti dobar početak.
Baka možda nije poznavala savremenu psihologiju, ali je znala da ponekad treba početi od onoga što nam je nadohvat ruke.
2. „So je uvek korisna, samo treba znati kako da je upotrebiš”
U bakinoj kuhinji so nije služila samo da jelo bude ukusnije. Bila je mali kućni saveznik za razne nezgode.
Prosuli ste vino po stolnjaku? So se nekada koristila kao prva pomoć kod svežih mrlja, mada rezultat zavisi od tkanine i vrste fleke. Neprijatan miris u obući? So. Mada je prvo bolje dobro osušiti obuću i upotrebiti sredstvo namenjeno neutralisanju mirisa, jer so nije pouzdano rešenje za svaki materijal.
A šta je sa prstohvatom soli preko praga, ako nam u goste dolazi neko ko nam baš i ne uliva poverenje?
To je već deo narodnih verovanja i običaja, nije dokazano sredstvo za odbijanje negativne energije, ali možete pokušati. Ipak, ako nas neki mali ritual podseća da postavimo granice i sačuvamo svoj mir, možda njegova vrednost nije u soli, već u značenju koje mu pridajemo.
Danas imamo čitave police specijalizovanih sredstava za čišćenje, ali bakin pristup ostaje isti: ne mora svaka sitnica da postane veliki problem.
3. „Ne znaš šta da radiš? Prvo popij šolju čaja.”
Koliko smo samo puta u afektu poslali poruku koju smo kasnije poželeli da obrišemo? Ili odgovorili na komentar na društvenim mrežama, a onda se satima nervirali zbog rasprave koja nam zapravo ništa nije donela?
Baka bi na sve to verovatno samo rekla: „Prvo skuvaj čaj, pa onda odluči.”
Danas bismo to mogli nazvati pauzom pre reakcije. Umesto da odmah odgovorimo na provokativnu poruku, donesemo važnu odluku dok smo ljuti ili kliknemo na „kupi odmah”, možemo sebi dati desetak minuta da se smirimo.
Skuvajte omiljeni čaj, kafu, ostavite telefon sa strane i pustite misli da se malo slegnu. Možda ćete posle toga i dalje želeti da kažete isto, ali ćete verovatno bolje znati kako.
A onaj tiganj u obliku srca koji vam je delovao neophodno u dva sata ujutru? Možda će i dalje biti simpatičan, ali više neće delovati kao pitanje života i smrti.
Baka nije imala obaveštenja koja neprestano iskaču na ekranu, ali je znala nešto što nam danas svima treba, ne mora se na sve odgovoriti istog trenutka.
4. „Operi ruke i kreni ispočetka.”
Nekada samo mislili da je ovo samo bakin način da nas podseti na higijenu. Danas u toj rečenici vidimo i jednu jednostavnu poruku: napravi pauzu, zastani i daj sebi trenutak da se pribereš.
Imali ste naporan sastanak? Operite ruke kada završite s poslom i presvucite se u nešto udobno. Posvađali ste se s nekim? Umesto da odmah nastavite raspravu preko poruka, odmaknite se na nekoliko minuta. Vratili ste se kući posle dana provedenog u gužvi? Umijte se, operite ruke i odvojite malo vremena samo za sebe.
Naravno, voda ne može magično da izbriše stres, a negativne emocije ne nestaju samim pranjem ruku. Ali ponavljanje jednostavnog rituala može nam pomoći da napravimo mentalnu granicu između jednog dela dana i drugog.
U svetu u kojem smo stalno dostupni, ponekad nam ne treba još jedna aplikacija za opuštanje. Dovoljno je nekoliko minuta bez ekrana, malo tišine i osećaj da ne moramo odmah da nastavimo dalje.
5. „Ne jedi slatkiše pred spavanje, pa se sutra nećeš žaliti da si umorna.”
Baka možda nije imala pametni sat koji meri san, aplikaciju za praćenje navika niti članke o kvalitetu odmora, ali je dobro znala da nam neke večernje navike ne prijaju.
Danas, međutim, nije sve tako jednostavno kao što zvuči njeno upozorenje. Slatkiši sami po sebi ne izazivaju nužno noćne more, ali obilni obroci neposredno pre spavanja, kofein i previše vremena provedenog uz ekran mogu kod nekih ljudi da otežaju uspavljivanje ili poremete san. Zato umesto da pred spavanje posegnete za čokoladom i nastavite da gledate još samo jednu epizodu serije, pokušajte da večeri učinite mirnijim.
Ponekad pročitajte nekoliko stranica knjige, prigušite svetlo i ostavite telefon dalje od kreveta. I, što je najvažnije, trudite se da odlazite na spavanje u približno isto vreme. Da li je za sve zaslužna izostavljena čokolada? Verovatno nije. Ali kada bolje spavamo, mnogo lakše podnosimo sve ono što nas čeka sutradan.
Baka možda nije imala naučno objašnjenje za svaki savet, ali nas je podsećala da obratimo pažnju na sopstvene navike.
6. „Ponekad je pametnije prećutati.”
Ovaj savet postaje sve važniji u vremenu kada svako ima priliku da odmah objavi svoje mišljenje, ostavi komentar ili uđe u raspravu s potpunim strancem.
Nekada nas samo jedan komentar na internetu može iznervirati toliko da poželimo da napišemo čitav esej kao odgovor. A onda provedemo narednih sat vremena proveravajući da li je neko odgovorio i smišljajući šta ćemo sledeće reći.
Baka bi na to verovatno samo odmahnula rukom. „Ako nemaš šta pametno da kažeš, bolje ćuti.”
To ne znači da treba da ćutimo kada nas neko vređa, kada nam se krše prava ili kada je važno da zaštitimo sebe i druge. Znači samo da ne moramo svaku provokaciju da prihvatimo kao poziv na raspravu.
Ponekad je najbolji odgovor da ne odgovorimo odmah. Ponekad je dovoljno da napustimo razgovor, isključimo obaveštenja ili se udaljimo od ljudi koji nam stalno oduzimaju mir.
U vremenu u kojem svi žele da budu saslušani, sposobnost da zastanemo pre nego što progovorimo postaje prava veština.
7. „Ceni vreme u kojem živiš.”
„Da samo znaš kako smo mi nekada živeli”, govorila bi svaka baka dok bi pričala o vremenu kada nije bilo interneta, onlajn kupovine, navigacije na telefonu ni mašina koje nam danas štede sate kućnih poslova.
A mi danas? Nerviramo se ako dostava kasni dvadeset minuta, ako internet uspori ili ako nam se telefon isprazni baš kada nam je najpotrebniji.
Naravno, ni današnje vreme nije bez svojih problema. Živimo brzo, često smo preopterećeni informacijama i ponekad nam je teško da odvojimo stvaran život od onoga što gledamo na ekranu.
Ipak, imamo i brojne pogodnosti koje lako uzimamo zdravo za gotovo. Možemo da razgovaramo s porodicom koja živi daleko, naučimo nešto novo za nekoliko minuta, obavimo kupovinu bez odlaska u prodavnicu ili pogledamo omiljeni film kada nam to odgovara.
Zato treba da se trudimo da češće primetimo ono što mi olakšava život, umesto da stalno razmišljamo o onome što mi nedostaje.
To ne znači da treba da budemo zadovoljni baš svakom okolnošću niti da idealizujemo sadašnjost. Znači da možemo da cenimo dobre strane vremena u kojem živimo, a da istovremeno pokušavamo da menjamo ono što nam ne odgovara.
Možda je upravo to bila jedna od najvažnijih bakinih lekcija, sreća se ne nalazi u savršenim okolnostima, već i u sposobnosti da primetimo ono dobro što već imamo.
Baka je možda znala više nego što smo mislili
Kada smo bili deca, bakini saveti često su nam zvučali kao dosadne rečenice koje odrasli ponavljaju bez razloga. Danas, kada pokušavamo da uskladimo posao, porodicu, obaveze, društvene mreže i sopstvene potrebe, mnoge od tih rečenica dobijaju sasvim novo značenje.
Ne moramo slepo da sledimo svaki stari običaj, niti je svaki bakin savet naučno utemeljen. Ali možemo da sačuvamo ono najvrednije, strpljenje, jednostavnost, brigu o sebi, poštovanje prema drugima i sposobnost da ne komplikujemo baš svaku životnu situaciju.
Jer možda nam u ovom brzom i bučnom svetu nije potrebno još pravila, još aplikacija i još saveta sa interneta. Možda nam je ponekad potrebno samo da zastanemo, skuvamo čaj i setimo se šta bi nam baka rekla.