Srpska pravoslavna crkva 27. oktobra obeležava praznik Prepodobne mati Paraskeve, u narodu poznate kao Sveta Petka, jedne od najvoljenijih svetiteljki među pravoslavnim vernicima. Za njen praznik vezuju se brojni običaji i verovanja, a posebno mesto zauzima veče uoči praznika, kada se porodice, prema narodnoj tradiciji, okupljaju u molitvi i tišini. Veruje se da je to vreme kada treba ostaviti svakodnevne brige po strani, zatražiti oproštaj i pomoliti se za zdravlje, mir i sreću najmilijih.
Sveta Petka u srpskom narodu zauzima posebno mesto kao zaštitnica žena, majki, dece, bolesnih i svih koji se suočavaju sa životnim iskušenjima. Njen lik vekovima je simbol vere, milosrđa i nade, a mnogi vernici joj se obraćaju upravo onda kada im je najteže.
Prema narodnom predanju, noć uoči njenog praznika ima posebnu simboliku. Veruje se da molitve izgovorene iskrenog srca donose duhovnu utehu, a da dom u kojem vladaju ljubav, sloga i praštanje dočekuje praznik na najlepši način.
Ipak, važno je razlikovati ono što predstavlja crkveno učenje od običaja i verovanja koji su se generacijama prenosili u narodu.
Šta treba uraditi uveče, pre nego što svane Petkovdan?
Zapalite sveću i pomolite se za zdravlje porodice
Jedan od najlepših načina da se dočeka praznik Svete Petke jeste molitva. Vernici mogu da zapale sveću pred ikonom, zahvale Bogu na svemu što imaju i pomole se za zdravlje, mir i dobrobit svojih najbližih.
Nije neophodno izgovarati duge molitve. Važno je da molitva bude iskrena, izgovorena sa verom i bez ljutnje prema drugima.
U domovima u kojima se Sveta Petka proslavlja kao krsna slava, veče uoči praznika posvećeno je i pripremama za slavski dan, uz poštovanje porodičnih običaja.
Oprostite uvrede i ne ulazite u svađe
U duhu hrišćanskog učenja o praštanju, veče uoči praznika prilika je da se čovek pomiri sa bližnjima, ostavi po strani stare nesuglasice i razmisli o svojim postupcima.
Prema narodnom shvatanju, praznik treba dočekati mirne savesti i čistog srca, bez zavisti, zlobe i ružnih reči.
Zato se vernicima savetuje da se uzdrže od svađa i da, kad god je moguće, pruže ruku pomirenja.
To nije posebno crkveno pravilo koje važi samo za Svetu Petku, već hrišćanska vrednost koja ima značaj tokom cele godine.
Učinite dobro delo i pomozite onome kome je pomoć potrebna
Život Svete Petke bio je posvećen molitvi, odricanju i pomaganju drugima. Prema njenom žitiju, nakon smrti roditelja razdelila je svoje imanje siromašnima i posvetila se podvižničkom životu.
Zbog toga je jedan od najlepših načina da joj se oda poštovanje upravo čin milosrđa.
To može biti pomoć starijem komšiji, poseta usamljenoj osobi, darivanje hrane nekome ko nema dovoljno ili jednostavna reč utehe čoveku koji prolazi kroz težak period.
U narodnoj tradiciji Sveta Petka naročito je poštovana kao zaštitnica žena, majki i bolesnih, pa se mnogi vernici upravo njoj obraćaju u trenucima nevolje.
Posetite večernju službu ili bdenije
Za vernike koji žele da praznik dočekaju u crkvi, odlazak na večernje bogosluženje ili bdenije ima posebno značenje.
Ove godine, u ponedeljak, 26. oktobra, u manastiru Tumane najavljeno je svenoćno bdenije sa početkom u 21.30 časova. Vernici će moći da se poklone čestici moštiju Svete Petke, a predviđeni su i čitanje akatista, pomazivanje i liturgija.
Šta, prema narodnom verovanju, ne treba raditi uoči Svete Petke?
U pojedinim krajevima Srbije sačuvani su običaji prema kojima se na Petkovdan izbegavaju određeni kućni poslovi, naročito predenje, tkanje i šivenje. Ovakva verovanja posebno su vezana za žene i tradicionalno poštovanje svetiteljke.
Ipak, zabrane kućnih poslova ne treba predstavljati kao univerzalnu crkvenu zapovest, niti kao razlog za strah da će se dogoditi nesreća ako neko mora da radi.
Suština praznika nije u sujeverju, već u molitvi, poštovanju, ljubavi prema bližnjima i nastojanju da se živi u skladu sa verom.
Da li se uoči Svete Petke posti?
Praznik Svete Petke 2026. godine pada u utorak, 27. oktobra. Prema dostupnom pravoslavnom kalendaru, ni ponedeljak, 26. oktobar, ni sam Petkovdan nisu označeni kao posni dani.
To znači da ne postoji opšta obaveza posta samo zato što je veče uoči Svete Petke. Oni koji poste prema ličnom molitvenom pravilu ili savetu duhovnika mogu se pridržavati tog pravila.
Najvažnije je da praznik dočekate čistog srca
U vremenu kada su ljudi često opterećeni brigama, obavezama i neizvesnošću, praznik Svete Petke podseća na vrednosti koje se lako zaboravljaju: dobrotu, skromnost, praštanje i brigu za druge.
Za mnoge porodice upravo je veče uoči njenog praznika prilika da zastanu, okupe se, pomole i sete se onoga što je u životu zaista važno.
Jer najlepši način da se oda poštovanje svetiteljki nije u strahu od kršenja nekog običaja, već u tome da čovek pokaže više ljubavi, strpljenja i razumevanja.
Zato, ako želite da na poseban način dočekate Svetu Petku, zapalite sveću, pomolite se za najmilije, oprostite koliko možete i učinite makar jedno dobro delo.
Stari običaj pred spavanje: Tri puta se prekrstite i izgovorite molitvu
Među običajima koji se posebno vezuju za noć uoči Svete Petke izdvaja se molitva pred spavanje. Prema narodnom predanju, posle večere ukućani se pripremaju za počinak, tri puta se prekrste, a zatim izgovaraju molitvu za zdravlje, miran san i srećan početak narednog dana.
U starijoj tradiciji molitvu je izgovarao domaćin, dok su se ostali članovi porodice krstili. Danas je može izgovoriti svako ko želi da na taj način obeleži veče uoči praznika.
Ova narodna molitva glasi:
„Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Zašto se veruje da treba spavati na desnom boku, sa glavom okrenutom ka istoku?
Prema još jednom starom narodnom običaju, uoči Svete Petke na počinak se odlazi tako što se legne na desni bok, sa glavom okrenutom prema istoku. Jedna ruka stavlja se pod glavu, dok druga ostaje ispružena.
U pojedinim porodicama postojao je i običaj da se dečja soba pred spavanje okadi tamjanom, uz verovanje da će deca mirno spavati i da neće imati ružne snove.