- Filis Česler se iz ljubavi udala za bogatog Avganistanca, ali je u Kabulu ostala bez pasoša i završila u porodičnom zatočeništvu.
- Prema njenom svedočenju, trpela je poniženja, bolest i seksualno nasilje, dok joj je suprug pokušavao da je veže za Avganistan trudnoćom.
Kada se mlada Amerikanka Filis Česler zaljubila u bogatog, obrazovanog i šarmantnog Avganistanca, verovala je da je pronašla čoveka sa kojim će proputovati svet. Umesto života iz snova, iza raskošnih zidova njegove porodične vile u Kabulu čekali su je zatočeništvo, poniženja, teška bolest i seksualno nasilje. Suprug, koji joj je obećavao ljubav i slobodu, pokušao je da da joj napravi dete kako nikada ne bi mogla da napusti Avganistan. Tek kada se našla na ivici smrti, ukazala joj se prilika za filmsko bekstvo.
Imala je samo 18 godina kada je upoznala muškarca zbog kojeg će nekoliko godina kasnije umalo izgubiti život. Filis Česler, devojka jevrejskog porekla iz Bruklina, odrasla je u skromnoj porodici poljskih doseljenika. Njen otac zarađivao je za život prodajući gazirane napitke od vrata do vrata, dok je ona, zahvaljujući stipendiji, studirala književnost na prestižnom Bard koledžu.
Bila je mlada, zaljubljena u knjige, umetnost i ideju o slobodnom životu. A onda je 1959. godine upoznala Abdula Karima, nekoliko godina starijeg studenta iz Avganistana.
Bio je sve ono o čemu je jedna romantična devojka mogla da sanja. Zgodan, obrazovan, uglađen, sa skupocenim odelima i dizajnerskim naočarima. Poticao je iz jedne od najbogatijih avganistanskih porodica. Njegov otac učestvovao je u stvaranju modernog bankarskog sistema zemlje, a Abdul je tokom boravka u Njujorku odsedao u luksuznom hotelu Plaza.
Ipak, Filis nije osvojio njegov novac, već način na koji je razmišljao.
Satima su razgovarali o književnosti, filmovima, operi, pozorištu i filozofiji. Delili su snove o putovanjima, slobodi i svetu bez predrasuda. Ona je bila Jevrejka, on musliman, ali o religiji gotovo da nisu ni razgovarali. Verovala je da su srodne duše. Nije ni slutila da će upravo čovek koji joj je govorio o slobodi uskoro postati osoba koje će se najviše plašiti.
Venčali su se uprkos protivljenju porodice
Njihova ljubavna veza trajala je dve godine. Kada je Filis izrazila želju da zajedno putuju po svetu, Abdul joj je objasnio da postoji jedan problem. Prema njegovim rečima, nisu mogli slobodno da putuju po muslimanskim zemljama kao nevenčani par.
Predložio joj je brak. Zaljubljena i željna avanture, pristala je.
Njeni roditelji bili su očajni. Protivili su se braku i upozoravali je da ne poznaje dovoljno ni čoveka za koga se udaje ni svet iz kojeg on dolazi. Ali Filis nije želela da sluša.
Venčali su se na građanskoj ceremoniji u Pokipsiju, bez prisustva porodica. Planirali su romantično putovanje po Evropi, a zatim kratku posetu Kabulu, gde je trebalo da upozna Abdulove roditelje. Nakon toga nameravali su da nastave putovanje i vrate se studijama.
Za nju je Avganistan predstavljao samo jednu stanicu na početku zajedničkog života. Za njenog supruga, kako će kasnije shvatiti, bio je konačno odredište.
Na aerodromu su joj oduzeli pasoš, a muž je uveravao da je to samo formalnost
Kada je 1961. godine avion sleteo u Kabul, na aerodromu ih je dočekalo oko trideset članova Abdulove porodice.
Filis je bila iznenađena raskošnim dočekom. Čekala ih je kolona crnih mercedesa, a rođaci su ih grlili i ljubili. Međutim, među okupljenima su bile čak tri žene koje su predstavljene kao njene svekrve. Tek tada je saznala da Abdulov otac ima tri supruge.
Pre nego što su napustili aerodrom, dogodilo se nešto što će zauvek promeniti njen život.
Službenik je zatražio njen američki pasoš. Filis je odbila da ga preda, ali su je suprug i aerodromski službenici uveravali da je reč o običnoj administrativnoj proceduri. Pasoš će joj, obećali su, ubrzo biti vraćen. Popustila je. Svoj američki pasoš više nikada nije videla.
Bez njega, u okolnostima u kojima se našla, nije mogla slobodno da napusti zemlju. Ubrzo je shvatila da je postala potpuno zavisna od muževljeve porodice.
A pravi šok tek je sledio.
Raskošna vila sa slugama postala je njen zatvor
Abdulova porodica živela je u ogromnom kompleksu luksuznih kuća, sa skupocenim avganistanskim tepisima, mermerom, unutrašnjim vrtovima, terasama i brojnim slugama.
U domaćinstvu su živeli njegov otac, tri supruge, čak 21 dete, unuci, rođaci i posluga.
Sve je delovalo kao prizor iz raskošne istočnjačke bajke. Ali iza tih zidova Filis je ubrzo otkrila potpuno drugačiji svet. Žene su uglavnom boravile odvojeno od muškaraca, a njihov svakodnevni život odvijao se pod strogim pravilima.
Nije mogla sama da izađe iz kuće. Za odlazak u grad bila joj je potrebna pratnja, a svaki njen korak bio je pod nadzorom. Još teže joj je palo ponašanje supruga. Čovek koji ju je u Americi držao za ruku, sa njom učio, razgovarao i planirao budućnost, gotovo preko noći postao je hladan i udaljen.
Danju je odlazio svojim poslom, razgovarao sa uticajnim ljudima i provodio vreme sa muškarcima iz porodice. Nju je ostavljao sa majkom i ostalim ženama. Nije govorila njihov jezik, nije imala prijatelje i nije znala kome da se obrati. U svom dnevniku zapisivala je da nema slobodu, da ne može nikoga da upozna niti bilo gde da ode. U početku se pitala da li preteruje. Kasnije je shvatila da su njeni strahovi bili opravdani.
Zbog kupaćeg kostima nastao je skandal, a svekrva je počela da je maltretira
Jednog dana Filis je odlučila da se sunča na privatnoj terasi svoje sobe. Obukla je ružičasti bikini sa ljubičastim tufnama, ne sluteći da će time izazvati porodičnu dramu. Ubrzo je čula galamu.
Abdul je utrčao u sobu i besno je pitao šta to radi. Objasnio joj je da su je radnici sa udaljenog gradilišta videli u kupaćem kostimu i da su se požalili njegovoj porodici.
Prema njegovim rečima, već su počele da kruže glasine da se u njihovoj kući događa nešto nedolično. Filis je situacija isprva bila smešna.
Nije mogla da poveruje da sunčanje na sopstvenoj terasi predstavlja toliki problem. Ali njen suprug nije se šalio. Zahtevao je da se odmah obuče. Od tog trenutka sve više je osećala da njen život više ne pripada njoj.
Posebno težak odnos imala je sa svekrvom Bebegul, Abdulovom biološkom majkom.
Žena koja je imala veliki autoritet u domaćinstvu počela je da joj nameće pravila, ponižava je i insistira da prihvati islam.
Davala joj je molitvene prostirke i brojanice, a Filis je, uplašena i iscrpljena, na kraju izgovorila reči verskog obraćenja kako bi umirila svekrvu. Ali ni to nije bilo dovoljno.
Bebegul ju je, prema njenom svedočenju, vređala zbog jevrejskog porekla, kažnjavala je kada bi pokušala da se suprotstavi. Kada se žalila suprugu, on je njene reči odbacivao kao preterivanje. Ubrzo je počela da strahuje ne samo za svoju slobodu već i za život.
Svekrva je naredila da joj daju neprokuvanu vodu, a ona je teško obolela
Jedan od najvećih problema bila je hrana. Filis nije mogla da podnese lokalni prečišćeni puter, poznat kao gi, koji se koristio u pripremi gotovo svih jela. U početku je porodica vodila računa o njenim navikama, ali se to brzo promenilo.
Počela je krišom da čuva konzerve hrane koje je mogla da jede. Kada je svekrva saznala za to, naredila je posluzi da joj ih oduzme.
Još ozbiljnije posledice nastale su kada je, prema Filisinim navodima, Bebegul naredila slugama da prestanu da prokuvavaju vodu koju je pila. U Kabulu je tada postojao veliki rizik od zaraznih bolesti zbog loših sanitarnih uslova. Filis je dobila dizenteriju. Njeno zdravstveno stanje počelo je da se pogoršava, dok je istovremeno sve više gubila nadu da će ikada uspeti da se vrati u Ameriku.
U međuvremenu, pokušavala je da pobegne.
Jednom je sama izašla iz kuće i ušla u autobus, gde je primetila da žene sede odvojeno, pokrivene burkama.
Bila je uplašena, dezorijentisana i svesna da privlači pažnju. Suprug je ubrzo saznao gde se nalazi i vratio je kući. Ali nije odustala.
Američka ambasada nije uspela da je izbavi
Posle nekoliko meseci provedenih u Kabulu, Filis je u dnevniku zapisala da je iz kuće izašla svega nekoliko puta. Pitala se da li je cilj njenog zatočeništva da je slome i nateraju da prihvati život kakav joj je nametnut. Očajnički je želela da ode.
Pokušala je da pronađe spas u američkoj ambasadi. Međutim, prema njenom svedočenju, tamo nije dobila pomoć kojoj se nadala jer nije imala američki pasoš. Pokušala je ponovo, ali bez uspeha.
U jednom trenutku uspela je da stupi u kontakt sa Nemicom koja je živela u Kabulu i bila spremna da joj pomogne da pobegne.
Počela je tajno da pravi planove za odlazak. Njeni roditelji trebalo je da joj pošalju novac, a ona da pronađe način da se ukrca na avion. Ali baš kada je izgledalo da se spas približava, dogodilo se nešto strašno. Teško se razbolela.
Dok je ležala u groznici, suprug ju je seksualno zlostavljao da bi zatrudnela
Filis je dobila hepatitis. Temperatura joj je porasla na približno 40,5 stepeni. Bila je toliko iscrpljena da je u jednom trenutku izgubila svest. Lekar koji ju je pregledao nije joj pružio mnogo nade.
Uplašena, bolesna i daleko od porodice, počela je da veruje da će umreti u Kabulu i da njeni roditelji možda nikada neće saznati šta joj se dogodilo.
Insistirala je da je pregleda američki lekar. Kada je konačno dobila priliku da razgovara sa njim nasamo, rekao joj je da mora da se vrati u Sjedinjene Američke Države radi lečenja. Primala je infuziju kada je, prema njenom svedočenju, osetila da joj neko vuče iglu iz vene.
Bila je to njena svekrva. Filis je počela da doziva pomoć. Spasla ju je zaova, koja je potom ostala uz nju tokom noći.
Kada je suprugu ispričala šta se dogodilo, on joj ponovo nije poverovao.
Ali Abdul je u međuvremenu shvatio nešto drugo: ako njegova žena preživi, učiniće sve da ga napusti. Zato je, prema Filisinim memoarima, pokušao da je trajno veže za Avganistan trudnoćom.
Dok je ležala bolesna, iscrpljena i gotovo nemoćna da se pomeri, prisilio ju je na seksualni odnos. Filis je kasnije objasnila da je verovala da suprug želi da zatrudni jer bi joj to dodatno otežalo odlazak iz zemlje. Čovek za kog se udala iz ljubavi pokušavao je da iskoristi njenu trudnoću kao način da je zadrži. Kada se malo oporavila, shvatila je da joj je menstruacija izostala dva puta. Posumnjala je da je trudna. Znala je da mora da ode što pre.
Neočekivani spas stigao je od čoveka od kojeg se najmanje nadala pomoći
Nakon svih neuspešnih pokušaja bekstva, Filis je odlučila da se obrati jedinom čoveku koji je imao dovoljno autoriteta da joj pomogne.
Bio je to njen svekar. Preko sluge je zatražila razgovor sa njim.
Kada je došao, saopštio joj je nešto što nije očekivala. Pribavio joj je avganistanski pasoš i šestomesečnu vizu, uz obrazloženje da mora da otputuje na lečenje.
Filis je kasnije pretpostavljala da je njen svekar želeo da izbegne skandal koji bi nastao ako bi mlada Amerikanka umrla u njegovoj kući. Kakvi god da su bili njegovi motivi, upravo joj je on omogućio odlazak.
Sačuvala je čak i broj pasoša koji joj je tada izdat: 17384.
Abdul je bio besan. Vređao ju je i udarao, ali ovoga puta nije uspela da je pokoleba njegova reakcija. Bila je rešena da ode. Čak i kada se ukrcala u avion, njen suprug je, prema njenom svedočenju, verovao da će mu se jednog dana vratiti. Ali ona je znala da se to neće dogoditi.
Kada je avion poleteo, prvi put posle mnogo meseci osetila je da ponovo ima kontrolu nad svojim životom.
Po dolasku u Njujork, toliko ju je preplavilo olakšanje da je poljubila američko tlo.
Vratila se trudna, ali je ubrzo izgubila bebu
Povratak u Ameriku nije značio i kraj njene patnje.
Nedugo nakon dolaska doživela je spontani pobačaj. Iza nje su bili meseci straha, bolesti, izolacije i nasilja, a sada je morala da se suoči i sa gubitkom trudnoće. Ipak, nije želela da dozvoli da joj iskustvo iz Kabula odredi ostatak života.
Vratila se studijama, pronašla posao i nastavila školovanje. Dve godine nakon povratka uspela je da poništi brak sa Abdulom, koji nije pristajao na razvod. Vremenom je postala psihološkinja, univerzitetska profesorka, književnica i jedna od poznatih predstavnica feminističkog pokreta u Americi.
Napisala je brojne knjige o položaju žena, nasilju i društvenim nejednakostima. Ali priču o svom prvom braku decenijama nije mogla u potpunosti da ispriča.
Tek 2013. godine objavila je autobiografsku knjigu „Američka nevesta u Kabulu“, u kojoj je detaljno opisala iskustvo koje joj je zauvek promenilo život.
Posle mnogo godina ponovo je srela čoveka koji ju je zlostavljao
Najneobičniji deo njene životne priče dogodio se mnogo godina kasnije.
Kada su se političke prilike u Avganistanu dramatično promenile, a sovjetska invazija postala neposredna opasnost, Abdul je napustio zemlju.
Došao je u Ameriku. I ponovo potražio Filis.
Njihov susret bio je sve samo ne običan. Umesto izvinjenja zbog svega što je preživela, bivši suprug joj je, prema njenom svedočenju, zamerio što nije ostala u Avganistanu.
Smatrao je da je mogla da ostvari mnogo više da je uz njega učestvovala u modernizaciji zemlje. Filis je bila zapanjena. Čovek koji joj je oduzeo slobodu i zlostavljao je i dalje je verovao da je ona pogrešila što ga je napustila.
Ipak, njih dvoje su tokom godina održavali kontakt. Razgovarali su, raspravljali o politici, društvu i razlikama između svetova iz kojih su potekli. Njena osećanja prema njemu postala su složena mešavina uspomena, bola, razumevanja i distance.
U intervjuu za američki NPR priznala je da se ponekad pitala da li su njih dvoje zaista bili srodne duše ili je samo želela da veruje u to.
Nije pokušavala da opravda ono što joj je učinio.
Ali je uspela da svoje iskustvo pretvori u priču koja će dopreti do drugih žena.
„Mislila sam da sam pronašla princa, a zapravo sam izgubila slobodu“
Kada se osvrnula na svoju mladost, Filis je priznala da je u brak ušla zaljubljena, neiskusna i potpuno nespremna za ono što je čeka.
Nije poznavala pravila porodice u koju dolazi. Nije znala da će joj biti oduzet pasoš. Nije očekivala da će suprug, koji je u Americi podržavao ravnopravnost, u Kabulu prihvatiti sasvim drugačiji odnos prema ženama.
Njena iskustva postala su jedan od razloga zbog kojih je ostatak života posvetila borbi za ženska prava.
Ipak, njena priča nije samo svedočanstvo o položaju žena u jednom društvu, već i o opasnosti koja nastaje kada se ljubav pretvori u kontrolu, a poverenje u sredstvo za potčinjavanje.
Filis je preživela ono što je moglo da je košta života. Izgubila je brak, trudnoću, zdravlje i iluzije o čoveku kojeg je volela. Ali nije izgubila sebe.
Stil / phyllis-chesler.com / wbur.org