- Masne ribe, bobičasto voće, orašasti plodovi i zeleno lisnato povrće mogu doprineti zdravlju mozga i boljem pamćenju.
- Večera nije čudotvorno rešenje - važniji su kvalitet sna, raznovrsna ishrana i redovna fizička aktivnost.
- Ako zaboravnost postaje učestala i remeti svakodnevicu, treba razgovarati sa lekarom.
"Doktore, počeo sam sve da zaboravljam."
Ova rečenica nije rezervisana samo za ljude u sedamdesetim godinama. Posle četrdesete, mnogi primećuju neobične promene: reč im je na vrhu jezika, ali nikako ne mogu da je se sete, poznato ime iznenada im izmiče iz pamćenja, a razlog zbog kog su otišli u kuhinju postaje im jasan tek nekoliko minuta kasnije.
Ono što najviše zabrinjava nije sama zaboravnost, već pomisao koja se javlja u takvim trenucima: "Da li je ovo zaista zbog mojih godina?"
Pamćenje jeste povezano sa starenjem, ali godine nisu jedini faktor koji utiče na njegovu funkciju. Na rad mozga utiču i kvalitet sna, stres, fizička aktivnost, krvni pritisak, zdravlje krvnih sudova i, naravno, ishrana. Ne postoji jedna namirnica koja može da nadoknadi sve ostale nedostatke i garantuje bolje pamćenje, ali uravnotežena ishrana može doprineti normalnom funkcionisanju mozga.
Posebno je zanimljivo to što među namirnicama koje se povezuju sa zdravljem mozga nema potrebe tražiti samo egzotične i skupe proizvode.
Riba nije dobra samo za srce
Masne ribe poput skuše, sardine, haringe i lososa sadrže omega-3 masne kiseline, uključujući DHA, koja je važna komponenta ćelijskih membrana i ima značajnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema.
Zbog toga je redovno konzumiranje ribe razumna navika, a ne oslanjanje na još jedan suplement koji obećava da će „poboljšati pamćenje za 14 dana“.
Pritom nije neophodno svaki put kupovati skupog lososa. Skuša i sardina takođe su dobar izbor, a mogu se pripremiti na različite načine. Zdrava ishrana ne mora da bude skupa niti da izgleda savršeno kao na fotografijama iz časopisa.
Bobičasto voće donosi boju i korisne biljne materije
Borovnice, jagode, trešnje i drugo bobičasto voće sadrže polifenole i antocijanine, biljna jedinjenja koja se proučavaju zbog mogućeg uticaja na zdravlje krvnih sudova i funkciju mozga.
Ipak, ni od ovih namirnica ne treba očekivati čuda. Bobičasto voće ne može preko noći da "podmladi mozak", niti samo po sebi može da zaustavi promene povezane sa starenjem.
Mnogo je korisnije da postane redovan deo ishrane. Možete ga dodati u doručak, jogurt ili užinu umesto da svakodnevno posežete za slatkišima. I zamrznuto voće može biti praktičan izbor tokom zime.
Orašasti plodovi i semenke za svakodnevnu ishranu
Orasi, bademi, laneno seme, čia semenke i druge slične namirnice obezbeđuju organizmu nezasićene masti, proteine, vlakna, magnezijum i druge hranljive materije.
Međutim, orašasti plodovi imaju jednu osobinu koju treba imati na umu: veoma su kalorični. Zbog toga se mala porcija lako pretvori u mnogo veću količinu, naročito kada ih jedemo usput, dok gledamo televiziju ili radimo nešto drugo.
Dovoljna je umerena količina koju možete jednostavno da uklopite u svakodnevnu ishranu. Nije potrebno preterivati da biste imali koristi od ovih namirnica.
Zeleno lisnato povrće ne treba zanemariti
Briga o zdravlju mozga ponekad se predstavlja kao komplikovan režim koji podrazumeva brojne suplemente, posebne napitke i skupu superhranu. Pritom se lako zaboravlja koliko obične namirnice mogu da budu važan deo uravnotežene ishrane.
Lisnato zeleno povrće, brokoli, kupus i spanać sadrže folate, vitamin K, karotenoide i druge hranljive materije koje doprinose normalnom funkcionisanju organizma.
Jedna od najjednostavnijih navika jeste da povrće redovno bude deo obroka, umesto da svakodnevno tražimo novu namirnicu kojoj se pripisuju posebne moći za očuvanje pamćenja.
Kakve veze kakao i crna čokolada imaju sa mozgom?
Za ljubitelje slatkiša postoji još jedna zanimljiva informacija: kakao sadrži flavanole, biljna jedinjenja koja se proučavaju zbog mogućeg uticaja na funkciju krvnih sudova i cirkulaciju.
Ipak, to ne znači da veliku čokoladu treba smatrati namirnicom koja štiti zdravlje. Ako volite crnu čokoladu, manja porcija može se uklopiti u uravnoteženu ishranu, ali treba imati u vidu da se proizvodi razlikuju po sadržaju kakaoa, šećera i masti.
Zaslađeni napici i mlečne čokolade sa mnogo dodatog šećera nisu isto što i kakao sa većim udelom čvrste materije kakaoa.
Šta je sa večerom i snom?
Tvrdnja da mozak "čuva pamćenje tačno u 23 časa" previše pojednostavljuje način na koji organizam funkcioniše. Ipak, veza između sna i pamćenja zaista je veoma važna. Tokom sna odvijaju se procesi koji učestvuju u obradi i učvršćivanju informacija koje smo usvojili tokom dana.
Zbog toga je ponekad korisnije da, umesto potrage za posebnom večernjom namirnicom, na vreme završimo obaveze, odložimo telefon i omogućimo sebi dovoljno kvalitetnog sna.
Upravo se ovaj deo priče o pamćenju često potcenjuje. Možemo kupovati ribu, bobičasto voće, orašaste plodove i druge kvalitetne namirnice, a zatim spavati svega pet sati i pitati se zašto nam je glava ujutru kao da je neko ugasio pola svetla.
Pamćenje se čuva dobrim navikama, a ne čudotvornim rešenjima.
Postoji još nešto važno. Ako primećujete da sve češće zaboravljate stvari, naročito ako vam to otežava svakodnevni život, nemojte odmah pretpostaviti da vam nedostaje neka posebna namirnica. Na pamćenje mogu uticati nedostatak sna, stres, pojedini lekovi, nutritivni nedostaci, različita zdravstvena stanja i drugi faktori o kojima je važno razgovarati sa lekarom.
U svakodnevnom životu, očuvanje zdravlja mozga najčešće podrazumeva upravo ono što deluje jednostavno: raznovrsnu ishranu, ribu, povrće, bobičasto voće, umerene količine orašastih plodova, dovoljno sna i redovnu fizičku aktivnost, uz ograničavanje prekomernog unosa alkohola i dodatog šećera.
To možda ne zvuči kao tajni recept neurologa, ali upravo su takve navike najčešće one koje možemo da održavamo ne samo nedelju ili mesec dana, već godinama.